Dežulovićev spas
Ne jedem ne mogu
a volim jesti.
ne mogu njena kuhanja jesti
svaki put sve teže
a kuha sve bolje i bolje
misli da bijedi
a stanice se hipergadnobrzo množe.
juha jedna jedina najbolja na svijetu
koju samo ona zna tako napraviti
progutana jedva pomoću drhtave ruke
bila je danas dovoljna.
Neće je biti uskoro,
neće ona dugo,
rekoše meni mafijaši u bijelom.
Umire pred ovim očima,
i razara me,
gadna neoplazija,
a nju guta.
Soba prepuna laži,
i gubim tlo na trenutke,
ne nalazim se,
čitam Dežulovića i
lažno se koncentriram,
a čitam ponovo i ponovo isto,
gutam mučno pljuvačku,
gledam ju, samo kratko,
smijem joj se,
jer sve će biti u redu,
lažem joj i ja,
ma ne, neće te pojesti preda mnom,
a već pola nema je.
oči njene tužne,
izgubljene bitke,
a ja ću se pozdraviti
s mozgom.
jesam.
rez.
