moja priča... moji snovi... https://blog.dnevnik.hr/www-somethinglikecarry-com

ponedjeljak, 26.11.2018.

Hoćemo li doma do Božića i Mali Prijatelji...

Šesti dan u bolnici. Ostajemo do daljnjeg. Čekamo termin za operaciju. Neki su tu već tjednima, a neki i mjesecima. Sjedim i gledam kako su jadna ta mala dječica... Puni su ljubavi i borbe, a neki od njih ni ne znaju za šta se bore i kroz šta sve prolaze. Mala Prijateljica je otišla doma danas, a došla nam je druga prijateljica. Ona izgleda jako, jako loše. Došla je iz doma. Navodno su ju tamo morali smjestiti. Mama i tata joj ne dolaze. Ne znam ni jel ih ima... Ne smijem ni zaboraviti Malog Prijatelja koji me zove mama i stalno dolazi u sobu da se dođem igrati s njim... On isto sutra ide doma, a uskoro i na treću operaciju.

Tužne su to sudbine ljudi i djece, iako na kraju većina završi super. Danas je doktorica pregledala Lavića i rekla da odlično izgleda i pohvalila me kako se dobro brinem za njega. Ja se nadam da je to tako jer jedino šta i radim je briga o njemu. Ne javljam se mužu (ako ga još mogu tako zvati), on se ne javlja ženi (ako me još tako može zvati) i iskreno-puno mi je lakše tako. Nemam brige i stresa.

Razmišljam o tome hoćemo li doma do Božića ili barem samo za Božić... Svi kažu da se ne smijem nadat tome jer ću se razočarati, a ja se pitam može li me još išta razočarati?!

Pisat ću vam... sretan

26.11.2018. u 18:24 • 5 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Bez prerada.