srijeda, 06.02.2008.

Mesopusni utorak

Ujutro ko i saki dan mesopustari gredu pozdravljat po Gradu. Taj dan oni moraju još pozdravit ča je ostalo i to mora bit gotovo do Žitka.

Oko 16 ur kolo se prekida ulaskom mesopustara va kolo. Oni doprate va kočiji Auditora (suca) i Abukata (odvjetnika) da provedu sudsku parnicu i procitaju - ŽITAK MESOPUSTA. Podignutom sabljom demeškijom sudac optuzuje i pripisuje mu sa nedela ka su se dogodila tokom leta, a odvjetnik ga pokušava obranit. Nikad mu to još ni uspelo, jer navada narodnog običaja kaziva da se mesopustu mora sako leto javno odrubit glava.
Nakon toga PI CI MO RT - i zimaju osuđenog mesopusta i zajedno sa mesopustarimi gredu tri put oko Grada. Nakon cega se vracaju va kolo ko j se nastavilo igrat do duboko va noć. Va kolu se pivaju ćurunbele, a pivaju ih uz pivače kola i si ki su tog momenta va kolu.

Mali mesopustari pozdravljaju po Krasi


U međuvremenu gredu pripreme za popodnevno održavanje Žitka. Najviše je veselja zato ča je konačno granulo sunce, jer ovih dan baš ni ni bilo bog zna kakovo vrime. Čak se kolo moralo va jednom momentu na pondiljak mesopusni igrat va Domu. Jer bi šteta bila nenadoknadiva da se ženska nošnja smoči (ča ako crvenilo otpusti na belu košulju).

Već se skupljaju mat i otac od mesopusta i hvataju valje advokata da dogovore obranu.



Za sami Žitak su već spremni i Auditor i Abukat. Jedan se nada oslobodit optuženog, a drugi zna da će mu ipak odsić glavu. Koliko vidin tu svoje prsti riva i Bažok, ki zna ča je njegov interes.



Mesopustari su prinesli oba dva mesopusta i KORZO i OKOLOTORNO na sud.
Posljednji pozdrav malih i velikih mesopustarskih kapetanih




Mesopustari i mali i veliki se ove dani gredu po Novon pišice, tako da in je sega dosta. Dok se sudac i advokat voze priko place va kočiji magarećoj. Istovremeno mat i otac neutješno stoje zada mesopusta i brišu njegove i svoje suze.



Na kraju sega pivači su opet va maloj sali na okrijepi. Tu se nađu si ki vole pismu i sopilu. Kako stariji Novljani tako i oni ki su tek počeli ozbiljno se bavit našim običajem. Ali i mali sopilaši Edi i Davor Piškulić-Juraš, to in je va krvi po rođenju. Si njihovi preci su bili sopilaši pa se nadamo, ja i moj brat, da će i oni bit. Ponosni ? Ča mislite?
S KOLENA NA KOLENO, AJ MALENO PO MALENO.

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.