Umetnost prezivljavanja s tendencijom porasta udela zivota.
11.01.2005., utorak
Pozitiva
|
Imam snage, shto da ne! Ah nisam ja tako slaba, ko shto se na trenutke chini! Samo si ti dovoljno slep da ne vidish jachinu Koja tinja u korenu moje samodestrukcije. Sve je to obrnuto od onoga kako izgleda. Mogu pobediti. I hocu! Samo treba zanti kako. A, Ja, verujem da znam. Tojest znam da znam. I ti dobro znash da znam. Ne mozesh mi nishta ti bedni mali crve Koji rovarish po tamnim delovima moje lichnosti. Ti si samo mizeran primerak Duhovne egzistencije. Maleni detalj, koji poqshava biti svemocan. Ne uspeva ti bash?! Goni se! Ne prizanjem tvoje prisustvo. |
Suprotnosti
|
Krenucu od pochetka. Prochitacu sve napisane Pesme koje sam sachuvala. I nece biti bitno koliko sete one nose! Jedino shto se rachuna Shto drugi cene, a drughi su sve (zar ne?), Je radost! Raaaadost!! Zar to nisi znao do sad?! Ti mali bezvredni stvoru, Koji si sve za svoj univerzum.. Zelish da chujesh, zar ne, Sve slabosti i da se sramish Ili sazaljevash nad njima. Ti zajedljivi pripadniq loshe vrste. Ne!!! JA te volim, samo bulaaznim. Ne mogu bez tebe, Kao shto i ti ne mozesh bez mene. |
Osmeh
|
Moja razmishljanja necu dati Vama! Zelim vas.. uteshiti.. i uraditi najbolje shto znam. To je mozda i jedino shto znam. Dozvolite mi da Vam dam savet! Ne morate ga poslushati, Jednostavno zelim to uchiniti... Ne zasluzujete nesrecu. Ona nije namenjena nikome, Mada se nekad drugachije moze uchiniti. Bledilo lica, Drhtanje tela. Napetost u vazduhu? Ne dragi moji nije to Vash deo! Nije to Vash zivot. Samo razmislite dobro I videcete koliko je usud zivota smeshan. Sve je to jedna... Prazna pricha. Napunite je osmehom. |
Pesma
|
I stalno te maske!! Bal pod maskama svaki dan, svakog sata dana i minuta jebenog sata! Dokle? Zashto? I stalno te maske! Chemu? I STALNO te maske!! Zashto? I stalno TE maske!!???!!! Zashto?! I stalno te MASKE!! Proklete! Zashto??!!?!? I stalno te maske. ZASHTO??!?!!?!??!?!?!?!?!?!!?!?!? Uzasno tiho, tiho je sve Sada. Izgubljenost momenta i nade, vere, osecanja.. Izgubljenost zivota. U potrazi, bez srece, za nedostatkom nesrece... Pomoc trazim bez rechi. Chemu dodjavola stremiti, kad reshenja nema??? Sebi odavati priznanja, Za prezivljene sumorne dane, I teshke noci?! Zaboga... Za uspehe i postizanja.? Chemu groznichavi poqshaji I opori trud, kad sve ostaje isto, Crno i duboko, A nedovoljno toplo da Zagrli! I nedovoljno prijatno da voli. Kao, treba biti jak. Preziveti sve i naci razloga. I ja se trudim. Ne dam im da me pojedu, svare delimichno i povrate. U vinu je spas. |