07

ponedjeljak

svibanj

2018

Sub rosa

Otužni kafić na periferiji grada. U kutu, pored WC-a, sjedi Domenico. Kragna mu je podignuta. Na glavi kapa. Ulazi Bise. Kragna balonke podignuta. Na glavi marama i velike crne naočale. Osvrne se po praznom kafiću pa brzo sjedne pored Domenica.

BISE (tiho)
Zašto se nalazimo ovde na tri dana jahanja?
DOMENICO
Ne bi tija da nas neko vidi.
BISE
Oćeš me ženit a ne bi tija da nas neko vidi? Koji ti je vrag? Jesi li oženjen a ja ti ga dođem ka nešto malo sa strane?
DOMENICO
Ajme, Bise, šta to govoriš? Ja oženjen? Bože sačuvaj! Moje su namjere časne i ja bi te ženija ali ne bi tija da vijest procuri prije nego se dogovorimo. Znaš kakvi su ovi blogeri.
BISE
Šta ga imaju blogeri s nama?
DOMENICO
A imaju. Da nije blogera ne bi ni nas dvoje bilo.
BISE
Kad malo razmislin, imaš ti skroz pravo.
DOMENICO
Ajde brzo reci “da” pa ćemo na sva zvona objavit, prije nego nas Anaboni pronađe.
BISE
Šta ona ima s nama?
DOMENICO
Ima, ima. Traži nas po rivi. Zato smo se i našli ovde Bogu iza leđa. Samo reci da te mogu ženit i bit ću najsritniji čovik na svitu.
BISE
Drag si ti meni ali ne bi se ja ženila
DOMENICO
Ta ti ne pije vodu. Drag san ti a ne bi se ženila? Zašto?
BISE
Puno je komplicirano. Ne znaš ti moga tatu i suside. Ko njih nije upozna ka da nije ni živija.
DOMENICO
Ja već sve nabavija. I muziku i kuvare, a može bit i popa.
BISE
Moran ić doma još malo razmislit pa ću ti se javit.

Bise ustane, sve onako zamaskirana, okrene se i ode. Domenico uzdahne pa konobaru da znak da mu donese još jedno piće.

<< Arhiva >>

0