Sama protiv svih !!
30.03.2007., petak
|
Sutra je još jedna maturalna na koju sam trebala ići, ali naravno ne idem!! Bolesna sam. Ma bolesna sam ja u glavu. Uvijek mi propadne svaka šansa da negdje kreativno izgubim vrijeme. Naravno, ne znam što bih ja radila tamo na maturalnoj? Stajala za šankom i naručivala jednu pivu za drugom... ne, nemam para. Idemo ispočetka. Stajala bih, dakle za šankom i... pravila se da tipkam po mobitelu dok bi moje frendice s nekim plesale. Čak da me netko i pozove da plešem s njim (ha ha ha, moš mislit) morala bih odbit jer ja u stvari ne znam plesat. I mrzim plesat. Prema tome, morala bih nać nekog druga za razgovor s kojim mogu sjedit cijelu večer i smijat se plesnim i odjevnim promašajima. Pred par dana sam bila na obiteljskom okupljanju i nitko nije propustio priliku da mi popljuje frizuru. Ja imam crnu, ravnu kosu do 20 cm ispod brade. Najnormalnija "metalska" frizura, njima nikako da sjedne. "Izgledaš ko koker španijel, ostriži to na kratko", kaže muška strana familije. "Ošišaj se na stepenasto", kažu žene. Pola sata sam ih uvjeravala da se moja frizura neće promijenit, osim u slučaju spontanog samozapaljenja. U toj familiji jedino me stric Pauk kuži. On je imao istu frizuru kao i ja u srednjoj, i slušamo neke iste bendove, npr. Rammstein. Sad svira gitaru u bendu "Moć rasute pažnje", prijašnji "Smotaj Blitvu". Da, taj bend stvarno postoji, i Pauk je smislio oba naziva.  Pokušavam nagovorit Wolf da mi nacrta jednu tetovažu na ruku da vidim kako mi stoji pa da je tetoviram zapravo; ali njoj se ne da, pa ću morat ić u Rabac stavit privremenu. Kao generalna proba. Još 3 dana škole do Uskršnjih praznika. Možda budem morala na popravni iz hrvatskog. Naravno, i dalje mi se ne uči.  |
- Pametnih komentara: 0 - Dodaj svoj? -
25.03.2007., nedjelja
|
U petak su moji iz razreda dobili fiks-ideju da se ukrcamo na 37-icu za Kastav jer im se nije dalo ić doma, i mene je šofer izbacio iz busa jer mi pokazna nije vrijedila do tamo (nije ni njima, ali njih nije provjeravao). Izašla sam van ljuta ko pas, a na stanici Špiro koji se počeo valjat od smijeha kad sam mu rekla šta se desilo. A šta bi drugo. U subotu sam bila na praksi u Ambasadoru, bili su i Adriana, Domagoj i Zoks. Ja sam pet minuta pričala s Domagojem i nisam ni skužila da mu je ruka u gipsu. Samo se došao javit šefu da ne može dolazit. Koji sam ja tule. Mi drugi smo se uglavnom dosađivali, ja sam slagala pentagrame od posuda za sol i papar, Adriana mjesec, a Zoks svoje ime, pa smo jedan drugom uništavali remek-djela. Prolila sam sok u hodniku do kantine, jer ja uvijek moram nešto prolit, razbit ili zasrat; već po starom običaju. Ja sam prirodni anti-talent za konobara i kuhara, zato sam išla za komercijalista, ali nažalost imam praksu iz oba navedena predmeta.  Danas sam bila u WTC-u sa starom, naumila mi je kupit neku robu za svečane prilike – maturalne, vjenčanja, sprovode itd itd. Pošto ja mrzim sve što je svečano potpuno sam je izludila. Na sreću našla sam neke metalske štikle (od Dr. Martensa... štikle-marte, zamislite to!!) i crnu haljinu koja više izgleda kao dugačka majica. Eto, sad moram žicat pare od starog i rodbine. Metalske štikle skupo se plaćaju.  |
- Pametnih komentara: 1 - Dodaj svoj? -
22.03.2007., četvrtak
|
U zadnje vrijeme sam totalno sjebana. Ne znam di mi je glava. Pamćenje mi traje oko 2 minute. Uopće nemam para. Dužna sam frendicama ukupno 30 kuna a nemam pojma odkud da im vratim... Starci mi daju samo pet kuna za marendu svaki dan a mora se od nečega živjet. Uopće mi ne pada na pamet da ih pitam još para jer nemaju ni oni, a i izvlače se na mojih milijun komada u imeniku. Danas sam zakasnila na bus za predsat u 1:15, a trebala sam ispravljat matišu - stari nije htio ni čut da me vozi, rekao mi je da sam glupa i da stalno radim neka sranja... Na kraju sam ušla u neki bus u 1 i došla u zadnji čas, skupa s profesoricom. U školi se izvlačim ko stoka, sve sam gora i gora, a kad dođem doma uopće ne mislim o tome nego ajmo mozak na pašu, mjuza, internet, ili van. Ujutro se probudim i skužim da sam imala petsto stvari za napravit, napisat, naučit, a nisam napravila ništa. Gdje su oni dani kad sam prolazila s pet?! Zapravo, sve razrede u osnovnoj sam prošla s pet. Sad ne znam ni da li ću proć. Ako budem, bit će neka trojka. Sutra je ona maturalna o kojoj sam pričala... Na kraju ne idem. Ne smijem doć u trapericama, martama, tenisicama... A ništa drugo nemam. Andrea će me ubit. Jučer sam je udavila s epizodom depresije. Navečer sam bila s Lenom u gradu u Subwayu i blamirala se jer sam izgubila sitniš u nekom od 50 džepova na skafanderu. Moram se skulirat. Al lako je reć... |
- Pametnih komentara: 0 - Dodaj svoj? -
19.03.2007., ponedjeljak
|
U subotu sam bila s Lenom u WTC-u (ma, Tower Centar, na Pećinama u Rijeci). Trebale smo se nać u 7 i pol ujutro al naravno zaspala sam pa smo krenule u 8. Prvo smo bile na plaži na Pećinama (ja ne vjerujem kako tamo more smrdi) pa tek onda u Toweru... Isprobavale smo neke tamo majice (inače to mrzim, al ponekad se mora). Meni samo muške dobro stoje. A jebiga, građena sam ko moj stari. Neandertalski. Danas je Andrea došla u školu nakon što je popila pet kava i onda je na prva tri sata bila histerična. Pazi sad, pročitat će ovo pa će se uvrijedit. Jelda Misli da ju mrzim jer se uvijek bunim kad me grli. Ne volim se grlit... s curama. Već sam prestala brojat kolko dečki pati za Andreom... Neki bi se radi nje tukli, neki plaču, neki joj se konstantno upucavaju na hodnicima. Jebem ti fatalnu ženu  Sad me pozvala na neku tamo maturalnu u petak, nemam pojma dal da idem, kao prvo rekla mi je da se moram svečano obuć, a ja nemam ništa šta nije sotonsko, pa bi morala posudit nešto od Lene... Ajd dobro. Andrea mi pokušava namjestit nekog metalca od 20 godina. On će kao bit na maturalnoj. Bit će spoj na slijepo... Nikad tog čovjeka u životu nisam vidjela. Moji iz razreda idu u Gardeland, meni se neda. Šta ću tamo. Išla sam pitat staru dal bi me pustila, čisto bezveze, i bila je oduševljena...!! Dala bi mi 350 kuna bez problema... Kako sam glupa, trebala sam uzet pare i pravit se da sam otišla. Jebiga. |
- Pametnih komentara: 1 - Dodaj svoj? -
13.03.2007., utorak
U nedjelju sam htjela izać iz kuće al nijedna od mojih dviju frendica nije mogla van. Lena crta neki rad za školu a Andrea se ne javlja na mobitel (kao i uvijek). Ja imam puuuno prijatelja, baš se ponosim. I dakle... šta ću doma... dosadno za poludit... I onda me stara pita dal sam napisala zadaću iz matiše. Otvorila sam bilježnicu i skužila da bi prije dešifrirala hijeroglife nego te zadatke; pa sam ju idućih pet minuta šutirala po sobi (ne staru nego bilježnicu, muahahahaha). Onda sam se okrenula crtanju. Nacrtala sam neke tamo tri demonske ženske sa rogovima i sjekirama. Stari kaže da mi mozak propada od metala. Ko zna, možda ima pravo. Ako se još ulovim trave, srednju školu ću završit sa 80 godina. Postaje obavezna.  Andrea stalno nešto izvodi... Danas si je nacrtala šljivu na oku s mojom crnom olovkom  ... S njom mi ne bi bilo dosadno ni da sjedim u saboru. Imala sam 144 virusa na kompjuteru pa su mi isključili internetsku vezu na tri dana. Nije to ništa, rekord je bio 450 virusa pred nekih pol godine. Stari me pita dal šta skidam s neta. Ja kažem da, pjesme, metal. On kaže a dobro, pa onda nije ni čudo. Kakve su to pjesme, naravno da imaju na sebi viruse.  |
- Pametnih komentara: 0 - Dodaj svoj? -
11.03.2007., nedjelja
|
....ovo je bila glupa ideja. Al dobro ajde. Iako je ovaj blog potpuno crn nemojte očekivat lošu depresivnu poeziju. Prestala sam je pisat u sedmom razredu. Kao što ste primijetili ja sam metalka. Poprilično stereotipna. Neka tamo klošarica koja misli da izgleda opako. Ništa ne shvaćam ozbiljno. Neki kažu da sam djetinjasta, a drugi da sam samo retardirana. I da, sumnjam da ću puno ovdje pisati, jer ionako po cijele dane ništa ne radim. |
- Pametnih komentara: 0 - Dodaj svoj? -
