13.07.2006., četvrtak

mah
- 19:43 - Komentari (2) - Isprintaj - #

10.12.2005., subota

Milica njenom Dragom

Dvoje ljudi, poput nas, nemaju kraja ni smrti,
radjaju se vise puta dok zive, imaju vecnost prirode.

Volim te Bebo :)
- 00:57 - Komentari (2) - Isprintaj - #
Bebo!
Tvoj put, posut je svetloscu i zlatom.
Tako, da gde god da si, Ti svetlis
i ja sam uvek tu, uz tebe-oduvek!!!
Grlim te i ljubim, najdraza!!!!

Tvoj d-RAA-gi
- 00:37 - Komentari (0) - Isprintaj - #

16.11.2005., srijeda

Osvrcem se,
koraka tvojih nema iza,
a cini se kao da si tik uz mene,
da me pratis verno
putevima sveta,
putevima svetla
prekrasna.
Dah tvoje strasti uzavrele
osecam,
cistotu tvoje pohote,
tezinu tvoje zelje,
sudbinsku vezanost
u prostoru dve zbilje
bremenitog vremena,
kao lik i odraz lika
u ogledalu,
kao sladostrasnu slutnju
cveta
da postace socni plod
rajskog voca.
No ne desava se to svima.
Ponekad cvet zauvek
ostane cvet,
ponekad kad se prostor
zgusne
i postane velika nemogucnost
onda odraz cveta u ogledalu
ne moze da se nadje u zbilji,
vec postaje carobna
mogucnost
nedorecene stvarnosti,
postaje zavodljivi miris ploda
u praznim ustima
onoga koji sve to odnekud
posmatra,
ostaje stravicni krik iz grla
onoga koga nema….

A osecam te
tu si tik uz mene
korake tvoje cujem
pratis me verno od pamtiveka
putevima sveta.


Dragi Janic.




- 20:12 - Komentari (1) - Isprintaj - #

14.11.2005., ponedjeljak

BELO

Beli prah
iz belog neba
do mene dolazi
belog.

I u tom
odsustvu boja
cini se
kao da nicega
nema.

Srce moje
puno bele punoce
drhti
od bajkovite beline.

I kosa je moja
vec odavno bela
moja bela krv
moja
misao bela
ove noci traje.

Spusta se bela noc.

Moji snovi
puni beline.

Beli covek
udise
beli vazduh.

Belo
belo je sve.

Dragi Janic


- 13:10 - Komentari (1) - Isprintaj - #

30.09.2005., petak

Nebo ne postoji bez onoga koji gleda..!
- 03:07 - Komentari (1) - Isprintaj - #

- 02:58 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Nasoj dragoj , prelepoj i plemenitoj prijateljici, Biljani iz Skoplja, njeni Dragi i Milica

S V I L A



Moj ljubljeni dospodine !

- Ne plasi se, ne pomeraj se, ne govori, niko nas nece videti.
Ostani tako, zelim da te gledam, gledala sam te vec toliko puta
ali ti tada nisi bio moj, sada jesi moj, ne prilazi mi, molim te,
ostani tu gde jesi, imamo citavu noc samo za nas, a ja zelim
da te gledam, nikada te tako nisam videla, sada kada je tvoje
telo moje, i tvoja koza, sklopi oci, i miluj se, molim te.
Ne otvaraj oci ako mozes, i miluj se, tako su lepe tvoje ruke,
toliko sam ih puta sanjala a sad zelim da ih gledam na tvojoj kozi,
tako, molim te nastavi, ne otvaraj oci, ja sam ovde,
niko nemoze da nas vidi a ja sam pokraj tebe, miluj se,
ljubljeni moj gospodine, miluj svoj ud , molim te, polako,
kako je lepa tvoja ruka na tvom udu, nemoj da stajes,
ja zelim da je gledami da te gledam, ljubljeni moj gospodine,
ne otvaraj oci, ne jos, ne smes da se plasis jer ja sam pokraj tebe.
Osecas li me? Ovde sam, mogu da te dodirnem, ovo je svila,
osecas li je? to je svila moje haljine, ne otvaraj oci i osetices moju kozu,
imaces moje usne, kad te prvi put dodirnem bice to mojim usnama,
ti neces znati gde , u trenu ces osetiti vrelinu mojih usana na sebi,
neces znati gde osim ako ne otvoris oci, ne otvaraj ih, osetices moje usne
tamo gde ih ne ocekujes, iznenada, mozda na tvojim ocima,
spisticu svoje usne na tvoje kapake i trepavice, osetices vrelinu
duboko u sebi, moje usne na tvojim ocima, unutra, ili mozda na tvom udu, spusticu moje usne, tu, i razdvojicu ih klizeci sve nize i nize,
pusticu da tvoj ud razdvoji moje usne prodiruci kroz njih,
i gurajuci moj jezik, moja pljuvacka ce se slivati niz tvoju kozu do tvoje ruke,
moj poljubac i tvoja ruka, jedno u drugom na tvom udu,
sve dok te na kraju ne poljubim u srce, jer te zelim ,
ujescu kozu pod kojem kuca tvoje srce, jer te zelim,
i sa tvojim srcem medju mojim usnama bices moj, zaista,
sa mojim usnama na tvom srcu ti bices moj, zasvagda,
ako mi ne verujes otvori oci, ljubljeni moj gospodine, i pogledaj me,
to sam ja, ko bi ikada mogao da izbrise ovaj tren koji traje,
i ovo moje telo na kojem vise nema svile, tvoje ruke koje ga dodituju,
tvoje oci koje ga gledaju, tvoji prsti izmedju mojih nogu,
tvoj jezik na mojim usnama, ti koji klizis ispod mene, hvatas moje kukove, podizes me, spustas me na tvoj ud, polao, ko bi ikada mogao da izbrise ovo,
ti u meni koji se lagano kreces, tvoje ruke na mom licu,
tvoji prsti u mojim ustima, blazenstvo u tvojim ocima, tvoj glas,
kreses se lagano ali gotovo da mi nanosis bol, moje blazenstvo,
moj glas, moje telo uz tvoje, tvoja ledja koja me podizu,
tvoje ruke koje me ne pustaju, osecam udare u sebi, slatka predaja,
vidim tvoje oci kako traze moje, zele da otkriju koliko bola smes
da naneses, kolko god zelis, ljubljeni moj dospodine, nema kraja,
nece se zavrsiti, zar ne vidis? niko nemoze izbrisati ovaj tren koji traje,
zauvek ces zabacivati glavu unazad, jececi, zauvek cu sklapati oci
odvajajuci suze sa svojih trepavica, moj glas u zagrljaju tvoga glasa,
tvoja zestina koja me slama, kasno je da se bezi, nemoguce je odoleti,
ovaj tren je morao biti, i ovaj tren jeste, veruj mi, ljubljeni moj
gospodine, ovaj tren ce biti, od sad pa zanavek, bice, sve do kraja,
- Vise se necemo videti, gospodine.
Ono sto bese za nas mi ucinismo, i vi to znate.
Verujte mi: ucinismo to zauvek. Zivite svoj zivot daleko od mene.
I nemojte ni casa oklevati, ako to bude sluzilo vasoj sreci,
da zaboravite ovu zenu koja vam sada,
bez suza , kaze zbogom .

Svila
- 02:58 - Komentari (1) - Isprintaj - #

- 02:53 - Komentari (1) - Isprintaj - #

23.09.2005., petak

Covek sveden na svoju vidljivu polovinu ne zivi do
kraja svog sna. Zato je svaki pesnik vise ili manje
pesnik vatre. Ona je najbolji oblik pojavljivanja
nevidljivog. Pepeo je vidljiv ali on nije nastao iz
vatre vec iz naseg dodira sa njom i deli nasu prirodu.

B.M

- 22:49 - Komentari (1) - Isprintaj - #

14.09.2005., srijeda

POREKLO TUGE

"Znao sam da u ovom
cudesnom beskraju
ona negde mora postojati"


Nocas se neko
iz snova mojih
iskrao
zemlju divnu osvojio
sjaja punu
i tajni
nocas
neko blizak meni
trajao u lepoti.


Dragi Janic

- 05:08 - Komentari (5) - Isprintaj - #

26.08.2005., petak

Mojoj Milici

Zivim te i disem te , Milice jedina ljubavi moja. Ja koji sam lutao kao brod bez kormilara, ja koji nisam nalazio mirne luke, covek sa ocima punim vetra, i usoljenog pogleda....Drhtim pred tvojim nogama, okovan lepotom koju nanese zivot. U ocima tvojim, ocima srne , ja nadjoh sebe i svoj put, moj odraz biserni bljeska u ogledaliu tebe...!!
I sumis u mojoj krvi kao tiha pesma trave, dozivas uvek novu lepotu u mene, rastes me..! Milice poslednja i prva ljubavi moja... I kao da nikada nisam voleo do tebe..!
- 23:46 - Komentari (2) - Isprintaj - #

25.08.2005., četvrtak

Disem tvojim prisustvom Milice moja

Milice ljubavi moja jedina..
Da tebe nema … svet bi bio polovican
Ti kao istina, postojis u meni
svetioniku duse moje.
I kako bih ja bez tebe svetlosti!??
Uranjam u novi dan
zapisan likom tvojim, punis me
svetloscu i ucis me da volim..
Zauvek.



Dragi Janic

- 01:45 - Komentari (1) - Isprintaj - #

02.07.2005., subota

Milici ili ... svetlosti u mome zivotu !

Nebo kao svila
spustilo se na njeno lice
u moje oko !

Dragi Janic
- 22:56 - Komentari (3) - Isprintaj - #

19.06.2005., nedjelja

Milici

Svaka tvoja rec me obraduje,
ispuni me srecom.
Postojis kao prekrasna pesma
tu samo za mene.

...................

Duboko u tebi
ja kao istina, kao svetlost
sto smisao daje nasem zivotu.
U tebi moj lik
i moj pogled
koji te dodiruje zlatna moja.
Tako je od iskona
tako jeste i sada.

D. Janic
- 22:18 - Komentari (5) - Isprintaj - #

06.06.2005., ponedjeljak

Milici za rodjendan

Neka te moji nezni poljupci uznesu
do najvisih visina, ruka moja
neka ti bude oslonac za sve tvoje
buduce korake..!
Srecan ti rodjendan ljubavi jedina moja.
Tvoj Dragi.
- 18:17 - Komentari (1) - Isprintaj - #

Razmisljanje

Ponekad nas zavede rec.
Ponekad rec, zavedemo mi.
Ponekad.
Ponekad se u nas uvuce i slutnja i ceznja.
Pa se trazimo u nepreglednim mogucnostima zbilje.
Ponekad, samo ponekad,
koracamo sa oblakom u oku,
sa likom necijim bisernim.
I tada nas uzmu nemiri i nadanja i strahovi...
Ponekad, mislimo da je to bas ono pravo,
pa ga cinimo, ziveci ga nesebicno,
I tela i srca nam se rastacu u izmaglici
novog jutra...
Ima li nas tada ko zaista ?
I koga mi to imamo, zaista?
Ponekad, samo ponekad, gubeci sebe,
gubimo, i ono sunce , sto na nebu
cini nam se, blista samo za nas...
I pitamo se tada ima li koga tamo
u toj pesmi od krvi i mesa,
sto misliti zna da misli,
I ne znajuci, umiremo uvek sami...
I necije ruke, nezne lake
milovace nase odsustvo, nase nemanje..
Ponekad nas zavede rec,
ponekad u trenucima ocaja i bola
zagledani u nebo posuto zvedama
placemo, znajuci da nismo ipak sami...

S ljubavlju Dragi.

- 18:13 - Komentari (1) - Isprintaj - #

05.06.2005., nedjelja

Milici

Divno suncano jutro.
Nezno si me dodirnula svojim prisustvom
iako nisi tu. I kao da nikada
i nisi bila drugde do u meni i sa mnom.
...............
........ ........... .......

Tiho, tihano prikradem se tvojoj postelji
od svile, ostavim ceznjivi poljubac na tvoje usne
i tiho se povucem, bojeci se da te ne probudim..........
- 13:29 - Komentari (2) - Isprintaj - #

Milici

Kako je velika i lepa ljubav koju od tebe dobijam.
Zelim da trajes, da te imam u srcu, da tvoje prisustvo
omedjuje smisao mom danu.
Zelim te zauvek.
Tvoj Dragi.
- 13:24 - Komentari (0) - Isprintaj - #

28.05.2005., subota

Mojoj Milici...Ti i ja, konacan oblik ljubavi !

U njenim ocima

pun mesec
i krosnje drveca.
U njegovim
belina koja dise.

Nebo i zemlja.

Dragi Janic

- 15:26 - Komentari (6) - Isprintaj - #

13.02.2005., nedjelja

Ja nisam prelepi Hipolit
da bi mi Posejdon
poslao smrt
kopita da me smozde
u nekom Saronskom zalivu
ali ti budi Dijana
i ne trazi Eskulapa
u stravicnim predelima sume
vidaj me srcem
sakrij
makar ruzniji da sam
u oblake
tmaste i teske ali ako vec mora
da se umre
neka mi se krv nadje
u crvenilu
sumorne sase.


Dragi Janic

- 15:19 - Komentari (2) - Isprintaj - #

05.02.2005., subota

....Moje se srce prema tvome srcu
ispruza kao cvet prema suncu.....
- 12:53 - Komentari (1) - Isprintaj - #

12.01.2005., srijeda

Kad ga niko ne gleda
more nije vise more
ono je sto smo mi
kad nas ne vidi niko..

-Sipervejl-


Covek zna sta hoce da kaze pre nego sto kaze.
Reci dolaze posle!

Treba imati nedorecenost koja kazuje! Tako nekako ja vidim sebe i ono sto pisem.
Opazanje se ne sme zavrsiti na dozivljavanju, vec na poimanju pojavnosti bica i sveta.
To poimanje treba da bude opevanje sustine u formi zaborava u kojoj se ona konkretizuje
I jedna velika istina koju sam pustio da izraste iz zaborava....

Sve cinimo, sve tako dobro cinimo,
i mi, i nasi ocevi, no uzalud.
Oni sto dolaze znaju pravi nacin!!!

-Voli vas i grli vas Dragi-
(do sledeceg razmisljanja)
- 22:06 - Komentari (0) - Isprintaj - #

09.01.2005., nedjelja

Posle svega nadjena zemlja

Podigli su kuce i parkove. Izmislili su nedelju
i sve ostele dane ne izuzimajuci ni petak.. U vrtovima su
zasadili ruze za veliki praznik smrti i za sve svoje radosti..

Stavili su zavese na prozore i prilagodili su im se.
Ako se nocu izgube, ujutru se pronadju..
Pesnik na kome zive spava ali nije mrtav. LJudi
to znaju i oprezni su.
Ja volim te ljude!

B.M.
- 17:02 - Komentari (2) - Isprintaj - #
Cak i ociju
sirom otvorenih
-ne vidim nista !
- 16:58 - Komentari (0) - Isprintaj - #
Za ...


(ili: kada su se prepoznali
nebeska plavet
i prekrasni lotosov cvet)




Koracam s oblakom u oku
sa likom tvojim bisernim.
Sanjam,
da me neko drzi u srcu,
da moje prisustvo
putuje necijim venama.
Sanjam prekrasni cvet.
Pa sav od strahova i pohote
drhtim,
bezglasno izgovarajuci tvoje ime,
a ti,
sva od svetlosti i lepote
odlazis daleko
nekom drugom snu.....
Oslepelo moje snovovido oko
na ostrici tvoje mladosti!
Svega se secam
a nicega nema
samo odraz tvoj biserni
u ogledalu zbilje,
trenutak vecnosti koji traje.

Jednom pesnik rece:

"Onaj ko peva nezna
jel to ljubav ili smrt....
Kad miris pomeri cvet
gde je cvet?
Dal tamo gde mirise
s ruba sveta
punog a praznog,
il tamo gde mu je cvet ."



Dragi Janic




- 13:05 - Komentari (3) - Isprintaj - #

07.01.2005., petak

TO SAM BIO JA


Covek sa poludelom kosom
pijan od vetra
trazio je buket svetlosti
u obliku suza.

Covek sa poludelom kosom
pijan od vetra
pevao je
pesmu i plakao.

Covek sa poludelom kosom
milovao je vetar
rukama.

Govorili su ljudi
gle
covek pijan od vetra.


B. Miljkovic

- 16:37 - Komentari (3) - Isprintaj - #

06.01.2005., četvrtak

Šta je poezija? -Upita svestenik.

To je neizreciva tajna-odgovori Juko.

Jednog jutra na prasak lonca s vodom
proklija u glavi zrno poezije, probudi dusu i
podari joj svoju lepotu. To je cas kad se kazuje
neizrecivo. Trenutak za putovanje stojeci u
mestu. trenutak kad covek postaje pesnik.

Nista ne ulepsavati. Ne govoriti. Gledati
i pisati jednu Haiku.

Jednog jutra se pobudis. Vreme je da se
povuces iz sveta da bi te on bolje iznenadio.

Jednog jutra nadjes vremena da gledas sebe
kako zivis.

Maksans Fermin - S N E G- deo ..

- 17:05 - Komentari (1) - Isprintaj - #
Otkako sam u
snu videla čoveka
kojeg ljubim,
od tada sam počela
voleti svoje snove.

Ono no komachi (9. vek)


- 16:55 - Komentari (1) - Isprintaj - #

01.01.2005., subota

Oko ptice

OKO PTICE

Šta sve može stati
u oku ptice
Mogu da stanu velike planine
livade i polja
reke i mora
u oko ptice može stati celo jedno nebo
i sunce i mesec i zvezde
u oko ptice
mogu stati
i veliki soliteri
i malene kucice
i koliba kraj šumarka
i stado bezbrižno
koje napasa stari pastir
u oko ptice mogu stati
pšenicna polja koja se zlate
i šarene cvetne livade
i bumbari i pcele
sve, sve u oko ptice
može stati
cak i uplakano moje lice
al ne može tugamoja
i bol moj bez oblika
što ruši smisao
cele lepote
što može stati
u oku ptice.


Dragi Janic

- 21:02 - Komentari (3) - Isprintaj - #

Gabriel Garsija Markes-oprostajno pismo

Oproštajno pismo Gabrijela Garsije Markesa
Spavao bih manje, a sanjao više
Kada bih imao jedan komadic života, dokazivao bih ljudima koliko
greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne
znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju
Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i
podario mi komadic života, moguce je da ja ne bih kazao sve što
mislim, ali nesumnjivo bih mislio sve što kažem.
Stvari bih cenio, ne po onome što vrede, vec po onome što znace.
Spavao bih manje, sanjao više, shvatio sam da svaki minut koji
provedemo zatvorenih ociju gubimo šezdeset sekundi svetlosti. Hodao
bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slušao bih
druge kada govore, i kako bih uživao u sladoledu od cokolade.
Kad bi mi Bog poklonio komadic života, oblacio bih se jednostavno,
izlagao potrbuške suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo, vec i
dušu.
Bože moj, kad bih imao srce, ispisivao bih svoju mržnju na ledu, i
cekao da izgreje sunce. Slikao bih Van Gogovim snom, na zvezdama
jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao
serenadu u casu svitanja.
Zalivao bih ruže suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji, i
strastveni poljubac njihovih latica…
Bože moj, kad bih imao jedan komadic života…
Ne bih pustio da prodje ni jedan jedini dan, a da ne kažem ljudima
koje volim da ih volim. Uveravao bih svaku ženu i svakog muškarca da
su mi najbliži i živeo bih zaljubljen u ljubav.
Dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se
zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da
se zaljubljuju. Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama
nauce da lete. Stare bih poucavao da smrt ne dolazi sa starošcu, vec
sa zaboravom. Toliko sam stvari naucio od vas, ljudi…
Naucio sam da citav svet želi da živi na vrhu planine, a da ne zna
da je istinska sreca u nacinu savladavanja litica.
Shvatio sam da kada tek rodjeno dete stegne svojom malom šakom, po
prvi put, prst svoga oca, da ga je uhvatio zauvek. Naucio sam da
covek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kad treba da mu
pomogne da se uspravi.
Toliko sam toga mogao da naueim od vas, premda mi to nece biti od
vece koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja cu na
žalost poceti da umirem…
Markesovo oproštajno pismo prosledio je Milo Petrovic, filozof, koji
je pre izvesnog vremena saznao da je G. G. Markes ozbiljno bolestan.
Pre nedelju dana, posredstvom jednog kubanskog prijatelja, Milo je
dobio i potvrdu te vesti. Markes se povukao iz javnosti, a preko
Interneta uputio je svojim prijateljima ovaj kratki tekst oproštaja.

- 20:58 - Komentari (2) - Isprintaj - #

31.12.2004., petak

Sifra za lose proljece
(onoj koja je pod zemljom a nikada ne uspijeva umreti)

Suncu nijesam dao u nas dom
Dovoljno je bilo
da ona udje.
Nocu smo se igrali skrivalica.
U toj igri
Priznavali smo samo
Poraze.
Pobjede se uvek sanjaju
Navikao sam je na darove
Istinski bjese
Zlatan sat
Sa obicnim kaisem.
Sat je bacila u smece.
Kais s ruke
Nikada nije skinula.
Za njen stoti rodjendan
Koji smo pamtili po tisini
(ona je vjerovala da smo se voljeli citav vijek)
poklonih joj prepariranog galeba.
Nosila ga je svuda gde nas je put vodio.
Jednom je u brodskoj kabini
namjerno ostavila
otvoren prozor
Cudila se dugo
zasto nije hteo
da poleti.
(Bila je to godina smijeha
ili svjetlosna godina)
Samo je jednom bila tuzna
Tog dana
U zatamnjenom kutku
hotelske sobe
ne dajuci mi ni da privirim
Cekala je satima svoju kisu
Tada sam o krajeve usana njenih
Vezao dva velika balona
I tako
Izazvao osmijeh
Koji sam volio
U prvo svitanje
Godine iste
Nemirni djecaci iz susjedstva
Gadjajuci ptice
(koje su po svoje zito
slijetale na njen dlan)
Probusise balone preciznih hicima
Jedva su joj promasili oci
I ponovo se tuga uselila
u njeno tijelo
Vodio sam je u lov
Punila mi je pusku corcima
promatrala je dok sam nisanio
Nije dala prstu ka obaracu
Potom bi
Neizmjerno srecna
Moj lovacki torbak
Punila liscem
i travom
Naga je ulazila u jezero
(podatljivo i njezno)
kao da ulazi u najtopliju postelju
Brda su se prikradala vodi
Nijesam znao da plivam
Pratio sam je s camcem
Mahao joj veslima
razagonio radoznale ribe
Zaticao bih je
kako zaneseno
Miluje glatku povrsinu
Rekla bi: da se moj lik
ocrtavao
Na vodi
Nijesam vjerovao
Zabranio sam joj to jezero
Tih dana je neko planinom
pronio pricu
kako u svitanje
Jezero
Posjecuje Utva Zlatousta
Samo sam ja
Tajnu jezera
Znao
O ljubavi nijesmo nikad
ni rijec
ni o ljudima
Voljeli smo da ih presrecemo
Kao najposteniji drumski razbojnici
Prasnjave i umorne
Da im oduzmemo dragocjeno vreme
Da ih nagradimo smijeskom
Koji je crveneo
Ili da im ponudimo kofu
Izvorske bijele vode
Pili bi
Ako su ljudi
Neki covjek nas je kradom fotografisao
Dok smo nepazljivo
Ispijali
Ucaureno nebesko plavetnilo
Strasno smo bili ljuti
Na covjeka tog
Sto je uhvatio nas obnazeni pogled
Stradao je u saobracaju
A mi smo
Imali tajnu vise
Cigani nam bjehu jedini susedi
Mnogo su nas postovali
Ja sam voleo cerge
a ona cigansku decu
Jednom su nas divno ugostili
Ispijali smo prvjenac
Nas je tridesetak oko vatre
uz pjesmu jelo
Peceno pile
Tada mi je prisapnula
Da je na bogatiju gozbu
Nijesam vodio
Kada su ih cuvari suma
Svojim mrgodnim licima
Protjerali u drugi svijet
Ostavise nam cergu
I njen cudni pepeo
Bili smo neizmjerno srecni
i ostajali nijemi
Do svjetlosti
Zima nije mogla da zakorovi
u nasa orijentalna jutra
U zivot smo se kleli jedino zvijezdama
Bjezali smo u snove
Za dlaku neostvarene
U ljepotu
Koju smo tako bojazljivo cuvali
Pocelo je nenadano da zlovremeni
Trazili smo sifru
Za lose proljece
I ponovo klanjali zvijezdama
Ni sanjali nijesmo
Onako mlada
Da ce ona prva
Ka njima
A svemu je kriv
Pogani vjetar
Sve cesce sam stavljao obloge
od svog tijela
Privijao na njene upaljene grudi
Hlada cela
Opasni nemir ociju
Cemernu nevjericu usana
Onoga jutra
Kada joj je na raspukla usna
Pokuljala
Crvena lava
Pijavicavim poljupcima sam uzaludno
zaustavljao
Njen kasalj
Iz bolnice su je donijeli blijedu
I necujnu kao samocu
Izvadili su mi srce
jednostavno je rekla
I kad god je potom sunce umiralo
od zapada se otvarala
i crvenjela
njena rascvjetana rana
Setajuci alejama
Zatvorenih ociju
(sljepilo je postalo
moja druga velika bolest)
pronadjem je uvijek po mirisu
Tamjana
Njeno toplo tijelo
Ni u smrti nije moglo
Da se ostudeni
Znam to pouzdano
Jedino je zimi
Na cijelom groblju
Njena humka
Bez snijega...


- 15:15 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Macevalac i macka

Macevalac ili macka

Macevalac i macka



Iz jedne stare knjige o macevanju napisao ju je verovatno jedan od
prvih ucitelja skole Itorju, koji koju je osnovao Ito Kagehisa u
sedamnaestom veku.
Bio jednom jedan macevalac po imenu Soken kome je dodijao obesni pacov u
njegovoj kuci. Taj pacov bio je toliko neustrasiv da je iz svog skrovista
izlazio cak i po danu, cineci svakojake stete. Soken je naterao svoju
macku da ga pojuri, ali mu ona nije bila ravna, a kad ju je ovaj ugrizao,
ona je pobegla bolno mjaucuci. Macevalac je onda unajmio nekoliko macaka
iz susedstva koje su bile poznate po svojoj vestini i hrabrosti u hvatanju
pacova, pa je i njih pustio na pacova. Sklupcan u uglu, on je posmatrao
macke kako mu se priblizavaju a onda je besno napao jednu po jednu. Macke
su bile uzasnute i sve su ustuknule.
Macevalac je bio ocajan i pokusao je da sam ubije pacova. Uzevsi svoj
drveni mac, on mu se priblizi ali svi napori ovog iskusnog macevaoca
pokazali su se neuspesnim, jer je pacov toliko vesto izmicao njegovom macu
da se cinilo da bukvalno leti kroz vazduh poput ptice ili cak munje. Pre
nego sto je Soken stigao da prati njegove kretnje, on mu je vec uspesno
skocio na glavu. sav obliven znojem, Soken je konacno odlucio da digne
ruke od potere.
Kao poslednje cemu je pribegao, poslao je po Macku iz susedstva,
opstepoznatu po svojoj tajanstvenoj vrlini najsposobnijeg lovca pacova. Ta
Macka nije ni u jednom pogledu izgledala drugacije od drugih macaka koje
su bile predhodno pozvane da se bore sa pacovom.
Macevalac nije imao neko posebno misljenje o njoj, ali ju je pustio u sobu
u kojoj se nalazio pacov. Macka je tiho usla u sobu kao da nije svesna da
se tu desava nesto neobicno. Medjutim, pacov je bio krajnje uzasnut kad je
ugledao ko mu se priblizava i stajao je kao ukopan, skoro okamenjen u
soku. Macka je potpuno ravnodusno otisla do pacova i vratila se drzeai ga
za vrat.
Iste veceri, sve macke koje su ucestvovale u hvatanju pacova odrzale su
veliki zbor u Sokenovoj kuci i s puno postovanja, zamolile slavnu macku da
zauzme pocasno mesto. Duboko su se poklonile pred njom i rekle joj: Mi
smo sve pozunate po odvaznosti i vestini, ali nikad nismo ni pomislile da
na svetu postoji tako izuzetan pacov. Nijedna od nas nije bila u stanju
nista da uradi dok nisi ti dosla; i kako si samo lako odnela pobedu! Mi
sve zelimo da otkrijemo tvoju tajnu za nase dobro, ali pre toga hajde da
vidimo koliko toga znamo o umetnosti hvatanja pacova.
Prva istupi crna macka i rece: Ja sam rodjena u porodici cuvenoj po svojoj
vestini u ovoj umetnosti. Jos od malih nogu vezbala sam sam sa namerom da
postanem veliki pacolovac. U stanju sam da preskocim pregradu visoku vise
od dva metra, znam kako da se provucem kroz sicusnu rupu kroz koju moze
samo pacov da prodje. Vesto izvodim sve moguce akrobatske vezbe. Takođe
mudro umem da uverim pacove da cvrsto spavam i da onda skocim na njih kad
su mi nadohvat. Cak i oni koji trce preko grede ne mogu da mi pobegnu.
Velika je sramota sto sam danas morala da uzmaknem pred tom starom
pacovcinom.
Slavna Macka veteran na to rece:Ono sto si ti naucila jeste sama tehnika
ove umetnosti. Tvoj um uvek je svestan planova za borbu sa protivnikom.
Drevni majstori razvili su samu tehniku da bi nas upoznali sa pravilnim
metodom za obavljanje posla, a taj metod prirodno je jednostavan i
efikasan i ukljucuje sve sustinske elemente ove umetnosti. Oni koji slede
ucitelja ne uspevaju da shvate njegovo nacelo i suvise su zauzeti
usavrsavanjem svoje tehnicke vestine i manipulativne spretnosti. Cilj se
ostvaruje, a vestina dostize svoju najvecu delotvornost, ali kakav je
znacaj svega toga? Okretnost je aktivnost uma, u to nema sumnje, ali ona
mora biti u skladu s Putom. Kad se Put zanemaruje i kad se cilja samo na
vestinu, on skrece i moze doci do njegove zloupotrebe. Ovo se mora dobro
zapamtiti kad se radi o umetnosti borbe.
Tada tigrasta macka istupi napred i ovako iznese svoje poglede: Po meni,
ono sto je vazno u umetnosti borbe jeste duh (ki; c`i na kineskom) i ja
jos odavno radim na njegovom oplemenjavanju i razvoju. Sada posedujem
snazniji duh koji ispunjava nebo i zemlju. Kada se suocim s protivnikom,
moj zastrasujuci duh vec je na njemu i pobeda je na mojoj strani cak i pre
samog okrsaja. Ja nemam nikakvih svesnih planova u pogledu koriscenja
tehnicke vestine, vec se ona ispoljava spontano u skladu sa promenom
situacije. Ako se desi da pacov trci preko grede, dovoljno je da ga samo
snazno pogledam sa svom mojom duhovnom snagom i on ce sigurno sam pasti sa
nje i postati moj zarobljenik. Medjutim, taj matori pacov kretao se ne
ostavljajuci ni najmanju senku za sobom. To zaista prevazilazi moja
shvatanja.
Odgovor velike stare macke glasio je ovako: Ti znas kako da do maksimuma
iskoristis svoje psihicke moci, ali sama cinjenica da si toga svesna radi
protiv tebe. Tvoja snazna psiha stoji nasuprot protivnikovoj i ti nikada
ne mozes biti sigurna da je tvoja jaca od njegove, jer uvek postoji
mogucnost da ona bude nadmasena. Ti se mozda osecas kao da tvoja aktivna
krepka psiha ispunjava svemir, ali ona nije sam duh, ona nije vise od
njegovog mracnog lika. Ona mozda podseca na Menciusov Kozen no ki (hai-jan
ki c`i), ali u stvarnosti to nije slucaj. Menciunov k`i (duh), kao sto
znamo, svetao je i prosvetljujuci i stoga pun krepkosti, dok tvoj duh
stize krepkost zahvaljujuci okolnostima. Usled ove razlike u poreklu,
postoji i razlika u delovanju. Jedno je velika reka koja neprestrano tece,
a drugo je privremena poplava nakon obilnih padavina, koja se brzo
iscrpljuje kad naidje na mocniji tok. Beznadezni pacov cesto se pokaze
jacim od macke koja ga napada. On je sateran u cosak, vodi se borba za
zivot i smrt i ocajna zivotinja ne gaji u sebi nikakve nade da ce se
izvuci nepovredjena. Njeno duhovno drzanje prkosi svakoj opasnosti koja
moze da je snadje. Citavo njegovo bice otelotvoruje borilacki k`i (duh
ili psiha), i ni jedna macka ne moze da izdrzi njegov kao-celik-tvrd
otpor.
Zatim tiho krenu napred siva macka i rece: Kao sto nam kazes psihu, ma
koliko da je jaka, uvek prati njena senka, a neprijatelj ce sigurno
iskoristiti ovu senku, makar ona bila i najmanja moguca. Ja sam se odavno
obucila da se ponasam na sledeci nacin: ne prestrasiti neprijatelja, ne
forsirati borbu, vec zauzeti popustljiv i pomirljiv stav. Kad se pokaze da
je neprijatelj snazan, ja delujem popustljivo i jednostavno pratim njegove
pokrete. Delujem poput zavese koja se predaje pritisku kamena bacenog na
nju. Cak i snazan pacov ne nalazi nacina da se bori sa mnom. Ali ovom sa
kojim smo morali danas da se suocimo zaista nema ravna, on je odbio da se
podcini mojoj psihickoj nadmocnosti i nije ga zavelo ispoljavanje moje
popustljive psihe. Bilo je to najcudnije moguce stvorenje slicno nisam
nikad srela u mom zivotu.
Velika stara Macka odgovori joj: Ono sto ti nazivas popustljivom psihom
nije u skladu sa Prirodom; to je vestacka stvar mehanizam izgradjen u
tvom svesnom umu. Na taj nacin, vestacki pozvana popustljiva psiha stvara
odredjeni stepen smucenosti i zakrecenja u tvom umu, Sto ce sigurno
naskoditi ostrini percepcije i brzini akcije, jer se Priroda tada oseca
ometenom u nastavljanju svog prvobitnog i sporednog toka kretanja. Postici
da Priroda pokaze svoj tajanstveni nacin ostvarivanja stvari znaci resiti
se svog celokupnog razmisljanja, kovanja planova i delovanja; dopustiti
Prirodi da bude po njenom, dozvoliti joj da deluje u tebi onako kako ona
hoce i nece biti nikakvih senki, nikakvih znakova, nikakvih tragova po
kojima te mogu uhvatiti; tad nemas nikakvih neprijatelja koji mogu uspesno
da ti odole.
Medjutim, ja necu da kazem da je celokupna obuka kroz koju ste vi svi
prosli bila bez ikakve svrhe. Na kraju krajeva, Put se izrazava preko
svojih sudova (ljudsko bice, u religijskom jeziku, u koje se nesto toci,
uliva, itd. prim. prev.) tehnicko majstorstvo zadrzava razum (ri, li) u
njima, duhovna snaga deluje u telu, a kad je ona u harmoniji s Prirodom,
deluje u savrsenom skladu s promenama sa nasom okolinom. Kad se
popustljiva psiha na taj nacin zadrzi, ona obustavlja borbu na fizickoj
ravni sile i u stanju je da odoli cak i kamenu.
Pre izvesnog vremena, u mom susedstvu zivela je macka koja je provodila
svo vreme u spavanju, ne pokazujuai nikakve znake zivotinjske duhovne
snage licila je na kip od drveta. Ljudi je nikad nisu videli da je
uhvatila ijednog pacova, ali kudgod je ona lutala nijedan pacov nije se
usudjivao da se pojavi u njenom prisustvu. Jedanput sam je posetila i
upitala za uzrok tome. Nije mi dala nikakav odgovor. Ponovila sam moje
pitanje cetiri puta, ali je ona ostala nema. Nije se radilo o tome da ona
nije bila voljna da mi odgovori ona zapravo nije znala kako da mi
odgovori. To nas uverava da onaj koji ne zna ne kaze ni rec, dok onaj koji
govori ne zna. Ta stara macka bila je zaboravna ne samo kad se radilo o
njoj samoj vec i kad se radilo o svemu oko nje ona se nalazila u
najvisem duhovnom stanju beznamernosti. Ona je shvatila bozanski ratnicki
duh i nije ubijala. Ja se ne mogu uporediti sa njom.
Zatim je Macka nastavila: Pa, ja sam samo macka; hranim se pacovima i
kako ja mogu znati nesto o covekovim problemima? Ipak, ako mi dozvoljavate
da jos nesto kazem, morate imati na umu da je macevalastvo umetnost
spoznaje Razloga zivota i smrti u odsutnom trenutku njegov cilj nije
samo da se pobedi protivnik. Samuraj mora uvek da vodi racuna o ovoj
cinjenici i da obuci sebe u duhovnoj kulturi kao i u tehnici macevalastva.
Prema tome, on pre svega mora steci uvid u Razlog zivota i smrti kad je
njegov um slobodan od sebicnih misli. Kad ovo postigne, on ne gaji vise
nikakve sumnje, nikakve zbunjujuce misli; on ne pravi proracune, niti
promislja; njegov Duh miran je i popustljiv i u skladu sa okolinom; on je
vedar i prazno-uman; i zato je u stanju da slobodno odgovori na promene
koje se odigravaju u njegovoj okolini. S druge strane, kad se misao ili
zelja probude u njegovom umu, one prizivaju svet oblika; tu postoji ja i
postoji ne-ja, sto dovodi do protivrecnosti. Dokle god se ovo
suprostavljanje nastavlja, Put se oseca ogranicenim i blokiranim a njegove
slobodne aktivnosti postaju nemoguce. Tvoj Duh vec je gurnut u tamu smrti
i vec potpuno gubi svoju prirodnu blistavost. Kako mozes da ocekujes da se
u tom stanju uma dignes i stavis na kocku svoju sudbinu boreci se sa
protivnikom? Cak i ako izadjes kao pobednik, to nece nista biti vise od
slucajnosti, a sasvim sigurno suprotno duhu macevalastva.
Pod beznamernoscu ne podrazumeva se odsustvo stvari u kojem preovladjuje
prazno nistavilo. Duh je po prirodi bezoblican i u njega se ne mogu
smestiti nikakvi objekti. Kad se bilo sta u njega smesti to privlaci
tvoju psihicku energiju ka sebi, a kad tvoja psihicka energija izgubi
ravnotezu, njegova prirodna aktivnost biva sputana i vise ne tece. Tamo
gde se javlja preokret toka energije, dolazi do njenog viska u jednom
pravcu i manjka u drugom. Tamo gde je ima suvise, ona se presipa i ne moze
se kontrolisati, a tamo gde je nedostaje on se nedovoljno okrepljuje i
smezurava se. U oba slucaja, on nije u stanju da izadje na kraj s
neprekidno promenljivim situacijama. Ali kad u njemu preovladjuje stanje
beznamernosti, Duh u sebe nista ne smesta, niti se on preokrece u bilo
kom pravcu; on trancenduje i subjekat i objekat. On odgovara na promene u
okolini i ne ostavlja nikakve tragove. U Knjizi promena (I Jing) stoji: U
njemu nema nikakvog razmisljanja, nikakvog delanja (ili nikakvog htenja)
apsolutan mir i nikakvo kretanje; ali on oseca, i kad on deluje, on tece
kroz sve predmete i dogadjaje ovog sveta. Kad se ovo shvati u kontekstu
umetnosti macevalastva, covek je blizi putu.
Posto je pazljivo slusao mudrost Macke, Soken postavi sledece pitanje:
sta se podrazumeva pod tim nema ni subjekta ni objekta?
Macka mu odgovori: Zbog sopstva postoji i neprijatelj kada nema sopstva
nema ni neprijatelja. Neprijatelj znaci suprostavljanje kao sto je muzjak
suprostavlje zenki i vatra vodi. Sve sto ima oblik neumitno postoji i u
suprotnosti. Kad nema znakova (kretanja misli) u tvom umu, u njemu ne
dolazi ni do kakvog sukoba suprotnosti, a kad nema nikakvih sukoba, gde
jedno pokusava da ostvari predmoc nad drugim, to se onda naziva ni
neprijatelj ni sopstvo. Kad se kasnije, i sam um zaboravi zajedno sa
znacima (kretanja misli), uzivas u stanju apsolutnog ne-radjanja-nicega,
nalazis se u stanju savrseno mirne pasivnosti, u harmoniji sa svetom, ti i
on ste jedno. Dok oblik neprijatelja prestaje da postoji ti toga nisi ni
svestan, a ne moze se reci ni da si toga potpuno ni nesvestan. Tvoj um
ociscen je od svakog kretanja misli i ti deluje samo kad se javi
podsticaj (iz Nesvesnog).
Kad ti je um na taj nacin u stanju apsolutnog-ne-radjanja-nicega, svet se
poistovecuje sa tvojim sopstvom sto znaci da ne pravis nikakav izbor
izmedju ispravnog i pogresnog, voljenja i nevoljenja i nalazi se iznad
svih oblika odvajanja. Stanje kao sto su zadovoljstvo i bol, dobitak i
gubitak, tvorevine su tvog vlastitog uma. Citav Univerzum zaista ne treba
traziti izvan Uma. Stari pesnik kaze: Kad ti je cestica prasine u oku,
trostruki svet postaje uska staza. Neka ti um bude potpuno slobodan od
predmeta - koliko se onda ovaj zivot siri! Kad nam i najsitnije zrnce
peska upadne u oko, mi ga ne mozemo drzati otvorenim. Oko se moze
uporediti sa Umom koji je po prirodi blistavo prosvetljujuci i slobodan od
predmeta, ali cim neki predmet udje u njega njegova vrlina se gubi. Kaze se
isto tako da kad je covek okruzen neprijateljima kojih ima na stotine
hiljada ovaj oblik (poznat kao Sopstvo) moze se zdrobiti u komade, ali
Um je samo moj i sa njime ni jedna ma koliko nadmocna armija ne moze imati
nikakve veze. Konfuci kaze: Cak i obican covek sa ulice ne moze se
lisiti sopstvene volje. Medjutim, kad je um zbunjen, on postaje svoj
vlastiti neprijatelj.
To je sve sto ovde mogu da kazem jer uciteljev zadatak ne moze ici dalje
od prenosenja tehnike i objasnjavanja razloga za nju. Ti si taj koji
shvata sustinu toga. Sustinu spoznaje ti sam, ona se prenosi od uma do
uma, a rec je o posebnoj vrsti ucenja, izvan pisanog ucenja. Tu nema
nikakvog namernog skretanja od tradicionalnog ucenja jer je cak i ucitelj
nemocan u tom pogledu. Od umnog treninga koji su uveli drevni mudraci pa
sve do razlicitih grana umetnosti, samo-spoznaja je najtemeljnija ideja od
svih i ona se prenosi od uma do uma - radi se o posebnoj vrsti ucenja
izvan pisanog ucenja. Ono sto postize pisano ucenje jeste da ti pokaze sta
imas u sebi. Nema prenosenja tajni s ucitelja na ucenika. Ucenje nije
tesko, a ni slusanje nije tesko, ali ono sto je zaista tesko je postati
svestan onoga sto zaista imas u sebi i biti u stanju da to upotrebis kao
svoje. Ova samo-spoznaja poznata je kao sagledavanje unutrasnjosti
sopstvenog bica a to je satori. Satori je budjenje iz sna. Budjenje i samo
- spoznaja i sagledavanje unutrasnjosti sopstvenog bica to su sinonimi.
Voli vas d-Raa-gi

- 14:57 - Komentari (0) - Isprintaj - #

30.12.2004., četvrtak

Portret slikara

Dva labuda jezerom plove
gledju ih dva oka
dve mogucnosti.

Dva se leptira dovijaju
kako da pripitome belinu
-od silne da se ljubavi
labudovi ne uplase-

Dva leptira
besumno slecu
na dva bela krila
neciji prsti u pesku
slikaju nenaslikano.


Dragi Janic
- 20:11 - Komentari (0) - Isprintaj - #
Bosonoga
ona
didiruje

tabanima
zvezdano
nebo.


Dragi Janic
- 20:08 - Komentari (1) - Isprintaj - #
Reka
nad rekom tama
u reci mesec i zvezde.

Zeleci da bude
cista
za njega
naga
zagazila u reku
rukama hvata
mesec
i zvezde.


Dragi Janic
- 20:05 - Komentari (1) - Isprintaj - #
On sedi
zagledan
u daljinu.

Lagano
ustima
prinosi pice.

Ona ga gleda
krisom
i drhti.

Soljica
ispunjena
cajem.


Dragi Janic
- 20:02 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Nocni sapat

Ljubim ti tragove
bosonoga nepoznata zeno
dah tu zudnje mirisem
kao pas
i ne mozes biti
drukcija nego srna
vlas ti kose nadjoh
pred vratima sume.

Gledam te usima
tu si
lize mi uznemireni
damar
tvoje vlazno oko
na tragu kao pas
dah ti zudnje osluskujem.

Skerletna kralja sume
molis
da te zastiti
njegovu majku molis
da te nadjem.

Dragi Janic
- 19:50 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Poziv

POZIV
(nadahnut Snevacem iz planine Oraja,Casni starac americkih Indijanaca)



Mene ne zanima kako zaradjujes za zivot.
Ja zelim da znam za cim zudis I da li se usudjujes da sanjas o tome
da ispunis
ceznju svoga srca.
Mene ne zanima koliko godina imas.
Ja zelim da znam da li ces rizikovati da ispadnes budala zbog
ljubavi,zbog snova,
zbog avanture koja se zove biti ziv.
Mene ne zanima koje planete zakrivljuju tvoj mesec.
Ja zelim da znam da li si dodirnuo srediste sopstvene tuge, da li
Su te otvorile izdaje zivota ili si se skvrcio
I zatvorio
Iz straha od daljeg bola!Zelim da znam mozes li sedeti sa bolom,
Sa bolom mojim ili svojim,
Ne meskoljeci se da ga prikrijes ili umanjis ili zatres.
Zelim da znam mozes li drugovati sa radoscu,sa radoscu
Mojom ili svojom,
Mozes li se prepustiti divljem plesu I
Dopustiti da te zanos preplavi do samih vrhova prstiju I
Ne upozoravati nas da budemo pazljivi,da budemo realisticni,
Niti da se setimo svojih ljudskih ogranicenja.
Mene ne zanima da li je prica koju mi kazujes iskrena.
Ja zelim da znam mozes li razocarati druge da bi bio iskren
Prema samo sebi.
Mozes li
Podneti optuzbu izdaje I ne izdati sopstvenu dusu.
Ja zelim da znam mozes li videti lepotu cak I ako nije lepa
Svaki dan.
I mozes li
Crpsti svoj zivot iz Bozjeg prisustva.Zelim da znam mozes li
Ziveti sa promasajem,sa promasajem svojim I mojim,I jos uvek
Stajati na rubu jezera I srebrnastoj mesecini uzvikivati “DA!”
Mene ne zanima gde zivis I koliko para imas.
Ja zelim da znam mozes li se dici posle noci bola I ocaja,
Iscrpljen,satrt do srzi,I uraditi ono sto se mora uraditi za decu.
Mene ne zanima ko si ti I kako si se obreo ovde.
Ja zelim da znam hoces li stati u srediste ognja zajedno sa mnom
I ne ustuknuti.
Mene ne zanima gde ili sta ili kod koga si ucio.
Ja zelim da znam sta je to sto te drzi iznutra,kad sve drugo
Otpadne.
Ja zelim da znam mozes li biti sam sa sobom, I da li zaista
Volis drustvo u kome se nadjes u praznim trenucima.

d-Raa-gi

- 18:54 - Komentari (11) - Isprintaj - #

< srpanj, 2006  
P U S Č P S N
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31            


Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
OYO.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Poezija i filosofija zivota i ljubavi. Za sve one koji umeju da sanjaju ili zele nauciti to.