B R O D O V I

četvrtak, 31.03.2005.

MARATON

JUDI.... sutra u deset uri počimje slikovni maraton sa Đite 2004. Novi post će izlazit svako deset minuti tako da se pripremite psihofizički. Oni slabijih živaca neka ugase monitor. Ne preporuča se dici mlajoj od 40 godina. SARMA

srijeda, 30.03.2005.

Halo Halo

Alo, stara aj spremi vodu, navata san par kila volaka i ima jedan grancigul. E a vidi, mogli bi napravit i manistru. Ma ko će se zajebavat. Aj ti samo stavi vodu... Da dragi. Nego šta ti je to volak i grancigul

četvrtak, 24.03.2005.

U Je.ote

Moran nabavit slabiju pušku. Kad sa ovon kresnen ribu, ostanu samo ljuske. Samo ja san mislija da je moja puška najslabije šta postoji. Ma nema veze idući put ću vatat sa perunon.

utorak, 22.03.2005.

Idemo na ljignje

Genijalno !! Jednostavne linije. Bezprijekorna aerodinamika, i zadnje ali ne i najmanje važno ima stol na brodu. Znaći bit će marenda !!

petak, 18.03.2005.

Palmižana

Evo ovako mi je reka : '' ima san 20 kuna, i ćin san doša vidija san jednog pijanog mornara šta raspoređuje brodove. Ja ga pitan ima li šta benzine za pentu, a on ni pet ni šest,, iman ako ćeš platit pivu. '' I koje tu lud ?? Ulili smo gorivo u pentu i lagano na po gasa otišli do Palmižane dvi vale dalje. Kad smo tamo došli već je skoro pala noć, a prika se već skompa sa nekin likon iz kafića, i nagovorija ga da nas pusti da u kafiću skuvamo te dvi hobe. J I skuvasmo ih. Napravili smo tako jebeno dobru salatu da smo se skoro ugušili u njoj. Kako su nam i mobiteli bili pri kraju morali smo nešto brzo iskemijat da ne bi zauvik ostali na Paklenima. I tako prika zva svog ujca koji je automehaničar na Hvaru, i dogovorimo se sa njim nač ujutro u najbližoj vali na Hvaru. I tako je i bilo. On je ujutro doša i donija novi filter od goriva, montira ga i uspili smo upalit motor. Sreći našoj nigdje kraja.

četvrtak, 17.03.2005.

Gorivo

Ja san osta na brodu dok je prika navuka odijelo i bacija se u more. Gleda san koji je qrac i jednom i drugom motoru, i moja ingenijalnost je još jednom pokazala svoje lice. Došo do zaključka da je u oba slučaja u pitanju bilo gorivo. Na glavnom motoru se zaštopa filter od goriva, dok pomoćni uopće nije ima goriva. Tj. u rezervaru od pente benzin je poprimija oblik neke smjese šta nikako nije moglo imat nikakve veze sa benzinom. Prika je opet donija dvi hobe, iako san se pita koji će nam q… kad nema plina. Onda je on odlucija da idemo malo tražit pomoć po otočiću i zaputija se nekon kozjon stazon do Palmižane. Za jedno dvi ure vraća se lik sa kanton goriva od 20 litara. Sad ja više stvarno nisan ništa kužija.

srijeda, 16.03.2005.

E, to je sve bilo negdi oko 1.5.2004 chini mi se. I mi smo tribali tamo ostat max 3 dana. Tribali smo se vratit na posal i tako dalje… Zato smo morali treći dan već poć ća. I uputismo se. Ali tad odjedanput motor lagano sve slabije radi i tako sve dok se nije ugasija. Je prova san ga upalit još jedno 30 puta, ali jedino šta san time postiga je prazan akomulator. Sva srića da smo bili niti pola milje od paklenih. Pa smo u najgoroj soluciji mogli i priplivat. Izvadih ja pentu, onog starog dobrog tomosa i verglaj…. Povuci potegni…. Šta je sad njemu ?? Skidaj kapu, čisti svićice, poteži sajlu od gasa i ……ništa. Sva srića da je ODMA nakon dvi ure doša jedan gliserćič koji nas je odvuka do prve vale. I šta sad ???? Imali smo još dvi hobe, ugora i jedno 25 ušatih. Ali pogađate FUCKIN PLIN. Samo san ga gleda kako se lagano gasi isto ka i motor. Jedino šta san moga lipo gledat ga i mavat mu. Tužne face ko u grdobine otiđen do kabine i iskopan neke baškotine od prije krista.

utorak, 15.03.2005.

Pakleno dobro

I tako se upute oni jedan dan na Paklene. I šta sad ? Puška razbijena. Plina nema. Pare smo vidili jednom na slici. Ali zato kapule i kumpira ka u priči. I sad.... Ja puten namistin nekako pušku ( jerbo san bar alat ponija ). Šta ja znan kako san naša neki komadić žice za ubacit na oni zadnji kraj laštrika da se može zakačit harpun normalno. Kad smo prošli Splitska vrata... ajme majko. Prvi val nas zamalo okrenija. Govirin ja priki, amo mi nazad bar do Milne pa sutra možemo dalje. Eto prvi se put složija. Mora bit da se i on usra :-) . I moj čovik nastavimo ti mi put sutra.....Sutra sa prvin galebovima i mi krenusmo na put. Došli smo do paklenih napokon.. Nakon DVA dana. Jebote ko da smo na vesla išli. Ali neka... Na tamo se mi lipo vežemo u prvu kvazi-valu sa sjeverne strane. Da je udrila bura odnija bi nas lipi java. Ali bar je ribe bilo ko u rečenici kad ponoviš riba 568897 puta. Naravno dvi hobe su platile u salati. Da to je bija drugi dan ali sad počinju nevolje................

ponedjeljak, 07.03.2005.

Idealna Đita

E sad šta bi bila idealna đita ? HEHE Roko, Roko. Evo ovako....Najprije počinjemo sa odabirom ekipe. Na điti ne želite trpit neke ljude sedmicu dana, jer brod je mali i nema se di pobić. Znaći skupimo ljude koji su za zajebanciju. Za moju primorku to je broj do max. 3+JA. Naravno to vam moraju bit prijatelji koje dobro znate, jer ako vodite nekoga baš nepoznatog sa sobom nikad neznate kakve sve pizdarije od njega možete očekivat. Pravilo dva glasi : ponesi šta više spize, i čim više vina u potocima. Ne zaboravimo ponit i onu staru laštrikaću za dignit koju hobu. Obavezno karte i koju tunju. (ne mislin na navigacijske karte nego karte za briškulu). Navigacijske karte za po jadranu tribaju samo ušminkanim talijanima i purgerima. E sad... DI IDEMO ? Meni za sad uvik prva štacija budu Pakleni. Digod stanen usput na Braču ili Šolti za malo oladit motor, popit bevandu i ubit koju paštetu. E na paklenima tražin neku valu po mogućnosti sa južne strane (neman pojma zašto). Ostat tu koji dan. A onda do Visa. Usput bacit digod parangal i dignit štagod oborite.
To bi bilo idealno, samo šta je meni zadnji put nestalo plina, pokvarija se motor, love dakako nikad nema. Čak mi je i puška uspila puknit. I kako ćemo mi u Europu da prostiš

petak, 04.03.2005.

Malo ronjenja

Evo jedan moj kolega FESB-ovac je napravija odličnu stranicu o podvodnom ribolovu. Slika je link.
Ima sve o lovu na čeku, šuljanju, lovu po rupama i lovu u padu. Ma baš sve je opisano od odabira puške i maske pa do liste riba.

četvrtak, 03.03.2005.

SPIZA SPIZA SPIZA

Spiza je na stolu. Na stolu je spiza. Ono šta me veseli u životu je….aha spiza naravno. Još kad se spoju moje dvi jubavi, a to su i brod i spiza…. Ma jok, ne volim jest brod, ali spiza na brodu je fenomenalna. Evo recimo pašteta neka liva, recimo Kekec. Ma ne bi je se okusija na kraju, nema tih para. Ali na brodu….. chovice. Doživljavaš okuse i mirise kao nikad prije. Evo jednom zgodom smo navatali nekih malih šparića i pirki, ala ludila, nije ostalo nit za mačku. I još nešto moran reč. Bože sinoć kad san se molija zaboravija san ti zafalit šta si izmislija kapulu. Taj nektar koji svaku ribu prožima neopisivim osjećajem ugode. A ne samo ribu, i ćevapi su dobri s kapulom J.A ne zaboravimo ni VNO. Istina je i to da je svako vino dobro na brodu, al ja bi isto nekako pija neki bambus sa domaćim vinom. A tek voda. Iako voda ima neki čudan okus kad nije promišana sa vinom. Taj fenomen se inače zove brodska čudnovodna levitacija paravinskog nedostatka na brodu.
I za kraj samo dvi stvari.
Ne volin kad se ladi spiza i živila kapula.

srijeda, 02.03.2005.

MA VIDI TI OVO

Evo surfan jučer lagano na valovima 100 Mbitne mreže i vidin tamo neki lik lipi nekakve šperploče. Nemoš virovat. I to će kažu bit brod. A ko će ti ga znat. Evo ako nekoga zanima, link je http://web.vip.hr/wturnsek.vip/Drvogradnja_epoksidom.htm
ili samo kliknite na sliku.
Baš me zanima ima li još nekakvih sličnih stranice na hrvatskom. Ako netko zna neka napiše u komentarima.

utorak, 01.03.2005.

BRODOVI

Duša, život, srce,,, i sad da ne nabrajam ostale organe... Eto to su meni brodovi. Nisam neka brodosveznalica, ali sam ponosni vlasnik jedne male Primorke. Da, da to je ova primorka 630 na slici. Ta mala primorka duga 630 cm sa Torpedovim srcem od 18 KS vodila me je kroz nezaboravne đite širom mog okolokućnog arhipelaga. Vodila me je po Braću i po Hvaru, po Šolti i po Paklenim otocima, a ove godine bi mogla još i dalje. U ovom blogu ću pokušat pisat o brodovima koji mi padnu na pamet i pod objektiv kamere sa mobitela. Volio bih da se jave ljudi koji nešto znaju o brodovima. Čak ne moraju nit znati, nego samo da su zaljubljeni u more kao i ja. Inače, ova moja plastična ljuska od orija je nešto najbolje šta mi se dogodilo u životu, i mislim da zaslužuje bar jedan blog posvećen sebi. ŽIVILI

	ožujak, 2005					>
P	U	S	Č	P	S	N
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari da/ne?