08

utorak

svibanj

2018

Mutna posla

Zvoni telefon. Šjor Ivan skače, trči prema komodi, gurne sjedalicu, sjedalica tresne o pod, Biserka i Stela se pogledaju pa nastave pušit i gledat u prazno.

ŠJOR IVAN
Alo, ko je? (malo zastane) Kako koji san ja? Ja san ja, nema drugi ja nego ja.
Biserka skače sa sjedalice i otima tati slušalicu.
BISE
Daj tu slušalicu! Sad bi ti ovde raspravlja i sramotija me. Znaš da me tribaju zvat s posla. Rekla san ti da se ponašaš normalno ili da ne dižeš slušalicu.
ŠJOR IVAN
Ajde, gospeti, šta te imaju zvat kad si na bolovanju
BISE (drži slušalicu uz prsi)
Baš zato. Aj tamo marendaj a mene ostavi na miru.
ŠJOR IVAN
Kako znaš da je za te? Možda mene neko zove.
BISE (stavlja slušalicu na uho)
Dobro jutro! Izvolite. (sluša) A, to ste vi gospodine direktore.
ŠJOR IVAN
Mo’š mislit. Sve je direktor popizdija baš nju zvat. Ma koga ona masla?
BISE
Gospodine direktore, samo ću se obuć i stižem.
Bise spusti slušalicu. Šjor Ivan je odmjeri od glave do pete pa se okrene prema Steli.
ŠJOR IVAN
Uzela je bolovanje jer je spižđuju na poslu a kad zovu trči ka blesava. Ko je ovde lud?
STELA
Ima bit samo ja šta to sve slušam. Ostavi je na miru. Neka radi šta oće.
ŠJOR IVAN
Ne može to tako. Ja sam joj otac. Ima me slušat. Ako je na bolovanju onda se triba ličit i stat doma.
BISE
Lako tebi pivat. Šta ako mi pične otkaz?
ŠJOR IVAN
Ne može ti pičnit otkaz.
BISE
Ih! Nije ti ovo socijalizam. Ja radim kod privatnika.
ŠJOR IVAN
Pa šta? Razumit će. I on je čovik.
BISE
Daj, tata, molim te!

Bise izlazi. Šjor Ivan nastavi jesti kruh i mlijeko. Stela puši i gleda u prazno.

<< Arhiva >>

0