moja priča... moji snovi... https://blog.dnevnik.hr/www-somethinglikecarry-com

petak, 23.11.2018.

"Zatočeni" na Rebru

Dobro večer želim svima iz bolnice Rebro! Mali Lavić i ja smo tu "zatočeni" već četvrti dan i okruženi djecom sa sličnim diagnozama... Mom Laviću su otkrili da ipak nema kompletan AV kanal na srcu nego ima Tetralogija fallot, još težu srčanu grešku, ali joj je prednost da se lakše riješava nego ona prva i da kasnije neće imati problema, ili barem ne bi trebao.

Prvi dan sam prolila suza prije nego je išao na kataterizaciju koja je btw savršeno prošla!
Sada smo tu samo jer čekamo termin za operaciju koja može biti i za 10 dana... S nama u sobi je Mala Prijateljica. Ali fakat je mala, starija od njega 10 dana a ima 3kg, a on 5kg... Ona plače stalno. Mama joj ne dolazi baš često, a sestre nemaju toliko vremena da ju stalno nose. Moj Lavić ne smije plakati, za razliku od nje, jer može izgubiti kisik i doživjeti šok i nesvijesticu. Ja sam stalno s njim u bolnici jer me strah da ga ne čuju kad bude plakao. Izborila sam se da spavam u njegovoj sobi tako da je sada super!

Gospodin D.se javlja tu i tamo. Imam osjećaj da ga baš to sve previše ne dira jer se ponaša jako djetinjasto. Osim toga, ja sam mu rekla da mu je najpametnije sada doći tu i biti uz njega bez obzira što on toga nije svjestan, ali jednog dana će mu biti zahvalan. Naravno da ne dolazi.

Pisat ću vam...sretan

23.11.2018. u 19:51 • 6 KomentaraPrint#^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Bez prerada.