XXXIX
petak u 13:05, komentari
Katkada bivamo uhvaćeni u mrežu mašte, nešto nestvarno poigra se nama. Priželjkujemo ono što nemamo, i to više nego li smo svjesni onoga čime smo okruženi. Želimo krenuti putevima koji niti ne postoje. Želimo nešto više. Od oblaka gradimo kule, od zraka gradimo čvrsto tlo pod nogama.Iluzije.
I one nestaju.
Samo čekaj,
dogodit će se preokret.