subota, 22.03.2008.
Možda i nije tako loš ovaj jedan mali svijet koji sam ja stvorila za sebe.Moja mala kula,sa tako čvrstin bedemima da niko ne može blizu.
Ne više.
Možda ipak nisan tako hrabra ko što san mislila.Ali što se može očekivati od čovika koji se toliko puta opeka.
Više ništa nije ko prije.Kroz moje oči svijet više ne izgleda isto.Nekako uvik uspijen naći crnu stranu svega.
NIkako nešto dobro da se dogodi i meni.Nekad mi se čini da san odustala od svega.
Još bolu neki stari razlozi,ne mogu da se sredin.
Znan da san puna mana,teški san bedem i nije lako sa menon.Ali prvi puta u životu tila san se prominiti.Nikad niko nije saznao kakve san ja borbe vodila u sebi.Na meni se nikad ništa ne vidi,savršena san glumica.
To mom ponosu odgovara,ali ne i meni.
Ja...što san ja?Ništa što drugi vidu,ništa od toga.Pojavin se nekad,samo nekad,kada san sama s nekin.
Zahvalna san onoj vanjskoj Dei,samo ona me drži na okopu,ona ponosna i tvrdoglava tuka,koja odjebava svih okolo i drži glavu visoko.Smije se svemu,ne da ničemu da je dira ili se bar pretvara.Onoj jakoj Dei,toliko jakoj da joj ni ja nekad nemogu ništa.
Zbog nje niko ne vidi iza,niko ne vidi mene.Moja najbolja prijateljica i moja najveća neprijateljica.
Ona me tjera da držin sve u sebi.Zbog nje san naučila igrati na sigurnoj strani kako ne bi izgubila.Zbog nje san ostala u sjeni,sve ono dobro..kao da ga nema.I žao mi je zbog toga,tako bi to tila ispraviti,ali svaki puta kada ja pojden reći i pokazati sebe,pojavi se ona,sa svin onin svojin sumnjan i razočaranjima koje drži daleko od mene jer zna da ja to ne bi izdržala.
Ona ne viruje nikome,boji se da bi me povrijedili i zbog toga nikome ne da blizu mene.Ona je puno veća kukavica od mene unatoč svoj njezinoj snazi.
Ali isto tako...samo je ona vidila moju bol i suze,moje borbe.Samo je ona bila s menon kada mi je tribao neko i kada nisan znala kako dalje.
Zato što je sebična i ne želi me djeliti s drugima,ne želi da drugi znaju koliko toga nosin u sebi i koliko toga mogu dati.
...Jedav čekan da je se riješin,da je maknen dalje od sebe,daleko,daleko...da me više nikad ne dira svojin sumnjan.Nikad više.Oduzela mi je toliko toga,svojin glupin ponoson i tvrdoglavošću.Neke stvari se ne opraštaju,neke stvari se više ne mogu vratiti.Koje je ona morala uništiti na kraju,jer je osjetila da postajen slaba,ponovno.
Jaka je,ali ja znan kako je mogu pobijediti i ona to zna,i nastoji to spriječiti na svaki mogući način.Ali ja znan,jednog dan,dojti će neko s kin ću zajeno biti jača od nje.
I neće mi više ništa moći.
