PRŽENJE VJERE

mirišu kolači
i kuhano vino,
dok ostajemo sebi
vjerni u vječnost.
jake ruke pišu danas,
sutra ostaje nedorečeno,
a znamo se od početka,
dok se ljubi ono bitno
ostajemo voljeni,
prošlosti isprženi,
nikada ohlađeni.

OD JUTRA DO SUTRA

pričaj mi do jutra
a sutra mi otkij svoje tajne
daj se koliko uzimam
ne vjerujem sitnicama
pljujem po njima
ostavljam ih po strani
pričaj mi tako
da kada te ne bude
plačem svaki dan u sebi
slabo podnoseći činjenice
utapajući ih
razgoliti se
upit ću tebe i tvoje postojanje
ošamari me
da znam
da sam tu
da smo tu

LET

Odveži vezice na cipelama
i prohodaj zemljom
hladnom i mokrom,
navlaženom
svojim precima.
Udahni zrak dok budeš gledao let
ptice, koja kruži nad tvojim prozorom..
Pokorno padni na koljena
i navikni se na to,
da od sada svaki dan
poližeš i poljubiš svoje ogledalo,
prezentiraj sebi tu ljepotu.