|
|
| < | veljača, 2011 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | ||||||
Ime: Veronika
ročkas: 6.7.
visoka: 170 
bavim se: capoierom, crtanjem, buljenjem u zid i przno i ubijanjem ljudi u pojam (plačena ubojica pojmova)...
Muzika:
Eyes Set To Kill
Black Veil Brides
My Chemical Romance (prva tri albuma ovaj novi je sranje)
Motionless In White
Get Scared
Panic! At The Disco
Bring Me The Horizon...
VOLIM:
Svoje frendice i frendove 
crtat
gledat krvave i bolesne anime
MRZIM:
ljude koji mi seru
ljude koji su si umislili da su neko i nešto
selje belje (selo neveselo)
Iry B.F.F.
Blog.hr
Blog servis
Moj Youtube
Bok ljudi i svemirci iz druge galaksije zvana jabuka
Moram vas sve svečano obavijestiti da mi se ne piš ovaj post pa čete morat trpit moja rendom sranja... znači u zadnje vrijeme slušam nekaj puno zadnji album od alesane makar ih uopče ne slušam inače u životi,a j****e kad im novi album govori o annabel lee znate tu pjesmu nee? ak neznate ko vam kriv (po mom osobnom mišljenju to mi je najbolja pjesma na svijet) kod mene nema nekaj puno novog osim toga da se u zadnje vrijeme non stop svađam sa svojima oko srednje oni bi da upišem neku gimnaziju a ja bi primjenjenu al mi to ovisi o bodovimsa na prijemnom ispitu sad mi svako malo seru al smo se se neki dan tako posvađali da sam rekla dosta stvari tako da su sad rekli da će me pustiti do 4 mjeseca oko tog pitanje sad mi je trenutno dosadno i rekla sam jedno obečanje samoj sebi da se neću vraćat u prošlost sa mislima mislim nisam to obećala sebi nego jednoj frendici (prstom pokazuje na linkove u boxu) koja mi je rekla da tonem svaki dan kad razmišljam o nekim stvarima kaj mi se dogodilo prije id se uništavam tako pa me to fakt pogodilo onda sam to obećala i njoj i sam a sebi zato kaj sam i sama skužila kao sam deprmirana i kako tonem svaki dan pa bi trebala zahvaliti svim ljudima koji su me takvu trpilu, koji su me takvu morali gledat zato što se nisam mjenjala sad neznam dal sam se uopče htjela mjenjat odbacila sam puno stvari i puno stvari si utuvila u glavu zato hvala svim ljudima koji su me takvu trpili, hvala što se niste prestali družit samnom zato kaj sam cijelo vrijeme bila strgana i hval to što ste trpili da se uopče ne smije neko vrijeme zato fakat hvala što ste bilie uz mene to cijelo vrijeme zato kaj tek sad shvačakm kava sam bila.
A sad veselije teme priznajte svi ste zaspali dok ste čitali ovo gore znači pola razreda ide u ham 
i naša predrga v.h. ide s njima a ide negdje 12 ljudi odvrtat žarulje po gradu uključuljući i nju pa zato ljudi pazitr morate nosit šsunčane nočale da vam ne sjebu oči ali će to samo napravit dečki dečkima zato kaj su malo puno gey pa onda znači ljudi muškog spola u grad sa sunčanim naočalama i nekom zaštitom za oči, a za cure vi trebate nositi zapravo isto sunčane nočale da ne oslijepite od njihove ružnoće jer ono zamislite curu od 80 kg u štiklama i minici (al zapravo joj trebam čestitat na neukusu i hrabrosti da to obuće) da vam oći izgore (ali u lošem smislu a ne kad vidite nekog vama zgodnog pa vam oči izgore koliko je zgodan). A da a tko je v.h. znači to je jedna cura koja me živcira koja mi je kao frendica a nije i cura kojoj sam skeljila šljagu (TO JE BILO EPIC)razlog šljage nije bitan 
znači ovaj tjedan nas dosta pitaju i meni se neda učit zato kaj sam pre lijena, i da poxspremila sam svoju sobu nakon mnogo vremena 
a ja tako VOLIM taj svoj kaos od sobe mislim ljudima kad uđu malo smetaju pauci večličine las vegasa koji su u kutovima (nazvala sam ih Bobi i Jožo) smrad ko da su ušli u močvaru koja ispušta otrovne pare i isto se pomalo zastraše kad vide nekog lika u kre.... neću dovršit (i ovo prije jako serem nisam kurva) i to bi bilo to za danas neda mi se više pisat ajde book
...Stojiš na pozornici... Daske na pozornici su strgane, slomljene nekim daskama su djelovi razbacani po prostoriji kao netpotpuna slagalica...na tim daskama stojiš ti...na tim vlažnim,trulim daskama pored kojih su nekad bili veličanstveno plišasti grimizni zastori, sad su samo ostatci poderani, dronjci na kojima se vidi da su nekad bili crveni sad su sivi od prašine i zaborava... samo stojiš i gledaš kroz zastore... stojiš na tim daskama i nemožeš se pomaknuti...
....Tko bi ikad rekao da se na tim daskama nekad odvijao cijeli tvoj život...najljepše priče tebe i nje...da dušo cijeli tvoj život je jedna pozornica... a šta češ sad pozornica je strgana... razlomljna na sto komadiča isto kao i tvoje uspomene... više nitko nije na pozornici sad si sam više nikog nema da ti pruži ruku...ostao si sam... pogledaj koliko je ljudi u publici... te zvjeri koji je ubiše... te zvijeri koji si samo došli uzeli ti je...sad su i tebe spremni uzeti...na isti način kao i nju kao što su tebi uzeli uspomenu...pogledaj ih...Koliko ih vrišti??? Koliko?? kooliko tih demonskih očiju vidiš u publici vidiš? koliko očiju nemaju duša? Koliko?...i Dušo što ćeš sad napraviti oćeš je osvetiti? oćeš ih ubiti?
