A devil in a midnight mass

Evo narode nakon par turbulentnih dana stigao je i novi post. Uglavnom kao što večina zna nedavno smo bili na kampiranju. E sad šta se u ta tri dana dešavalo to se ne može lipo opisat jer bi potrajalo, al eto probat ću vam predočit to u par crtica. Dakle početna ekipa je bila Bingi, Mate, ČMario i ja. Na kampiranje smo išli malo iza Vriće žala (za one koji ne znaju malo prije Tanke punte) i šator je bia postavljen nekih 20-30 metara u šumu. E sad sve je to lipo bilo po danu. I lipo za vidit i hlad i ograđeno od svega al čim se je malo smrklo nastali su problemi. Odma prvu noć smo čuli nešto kako šeta oko nas i išli ČMario i Mate provjerit šta je kad ono ništa. Al dobro nismo se baš nešto ekstra prepali jer znamo da okolo ima muflona i ostalih živina al je bio problem zaspat. Onako u šatoru zatvoreni a svako malo čuješ neki šum iz šume i sve imaš osječaj da če ti nešto banit u šator. Uglavnom . Al bilo je malo pa se je lakše zaspalo... Sutradan se je naš broj povećao jer je stigao Bobo i bilo je puno luđe i stvarno šteta što još netko nije išao al za iduće lito če valjda bit malo bolje organizirano. E tu drugu večer se desilo nešto što ne bi objasnili ni Dosjei X, ni Psi faktor ni na Rubu znanosti. Dakle ležimo mi na obali, pijuckamo lagano pivo (odma da kažem da nismo bili pijani, popili smo jednu, dvi) i gledamo u zvijezde kad spazimo neko trepetavo svjetlo u blizini šatora. Odma nas nekoliko skočilo gore a gore ništa ljudi moji ... Nakon toga više se nije pojavljivalo al nemoram vam ni govorit kako je bilo za spavat tu večer. Al eto preživili smo i to nekako i sutra se zaletili do Andree u Brist i upoznali se s nekim njenim prijama i tako. E i usput skakali s nekih stijena s otprilike 15-ak metara visine, izguštali se taj dan i krenuli lagano kući puni tuge jer nam je bilo stvarno fenomenalno, al u nadi da čemo to ponovit...
Al kad se sjetim kako su noći bile duge možda ipak ne .
A evo vam i par slika da malo lakše skužite ovo šta sam vam ispričao, pa se čujemo opet uskoro... I čuvajte se žena koje lažu i svjetla iz šume...

E ljudi evo da se javim malo. Puno se toga desilo u ovih par dana... Stvarno mi nije bilo lako al preživio sam. Dakle da počnemo iz početka. Prvo smo se igrali malo oko vrtića neki dan, mi ekipa , i bilo je cool samo izgleda da smo se malo prehladili i svi smo zaglavinjali. Malo nas je fibra uhvatila, mene Bobu i Bingija. Čmarki i Mate su prošli lišo hehe. Uglavnom drugu noć kraj vrtića je bilo sranja... Prvo smo se skoro svi posvađali da bi nakon toga počela priča o demonima, vrazima i ostalim sranjima s one strane, e i tu smo se malo usrali a već je bila jedna ura po noći i išli mi polako doma kad ono vidimo neku minijaturnu glavu na tribinama košarkaškog igrališta... Jebote jesmo se usrali, al na kraju smo se natjerali i vratili se i vidili da su to neke dvije osobe, al bilo je poslije još strašnih situacija... E to nakon toga me je uhvatila fibra i totalno me sjebala al nekako sam se preznojio i preživio i eto skupio malo snage. A danas doša rođak po mene da mu pomognem nešto na kući radit i tako opet crka a sad opet idem pomoć bingiju na brod nešto tako da se s ovim mora završavat pomalo... Eto ljudi osim svega ovoga sam ima još nekih privatnih (i vrlo zajebanih) problema. Osoba o kojoj se radi će se prepoznati u ovome... Eto pa se čujemo narode...

Ej ljudi evo me opet. Malo sam inspiriran sinoćnjim događanjima pa eto da napišem koju crticu. Prvo želim da kažem da je vrijeme da Ružici istinu kažemo. Ruže onaj nismo mi pukli loptu, naišla je kiša meteora i jedan je nažalost probio loptu, eto. Mislim nadam se da nam opraštaš... Al ne ozbiljno lopta je pukla od starosti. Šta češ svima nam dođe vrime katkad, tvojoj lopti je eto došlo vrime sinoć i tu nema pomoći. Al amo sad na vedrije teme. E sinoć je bilo baš zanimljivo vanka. Nemoš virovat kako te dosada u gradu natjera na neke ekstremne mjere. Al nije bilo sve baš toliko sjajno, bilo je i nekih strašnijih scena po onom mrklom mraku . Al eto svi smo preživili...Bar sinoć...Idući put možda nećemo biti te sreće...I evo ovim putem pozdravljam Monzi koja je bila neko kratko vrime s nama sinoć. I narode moramo malo aktivirat radove oko kampiranja i nadat se da će nam Jokica dat ruke malo. Jer su najavili opet ekstremne vručine...Pa će ako bude sreće do kraja lita bit opet ˝Pomorac sam majko na bijelome brodu...˝. Eto narode čuvajte se pa se vidimo...Evo vam odma i slika naših 9 pastuha koji su se malo razbolili al se nadamo da će se naći lijeka za njih ili smo popušili...

A kurac ljudi evo i mene nakon dugo vrimena. Ono totalni zajeb ovo vrime i sve. Ne možeš se okupat ni ništa. Al pustimo to, došao je i taj dan. Maraton lađa. Moram vam priznati da mi nije nešto zanimljivo ove godine. Zapravo kad malo bolje pogledam svake godine me sve manje i manje zanima. A koliko vidim i druge ljude. Al neka se ljudi malo vesele. Imaju pravo 1-2 godišnje. A en ti kenjca još ako Komin ili Rogotin dobiju onda će bit komedije. Najjače su mi one scene kad prvi ulazi u more a stare babetine trče rivom i viču ˝naši su prvi˝. Koje pacijentice . Al dobro pustimo to. E da vam ne zaboravim reći kako sam se razbija danas s biciklom. E da je to bilo snimat ljudi moji. I tako me boli sve živo pa mi onda i Bingi počea pričat neke scary priče . Uostalom evo vam par slika pa se sami uvjerite. Al zajeb je što ovo ne boli nešto ekstra a zglobovi pucaju grrrrr. Ej usput da ne zaboravim da vam kažem da bi bio red da se dogovorimo za kampiranje jer se ekskurzija polako ali sigurno približava (mamu vam). E nemojte da bude puno i . Uglavnom vanka ću tek kad onaj sav cirkus završi i nadam se da ću vas sve vidit i tako narode lipo mi se provedite danas i pazite da se ne zamjerite nekom seljaku da vas ne klepi veslom po glavi....
I nadam se da čemo se kvalitetno ubit večeras.
P.S. Evo čujem da je Rogotin prvi... Znači da će se Lovre opit i nekoga razbit. A dobro sve je to dio sporta. Drogom protiv sporta... Eto ljudi čujemo se...