Zadarski sindrom

srijeda, 02.12.2020.

Na nekih dvadesetak metara udaljenosti od mene nisam dobro čua o čemu ovi isprid marijole pričaju, ali dobro vidim da Mike stalno nešto gestikulira rukama. Pokušava sam brzo razmišljati kako bi se najbezbolnije moga izvući iz ove situacije, a u isti tren sam se nada da ću proći lišo i ako su već odvukli tamo Miku možda je dobar znak što nisu i mene. U tom mom bezumlju što napraviti pogled mi je sletija livo na autobus kojem su se upravo zatvarala vrata i koji je na šoferšajbi ima natpis Rijeka - Split. Nisam ima više vrimena ni sekunde biti neodlučan i krenija sam prema tom busu pokucavši vozaču na staklo da me pusti unutra. Bilo mi je krivo što ostavljan Miku, ali jednostavno nisam ima izbora jer ako moji doma saznaju da sam bija u Rijeci ne gine mi harakiri. Na moju sriću vozač je otvorija vrata i pustija me unutra. "Zlatko, Zlatko čekaj mene, Zlatko čekaj" - začua sam neki glas koji se obraća meni od tipa koji je trča prema busu. Prvo nisam bija siguran je li se baš sto posto obraća meni, a kada sam uvidija da baš meni govori da sam Zlatko reka sam mu da je falija i da ja nisam Zlatko. On se pravija ka da ništa nije čua nego je i dalje nastavija po svom cili zadihan - "Aj fala Bogu da sam te stiga. Jesan li ti reka da me čekaš isprid Amfore. Tebe Zlatko ne može čovik pustiti dvi minute samoga". Taman kada sam tija nešto reći ovaj što je priča o tom Zlatku me je pogura unutra do sidala i shvatija sam da igra neku igru. Kad smo sili samo mi je lagano šapnija neka mučin. Par minuta dok bus nije krenija glava mu je radila ka propela od helikoptera. I onda kad smo s tog nazovimo ga kolodvora skrenuli u prvu ulicu najednom iz tog nekog rastresenog ponašanja taj Zlatko je duboko uzdahnija i izdahnija, raskomotija se rastežući se na sidalici i pružija mi ruku - "Ja sam Đani." ."Ja sam Zlatko" - smijući se uzvratija sam mu ruku. "Ma utakmica, nikad ne znaš s kim imaš posla, teško to sad za objasnit" - reče moj novostečeni suputnik. Tip je vjerojatno bija stariji od mene nekih desetak godina. Izgleda je dosta žestoko, crna malo duža kosa, grubih crta lica, crna spitfajerica i teški splitski naglasak odava mi je nekoga ko je u životu proša dosta toga. Nisam tija biti nametljiv, a i ima sam neku dozu strahopoštovanja prema njemu tako da nisam tija biti previše radozna, pa sam prepustija njemu da on priča ako želi što pričati. Nakon što je sazna da sam iz Zadra počea je nabrajati kako iz Zadra zna Lergu, Šišu, Čelca i Demira. Reka sam mu da znam koji su i da nije da ih sad baš poznivan, više sam na bog - bog s prvom trojicom dok Demira samo znam iz viđenja. "Vidi, vidi, ja mislija na prvi pogled on neka mamina maza, a kad tamo..." - okrenuvši se prema praveći iznenađujuću facu reka je Đani. S vrimenom sam se u njegovom društvu sve više opušta i skoro da negdi od Bakra do Zadra nisam mu prestaja postavljati pitanja. Lik je izgleda bija u samom epicentru te jugoslavenske navijačke scene i kada bi spominja bilo kojeg navijača Partizana, Dinama ili Zvizde zna ih točno sve po imenu. Uživa sam slušati priče o nekom Pampiju, Belgiji, Bati Trlaji, Rusu, Žari i ostalim životopisnim likovima skoro toliko da mi je bilo ža kada smo stigli u Zadar. Ža mi je bilo radi tih njegovih priča, ali mi je isto tako nemilo laknulo što sam napokon doma i da se sve dobro završilo. Od barke do doma sam trča jače nego najbrži sprinter na olimpijskim igrama.
Sutra sam u školi ispravija u prva tri sata tri aša, iz hrvatskog, iz umjetnosti i fizike i malo je reći da sam osjeća kako mi je sve krenulo od ruke dok posli na ekonomici nisam zna sve za pet i ova mi šibne aša bez da trepne. Uopće nije slušala što govorim nego je samo buljila u dnevnik i biće videći kakvo mi je stanje u ostalim predmetima dala automatsku ocjenu bez razmišljanja. Bija sam stvarno baš ljut toliko da sam iz klupe doša do te Brnetićke i iša vidit koliko mi je upisala jer sam odma posumnja da mi to izgleda na jedinicu. Lipo sam je pita na koje pitanje nisam točno odgovorija jer iskreno nemam pojma o matematici ili kemiji, ali ovi drugi predmeti koje su stvar opće kulture tipa povijest, zemljopis ili ovo o OOUR - ima, SOUR - ima, radnim organizacijama, to znam sve i bez učenja. Kada me je Brnetićka lagano odjebala pred njom sam pita razred što nisam dobro odgovara i svi su rekli kako nije u redu da mi je zalipila aša. Na to se ona iživcirala i rekla ako budem i dalje dosadan da će mi zaključiti jedinicu do kraja godine. Otiša sam pokunjeno nazad u klupu i sva moja dotadašnja srića i zadovoljstvo radi jučerašnjeg provoda palo je u vodu. Kada je sat završija izaša sam razočarano iz razreda i dok sam bija u nekim svojim mislima bedare zaustavija me je Marin iz četvrtog razreda i pita jesam li bija u Rijeci. Prvo me je opalila zbunjoza jer uopće nisam shvaća odakle on zna za mene, a kamoli to za Rijeku. Onako iskreno ispa sam kretenko jer me zateka iznenađenog što mi se on uopće obraća tako da nisam moga složiti neku normalnu suvislu rečenicu. Ima je neku kazetu od Prljavog kazališta s albuma koji je izaša još prije šest miseci prošlo lito i reka za neku pismu kako ga čudi što nije postala navijački hit i da dođen ovaj petak navečer na organizirani parti u ekonomsku školu di će on to provati pustiti. Dok je on tako to priča meni je stalno upadala u oko njegova rećina i pomisao da i ja moran probužati uho. Znan da kad bi se doma pojavija sa probijenim uhom da bi to bija potop, ali u Rijeci su skoro svi imali rećine i to jednostavno moran napraviti. Odma posli škole otiša sam do Tule koji je jedini u krugu pet kilometara ima probužano uho i pita sam ga kako je to napravija. On je odgovorija da je on to sam sebi s iglom radija. Nakon malo premišljanja bi li ili ne bi to napravija odlučija sam i ja staviti rećinu. Tula je uzea iglu i šibnija mi je ušnu resicu tako da mi je zatrnilo uho i cili livi dio glave. Problem je bija što bi po Tuli sad triba držati tu rećinu u uhu da mi ta rupa ne zaraste, a opet ne mogu se tako pojaviti kući isprid matere i ćaće...

02.12.2020. u 20:52 • 2 KomentaraPrint#

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

< prosinac, 2020  
P U S Č P S N
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31      

Prosinac 2020 (2)
Studeni 2020 (11)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
OYO.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Opis bloga

Linkovi