bla

Zaobilaznica: Cinestar & Branimir Centar

ponedjeljak , 10.10.2005.

Po uzoru na onu Feralovu staru rubriku guštaonica & zaobilaznica, prvo predlažem jednu zaobilaznicu. To je multipleks Cinestar i pripadajući mu kompleks Branimir centar. Ta nakupina kičastih kafića, kasina i kompleksa kino-dvorana vam neće priuštiti ništa posebno, osim nerviranja i loše usluge, dok su cijene prlično visoke. Nedavno sam negdje pročitao članak po kojem je trend u Europi i Americi taj da se iz multipleksa opet prelazi na stare, dobre kino-dvorane i na taj način se iz kina tjera neozbiljna publika (čitaj: iritantni klinci s hrpom kokica, čipseva, koli, pepsija i ostalih sranja) a nastoji se opet privući starija, ozbiljna publika koja u kino ide prvenstveno radi filma. Naravno, kako mi uvijek kasnimo u trendovima, kod nas se multipleksi tek počinju širiti i naši tinejdžerski gremlini tek otkrivaju čari velikih kokica i kole pri gledanju filma.

Kako to izgleda? Prvo pozitivne stvari - osiguran je parking koji je i besplatan ako idete u kino. Dvorane su dobre, udobne i ima ih dovoljno tako da oko nabave karata skoro nikad nema problema, može se rezervirati i internetom. Problem je što morate i doći tamo, a onda kad kupite ulaznice, teta koja prodaje vam u ruke tutne barem pola kila reklamnih letaka koji naravno u 99% slučajeva završe u obližnjoj kanti za smeće. Dobro, treba ubit pola sat prije početka filma, ali nemam cigareta i mislim si OK, pa to je Branimir centar, ima svega pa valjda mora bit i nekakva trafika. Kuratz bato, nema moš samo kupit bijeli ili crveni marlboro u casinu. No dobro, snać ću se nekako poslije filma. Ja i frend smo malo i gladnjikavi pa si opet mislim OK, pa to je Branimir centar, ima svega pa valjda mora bit i nekakve hrane, nekakav pizza-cut ili sendvič da ne gledam film na gladno. Kuratz bato, imaš par restorana, ali ništa na brzinu i s nogu, ako ne računamo već spomenute grozomorne kokice i čipseve sa šalšom. E, tu sam već bio nervozan. I kupim ja jebene kokice i kolu jer mi nema gore stvari nego gledat gladan film pa se ne mogu koncentrirat. 20 kuna - najmanja moguća kombinacija. Super, kao i karta za film, nije ni čudo da na tome zarađuju više i da su filmovi samo paravan za kokičarski biznis.

I kad na kraju svega uđeš u dvoranu i sjedneš gledat film kreće tortura reklamama. Ne foršpanima, jer ih volim pogledat, nego baš reklamama koje i inače gledamo na televiziji. I to zna trajat dobrih 10-15 minuta. S publikom imati sreće je lutrija. Već sam ovdje pisao o tome kako zna bit očajne publike koja je toliko nemirna da ne moš pratit film, ali to očito ovisi o dobu dana. Ovaj put sam bio na kasnoj predstavi pa je ekipa bila relativno normalna. Ali bio sam i na ranijim predstavama kad klinci ulete s kartonima kokica većim od njih, šuškaju, žderu, pričaju na mobitel, šetaju po dvorani itd... Mislim, svaka njima čast, ali neki su stvarno došli vidjet taj film.

I kad sve zbrojiš i oduzmeš, preporučujem zaobilaženje te ustanove. Iako sam ja prelijen i prekomodan da će me osiguran parking i udobne stolice ipak još koji put natjerati tamo.