onako, čudan post 2...

Naslov opet fascinantan. Čemu sada potaknut? Opet neka pijanka? Ne. Opet neko razočaranje? Moguće. Uglavnom, faks, ajme to nisu istine, kak bi moj kolega rekal. Ma, nalazim se na kraju prve godine, a ovaj semesar nisam mogal više zas... (pip). Pa, sunčace ti presvetlo, pa to nije normalno kaj se događa. Eto, sada baš saznam da bu ipak štrajk, al kaj to meni u životu znači? Da pada atomska na Zagreb ili da bu se meteorit obrušil na nas, građevinski faks bi imal nastavu do samoga kraja, do jaja. :D I, samo da svojoj vjernoj ''čitateljici'' (onoj koja slučajno zaluta tu) objasnim. Ovo kaj se tiče komentara, to je nekada palilo, nekada kada smo bili mlađi, još ''zeleni''. Sada nije to to. Inače, po mom, smisao bloga je da ti sebe ''isprazniš'', da rečeš kako se svijet vrti kod tebe, da obnaniš nekome tko će slučajno zalutati na tvoj blog i u par riječi da sam sebi pričaš pričice pa poslije kad se napiš i sam zalutaš na svoj blog, sam sebi smiješ koji si konj i tako to... :D Naravno, nemam si opet ništa za reći, ovaj post je onako bezveze, to onako kada si u banani. Neznam od kud da počnem učiti. tolko toga ima, koooma. Ništa, čujemo se, vidimo se i to je to.

I, za moju čitateljicu, zovem se Tomislav Tomas, na fejsu ih ima dosta, ja mislim da je moja slika u odijelu (ak ju nisam promijenil) onak neka čudna poza, pa me dodaj.

Pozdrav svima