09

subota

studeni

2019

Šta mi štrajk može

Kad sam ja rekla mojima da se udajem za Emila, mater je dobila živčani. Otac je odma izvadija štake. Proradija mu giht. Samo se teta Krište smijala.

“Pustite malu na miru”, rekla je.
“Ma šta pustite!” dreknila je mater. “Udaje se za nesriću, propalicu, cjevara. Od čega će živit?”
“Vole se i baš su lip par”, rekla je teta Krište.
“Oće od ljubavi živit?”
“Bit će kako im bude. Važno da se vole. Drugo će doć samo od sebe”.
“O čemu ti, Krište, govoriš? Ona ne radi, on na crkavici u škveru”.
“Sad je noseća i stvar je gotova”, bila je uporna teta Krište.
“ Nije to razlog za udavat se. Ima danas načina”, mater je bila još upornija.
“A tebi je bija razlog? Nismo znali oće li te pop uspit vinčat prije nego rodiš”, rekla je teta Krište pa stavila ruku na usta.

Otac je bacija štaku i, s onom šta mu je ostala, odšepesa iz sobe. Mater je počela plakat i govorit teti Krišti da joj nikad neće oprostit.

Nije mi došla na vinčanje. Mater, ne teta Krište. Rekla je da to nije vinčanje nego sprovod. Nije ni ocu dala. Posli su se stvari izgladile. Kad se rodija mali.

Kad je o malome rič, krenija je u školu. Ajme, šta je smišan. Ujutro natakari onu torbu i marendaje s njom na leđima. Izgleda ka bekpeker. I voli školu. Puno voli školu.

Volila sam je i ja. Nisam ja glupa, samo šta sam se više volila zabavljat nego učit. Ali za sve ima vrimena. Odlučila sam se sama obrazovat. Ne mogu dozvolit da dite misli da sam glupa jer mu, kad dođe vrime za to, ne znam objasnit integrale.

Uzela sam u bibljoteku jednu odličnu knjigu. Možete ako hoćete. Tako se zove. Puna je dobrih savjeta kako se razvijat, napredovat, dogurat do stvarno velikh rezultata, a to meni baš triba. Ne može čovik živit malen ispod zvizda. To znam iz jedne pismice šta smo je učili u školi. Ja sam stvarno bila dobar đak. Kad sam tila.

Jutros sam izvadila Emilovu harmoniku iz šupe. Ježim se od te seljačke harmonike, ali nema šanse da ću je uspit izbjeć. Zapeja za nju ka kreten. Nemam pojma šta će mu. Puno je tajnovit. Sve govori nešto u šiframa. Najprije sam je iščetkala, pa oprala krpicom svako rebro, izglancala botune, sve jedan po jedan, oprala vimom tipke. Izgubila cilo jutro. Eno je suši se isprid kuće . Valjda je neće neko ukrast. Kojega će mu vraga harmoničetina.

Onda sam skupila robu sa sušila. Materi dala susida dvi velike kese robe od unuka. Taman za Filipa. Sve sam ja to lipo oprala. Sad ću je ispeglat. Bit će ka nova. Prije toga moram oprat pod. I ona dva suda šta je Filip marendava jutros. Žena može od jutra do mraka čistit i opet će ostat još posla.

Svejedno, ja se ne dam omest. Nema dana kad se barem pola sata ne posvetim samoobrazovanju. Ajme se ženama bez ambicije. Moram još oprat i dva para Emilovih mudanata. To ja ne volim ostavljat da se kupi, nego malo kroz ruke i uvik je sve uredno.

Kad je već rič o Emilovim mudantama, križam naputak da mu kupim dva tri para novih. Lito je gotovo. Nema se on šta brkačit okolo u novim boksama. Govorila je moja mater “prigode beru jagode”. Nije da ja mome Emilu ne virujem, ali muško je muško. I ne mogu razumit one žene šta ih muževi varaju a one nemaju pojma. Virujete mi, to je samo zato šta su line i šlampave.

Ja nikad nisam spremila u ormar Emilov veštit a da mu nisam dobro provrtila džepove. I košulja. Uvik je perem na ruke. Duže traje. I kad ti košulju pereš na ruke, moraš vidit ima li šminke po njoj, pogotovo na koletu. Koliko sam samo filmova pogledala u kojima je taj vražji kolet raskrinkao preljubnike.

Zato ja mome Emilu neću kupovat nove mudante. Ima čak tri para rozih. Zeznila se i stavila crvenu majicu s bilom robom. Ali, neka! Neka se baja skine isprid ženske dok ima stare ili roze mudante na sebi. Samo ih uvik, uvik dobro ispeglam. Šta ja znam šta se može vani dogodit. Može ga udrit, naprimjer, auto. Onda ga dovedu na prvu pomoć pa one medicinske govore “Đava mu odnja ženu linguzu kad ne zna svog čov’ka držat kako triba” . Zato ja moga Emila držim ka grdelina. Neće meni niko govorit da sam linguza.

Ja možda nisam bogata, tu se već da razmišljat šta je bogatstvo, ali mi je u kući ka u crkvi. Zna se red. Sve je čisto i na svome mistu. Nema kod mene štrc brc. Kad perem špinu, onda je jednako pažljivo trljam i odozgor i odozdo, jer nikad ne znaš kad će ti u kuću zalutat neko ko će je kontrolirat. Šta se tiče kuvanja tu sam perfektna. Ako triba stat dvi ure za špakerom, ja ću stat i u toć nalivat žlicu po žlicu vode i mišat, mišat, mišat.

Sad moram ić po maloga u školu. Za obid ću mu zgrijat manistre usuvo od jučer. Skuvala za dva dana. Posli ću učit s njim. Digod mi dobro dođe šta Emil tuče prikovremene. Imam posla priko glave i da mi se još i on mota po kući, mogla bi se ubit.

<< Arhiva >>

0