Zadarski sindrom

utorak, 24.11.2020.

Taman kada sam bija u nekim mislima lagane povodljivosti prema Duki zaustavija se drugi autobus i iz njega je isprid mene promarširala propala mi ljubav iz E razreda. To mi je bija znak za naglu kočnicu u vezi bilo čega što mi je padalo na pamet. Iako je ona prošla kraj mene ka da ne postojim zna sam da to i nije baš tako. I da sad ona vidi mene kako se petljan oko Duki ispalo bi da je bila u pravu. U robnoj kući svi su bili nešto impresionirani jedino je meni to sličilo na malo veću Dalmu. Dok je profesorica držala predavanje ja sam se zadrža tamo di su bile lizalice sa sličicama nogometaša. U onoj kašeti sa više od tisuću lizalica nisam moga pronaći jednu lizalicu koju bi kupija radi nekog igrača, sve igrači Zvizde i Partizana, tu i tamo pokoji iz Veleža, Slobode, Sarajeva, OFK Beograda... Moji su bili već otišli gori na kat, a ja sam i dalje kopa bi li naša nešto što bi uzea. Biće sam bija sumnjiv jer je vjerojatno izgledalo da kradem pa mi je priša neki trgovac koji je tu radija na praksi i pita me je li mi može kako pomoći. Na njegovo pitanje što toliko uporno tražim bez razmišljanja sam odgovorija Branka Karačića. "Branka Karačića ? Zašto baš Branka Karačića" - s velikim čuđenjem me je pita ovaj Šibenčanac. "Zato što je daleko najbolji igrač u Jugoslaviji" - spremno sam mu odgovorija. Onda je on nabacija neki poluosmjeh i počea nabrajati redom sve žive i mrtve koji su ka bolji od Karačića. Na spomen Piksija bez iti malo okolišanja zapiva sam na glas da su svi čuli u dućanu - " Stojkoviću Dragane majmune sa grane evo ide Karačić nosi ti banane". Tip me prvo gleda par sekundi i na moje iznenađenje reka da ako iman vrimena neka ga pričekan posli kad mu bude marenda u deset ipo. Objasnija sam mu da sam iz Zadra ovdi na izletu sa školom i da ne znam oću li moći. On je otiša tamo negdi prema pultu, a ja sam otiša naći ove svoje di su. Nakon određenog vrimena dok sam se iz dosade vozija u liftu po ko zna koliko puta gori doli u prizemlju me je dočeka onaj sa prakse s kojim sam bija kod lizalica. "Odakle znaš onu pismu" - direktno me je pita. Ja sam se malo pravija glup i ka ono koju pismu. Tu on nije ni sačeka da mu bilo što rečen nego je postavlja pitanja di bi dobija uglavnom moj potvrdan odgovor, tipa da li idem na utakmice. Cilu tu njegovu marendu od po ure mi smo pričali o navijačim i koliko sam uspija shvatiti navijači iz Šibenika nemaju neko posebno ime za svoje navijače. Malo sam se isfolira spominjući sve one navijačke grupe za koje sam pročita u Sprintu pa je ovaj ko zna što pomislija i na kraju mi čak da svoj broj telefona da ga nazovem. U isto vrime došla je u blizinu mene sva ona horda učenika iz Zadra i ova iz trgovinskog je rekla da imamo slobodnih dvi ure vrimena. U Splitu je igra NK Zadar u uru ipo i pomišlja sam ima li načina da nekako odem do tamo. Doša sam do šibenskog autobusnog kolodvora i vaga jedno dvadeset minuta bi li iša ili ne. Onda sam ipak shvatija da bi to bija veliki rizik i da mi je sad u ovoj situaciji di sam prekrcan aševima to najmanje potrebno. Posli kada smo se opet skupili svi iz škole otišli smo do katedrale i do spomenika Radi Končaru.
Na povratku u Zadar velika većina njih je iz ovih autobusa s kojim smo putovali u Šibenik odma uskočila u međugradske buseve za doma. Taman kad smo ja i Mišo krenuli doma pješke s nekih dvadesetak metara stiga nas je Sarin glas koja je pozivala sve koji još nisu otišli da naprave đir do grada. Samo nas desetak odlučilo je otići do grada. U gradu smo điravali gori doli po desetak puta istim ulicama. Najčešće smo se zadržavali u blizini raznih izloga di bi uvik neko nešto provalija i smijali smo se tome do sljedećeg izloga. Na muraju iznad kolodvora smo se razišli i svi osim mene Sare i Miše su se spustili doli u autobuse za doma. Nas troje smo krenuli murajem u pravcu mosta i i kada smo se spustili ispod volta i došli do onih panoa di se prikazuje koju su filmovi u kinu, Sara mi je u zafrkanciji rekla da nam evo sad prilike za kino. U prvi tren mi je prošlo kroz glavu isto ono što mi je jutros prolazilo u vezi Duki. Pomislija sam kako ne bi bilo loše siditi blizu Sare negdi u zamračenom kinu, a opet s druge strane nisam baš moga propustiti Zvizdu u Jazinama. I ma koliko god mi je sve u vezi Sare bilo teško za odbiti ipak košarka u Jazinama i to Zvizda mi je bila na prvom mistu, pa sam valja neke gluposti o filmu Život sa stricem samo da ne bi išli. A i nije mi tribalo puno za izmišljati jer su i onako u kinu igrali negledljivi filmovi. Nakon prelaska mosta Mišo je skrenija livo, a ja i ona smo desno jer sam ja reka da idem na utakmicu. Na parkiralištu isprid Branimira smo se zadržali u nekoj priči taman kad su kraj nas prošli Bakarinac, Paleka, Žeki i ta ekipa Stanaraca. Iz zajebancije sam joj reka da ću je tribat pazit od ovih iako sam ja taj koji bi se triba paziti njih više od nje. Skrenuli smo skupa prema Blaži Valjinu i nekako sam razmišlja kako ću otići samo jedan dio puta s njom, pa ću negdi skrenuti za Jazine, a ispalo je da sam je pratija do kuće. Živila je skroz gori između stanarske škole i crkve. Prvi put sam baš uša ovako na Stanove i ove male uličice su me skroz izblesale di smo i još nigdi svitla na ulici osim svitla iz kuća. Orjentacija mi nakon ovog labirinta nije bila baš jača strana, ali sam zna da tribam ići prema doli i negdi ću izaći. Problem je samo bija što je košarka tribala brzo početi i u stisci sam s vrimenom. Možda mi se pričinjavalo od gladi jer sve što sam poija u cili dan bilo je mliko i sendvič prije nego što sam jutros izaša iz kuće, ali kada sam je dopratija nekako mi se Sara mazno naslanjala i njihala uz njenu kućnu ogradu, ka da me na neki način zavodi. Zbraja sam u glavi kako nju zanima neki trećaš ili četvrtaš jer sam to čua još prije neki dan kada joj je Renata spominjala nekog tipa i da je bolje prekiniti neko ovo moje umišljanje prije nego popušim i Saru i utakmicu. Nakon pozdrava trča sam od Stanova do Jazina bez prekida. Nisam ima kartu, a počelo je predstavljanje igrača. Već me krenula lagana nervoza kako neću uspiti ući kad sam srea Miku koji mi je reka da idem s njim. Otišli smo skroz okolo i kroz neka mala vrata di je bija redar Mike je mašući macem ključeva reka tom redaru - "Mater me je poslala da dam ove ključeve tati direktoru Milanu jer je ona otišla sa babom vanka". Redar nije ni trepnija i bili smo unutra. Sili smo gori u sam vrh istočne tribine prema sjeveru. Mike mi je priča sve što se događalo kad ih je privodila pandurija. Reka mi je da je on i ako je bija išta kriv da je bija najmanje kriv, a da su ga pretukli najviše od svih jer mu je otac sudjelova u hrvatskom proljeću. Nisam zna o kakvom on hrvatskom proljeću priča, pa me je pita je li ja znam što je bilo sedandeset i prve. "Hajduk je bija prvak nakon biće više od dvadeset godina" - odgovorija sam pola u šali ne znajući o čemu se radi. "Jesi li ikad čua za Savku, za Miku Tripalu, za Vicu Vukova? Znaš li po kome se ja zovem Miko?" - gledajući utakmicu onako ka usput nastavija je Mike. "Za Vicu Vukova sam čua, bija je neki stari pivač, a tu Savku su mi jedan dan mater i ćaća spominjali u međusobnom razgovoru i kada je mater rekla mom starom da je on obožava tu Savku pomislija sam da mu možda prigovara za neku bivšu curu. A kada sam ih ja pita ko je ta Savka rekli su mi da to nisam slučajno nikom spomenija nikad. Eli to ta tvoja Savka" - odgovorija sam Miki ovom spikom i protupitanjem. Mike očito shvaćajući da sam ja pa s Marsa i da bi tribalo proći ko zna koliko vrimena dok mi on sve objasni prekinija je tu temu i pita me bi li iša sutra u Rijeku na Hajduka. "Mike danas sam iša u Šibenik na izlet sa školom i već sam triba biti ko zna od kada doma. Prvo nema šanse da me moji puste da idem i drugo teško što mogu izmislit da im složim neku priču da bi ih cimnija. A da ne govorim da sam u školi katastrofa i da su zbog toga na rubu živaca" - ispriča sam Miki svoje razloge zašto ne mogu ići. "U školi si loš?! Onda nema problema, smislit ćemo nešto" - reka je Mike i ja sam ga začuđeno pogleda...

24.11.2020. u 20:57 • 7 KomentaraPrint#

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

  studeni, 2020 >
P U S Č P S N
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30            

Prosinac 2020 (2)
Studeni 2020 (11)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
OYO.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Opis bloga

Linkovi