ššš...htjela bih wam nešto reći ali samo wama...pazite da nas oni ne čuju...

06.09.2006., srijeda, 23:06

hmmmm...eto nemam riječi samo bi objawila naslow...ali moram napisati i post...a kada weć moram nešto napisati...neka to bude kolko-tolko pametno...u što čisto somnjam da će biti...ali nema weze...owako...hmmm...nemam inspiracije...a ne filozofira mi se...jednostawno...sam nekako razočarana...pomalo u swe...a najwiše u žiwot...=/ ili možda u školu...ili u neke stwari, ljude...no nije sad wrijeme da tu pričam priče...o tome...
idem potražiti tekst koji mi se sviđa...=)) malo nije dovršen...i malo je tako...nije mi baš nešto, no popraviti ću ja to =) nadam se...
Alexa sjedi u uredskoj stolici svoje majke i razmišlja. Njene ruke spuštaju se na tipkovnicu iako zna da to nije u redu. Iako zna da ne smije. Samo da malo pronjuška.
Nitko neće nastradati. To je samo bezopasno razgledavanje. Mama šifre uvijek drži u prvoj ladici. Koje je kao što sam pretpostavila zaključana. Malo lijevo, malo desno i to je to.
-Jea! Tu su! –prošapće Alexa vadeći neke papire.
Sad samo moram pronaći iglu u plastu sjena. Bacamo se na posao. Imam još samo pet minuta, ako ne želim da ne zateknu ovdje. Naravno postoji rizik da se svi vrate malo ranije, ali čisto sumnjam oni su svi bolesno točni i imaju sve isplanirano. Da, da tu ima puno prednosti, ali i mana. Samo proučim raspored i znam točno gdje su i kada se vraćaju. Bezlično. Jadno... No to je meni u korist.
-Opa! Ovo je bilo lako. Možda prelako čak. No nema veze samo da još spremim...-zadovoljno se nasmiješi Alexa spremajući disk i čip natrag u torbicu.
Uto netko uđe u sobu. Alexa se sledi. Vidjet će ove programe i bit će frke.
-Alexa, srce. Što radiš u mojim poslovnim spisima? –bila je to njena majka.
-Mama nisam namjerno. Izgubila sam se. Pritisnula sam ovu tipku i pojavilo se ovo. Oprosti nisam namjerno.- počela se izvlačiti Alexa.
-Mama ja ni ne znam što je ovo...
-U redu je. Znam..nisi ti ništa kriva. Idemo doma, samo da to ugasim.
...
U stanu u svojoj sobi Alexa se zadovoljno smješka.
Imam sve što mi treba. Obavila sam dobar posao, Tony će biti zadovoljan. Možda će pustiti da prestanem, no čisto sumnjam. A i naviknula sam se na to «piratstvo» tj. «krađu». To je jednostavno i sažeto moj život i ne želim ga mijenjati. Ne još. Sad još samo sitnica ili dvije i to je sve. No nešto mi nije jasno... Zar je moja majka upletena u ovo sranje koje ima veze s ovim diskom ili ipak ništa ne zna? Što ako to Tony želi za sebe u privatne, osvetničke svrhe... Najbolje da se provjerim što sam pohranila, a ako vidim nešto sumnjivo...Disk se ne miče od mene. Mogla bi se malo opustiti. Idem po kapučino.
-Mama gdje je moj kapučino? Rekla si da ćeš mi ga pripremiti...
-Mama? –ponovo ju pozove, ali onda ugleda maleni papirić na kuhinjskom šanku do šalice...
-Otišla sam u dućan, a poslije idem do Jacka. Večeru samo podgrij u mikrovalnoj, jer ću se kasno vratiti...pusa. –Alexa glasno pročita poruku, a zatim zgužva papirić i baci ga u smeće.
Ah, opet ona. Zar stvarno ni jedan petak ne može provesti sa mnom. Uvijek je s nekim drugim...Jučer s Davidom, danas sa Jackom, sutra ne znam s kim, ali ne, nikad ne može provesti malo vremena sa mnom!! Nikad ne izlazi petkom sa mnom, kao da za nju tad ne postojim. Nisam baš sigurna da me uopće (ne samo vikendom) ne frema. Imam dojam da iako sluša da ne čuje stvari koje joj govorim, kao da ju uopće ne zanimam, ali sam navikla na to. Ili se možda samo pravi da ju ne zanimam, no ponekad ima tako odsutan izraz lica da čovjek pomisli kako se nalazi u nekoj drugoj dimenziji. Ne kažem da me ne voli. Nikada ne bi tvrdila tako nešto! Samo što je često odsutna, čak i kad radi. Čudno je to. Neobično. Ah kako sam samo zaboravila po što sam krenula, sigurno sam i to naslijedila od mame. Vidi! Čak se sjetila pripremiti mi kapučino. Neobično za nju, obično zaboravi pola stvari. No dosta premišljanja sad. Imam još puno posla. Moram pregledati disk, iako to ne činim. Ali i ovaj zadatak nije služben, pa onda ni ja ne moram slijediti pravila. Zar ne? No ima tu još nešto, osjećam to, a moj instinkt me još nije prevario...
Alexa se trgne iz misli...Uzme šalicu i ponovo se popne gore u svoju sobu, upali comp te ubaci disk.
-Molim?! Koji je ovo kur*c?!!? –iznenađeno vikne nakon što je otvorila spise.
Što je ovo? Ja ovo nisam skinula, ni pola od toga! Nešto tu smrdi i to gadno!
-Da vidim još jednom disk...-reče vadeći disk i uzimajući ga u ruke.
-Sranje! Ovo je loše. Jako loše!
Disk je promijenjen...Sigurno je Tony dodao nešto. Možda da se sve automatski skine kad ja probijem šifru. Iskoristio me je! Ali za što? Sigurno je nešto jako važno u tim spisima kad ih on tako žarko želi...
...
ŁoŁ...ne da mi se više pisat...i nadodavat i prepravljat... =))
hmmm...ma ništa ipak drugom prilikom...
ah možda još nešto u wezi priče...ovako radnja i nije neka nisam došla do zapleta...jer mi se više neda a i ne znam koji će zaplet još biti (ako će ga biti)...stoga...ne znam stoga nešto...

~¤možda slikica...
to je swe od mene za danas barem...=)))
pusa
~¤waya¤~

~~ love my candy words...share it with me....do it baby... ~~ ˇ48ˇ ~~ §_§ ~~ {¤} ~~

<< Arhiva >>

<	rujan, 2006					>
P	U	S	Č	P	S	N
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30