.........

nedjelja, 05.11.2006.

ŽELJA - D. Konstantinovic

Želim da sam s tobom stopljena u cutnji,
rasplamsalom dahu il' podnevnoj šetnji...
Probu&ena želja talasa u slutnji
koja se kroz nemir iscrta u pretnji.

Šta ako je sve to samo igra cula,
samo treptaj rose, kratki ples leptira...?
Ako s prvim daškom vetrometnih frula
sve ovo u nama pocne da se spira...

Zagledam u sebe, tražim tvoje oci,
i plaši me pogled s tim osmehom smelim.
Obojena slutnjom strahujem da krocim
i ne mogu ništa osim da te želim...

Pred tvojim vratima - Jure Stanic

Kad jednom prodje sve
kad se pretvori u uspomene
kad vise nisu vazna lica, imena, ni godine
kad jednom stvorim se ja
pred tvojim vratima
da li ces shvatiti sve
ljubavlju zagrnut' me
da li ces dici me s koljena
zedan tvog oprosta
kad jednom stvorim se ja -
pred tvojim vratima.

Ispod ovog neba samo ti
dusu znas mi taknuti
i kad kapnem na tvoj dlan
kad se stisnem kraj tebe,
nek me cvrsto drze ruke,
Tvoje ruke, sigurne.

Mozda spava- DIS

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,
Pesmu jednu u snu sto sam svu noc slusao:
Da je cujem uzalud sam danas kusao,
Kao da je pesma bila sreca moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za budjenja moc,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se krece u umrlu noc.
U snu svome nisam znao za budjenja moc.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san,
I u njemu oci neke, nebo necije,
Neko lice, ne znam kakvo, mozda decije,
Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne secam se niceg vise, ni ociju tih:
Kao da je san mi ceo bio od e,
Il' te oci da su moja dusa van mene,
Ni arije, ni sveg drugog, sto ja nocas snih;
Ne secam se niceg vise, ni ociju tih.

Ali slutim, a slutiti jos znam.
Ja sad slutim za te oci, da su bas one,
Sto me cudno po zivotu vode i gone:
U snu dodju, da me vide, sta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti jos jedino znam.

Da me vide dodju oci, i ja vidim tad
I te oci, i tu ljubav, i taj put srece;
Njene oci, njeno lice, njeno prolece
U snu vidim, ali ne znam, sto ne vidim sad.
Da me vide, dodju oci, i ja vidim tad.

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled sto me gleda kao iz cveca,
Sto me gleda, sto mi kaze, da me oseca,
Sto mi brizno pruza odmor i neznosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom zivi ili pociva;
Ne znam zasto nju i san mi java pokriva;
Mozda spava, i grob tuzno neguje joj stas.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

Mozda spava sa ocima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan zivota,
I s njom spava, nevidjena, njena lepota;
Mozda zivi i doci ce posle ovog sna.
Mozda spava sa ocima izvan svakog zla.

Propovedanje ljubavi - Branko Miljkovic

Nema mene, al' ima ljubavi moje
Vidim je u suncu i zemlji gde nam trunu kosti.

Dovrsava se dan u njenoj zahvalnosti
Slicno muzici, slicno praznini, spokojem.

Ona ce sacuvati namere moje i tvoje
I vaskrsnuce mrtve rodjendane po milosti.
U podnozju vetra nemerljiva sen oholosti
Nestace u pepelu onih sto vise ne postoje.

U pusto srce u mrtvo vreme me zovi.
Minula ceznjo, da se svet ponovi.
Ako ne saznah ljubav i uspavah svoj um.
Pa mi je prazan dan koji jos dosao nije
Ko granu koja se izduzuje u uzaludan sum
Neka me nedostojnog vetar obavije.

Propovedanje ljubavi - Branko Miljkovic

Nema mene, al' ima ljubavi moje
Vidim je u suncu i zemlji gde nam trunu kosti.

Dovrsava se dan u njenoj zahvalnosti
Slicno muzici, slicno praznini, spokojem.

Ona ce sacuvati namere moje i tvoje
I vaskrsnuce mrtve rodjendane po milosti.
U podnozju vetra nemerljiva sen oholosti
Nestace u pepelu onih sto vise ne postoje.

U pusto srce u mrtvo vreme me zovi.
Minula ceznjo, da se svet ponovi.
Ako ne saznah ljubav i uspavah svoj um.
Pa mi je prazan dan koji jos dosao nije
Ko granu koja se izduzuje u uzaludan sum
Neka me nedostojnog vetar obavije.

POVRATAK N.N

Opet si dosla boli da mi stvaras,
da diras tamo dje najvise boli,
celoga zivota hoces da me varas,
i kad znas da srce iskreno voli.

Proslo je nase poslednje vece,
prosli su nasi poslednji sati,
uzalud suze uzalud jecaj,
proslost nemoze da se vrati.

Posveceno jednoj mladosti,
jednom ranjenom srcu,
posveceno jednoj ljubavi,
koja nemoze da se vrati.

Što li tvoje usne
o mojima sniju?
Dal' valove snene što obećanjem p
mreškavim plavetnilom i neba i dubina
tražeći luke, tihih žala snove
što vapeć' jecaju, molitve s visina.
Neka tvoje ruke
željom moje miluju ...
Nježnom slutnjom leptirovih krila
lepršaju sjene, nježnost dodira
raspjevanim damarom ustreptalih bila
tvoja ruka mojom, opoj - pjesmu svira.
Dal; su naša tijela
kao cvijetna polja?
Polegla na ležaju paperjastog neba
ispod srca Zemlje, iznad duše Svemira
na uzglavlju od zvjezdanog srebra
pokrivena mirisom polena i rascvjetalog mira.
Da li naša ljubav
ima početak i kraj?
Kao bezvrijema traje. Glasom zborit neće
Ne postoje riječi. Nema juće, danas, sutra
živi oštrinom nježnosti, britkom željom sječe
I stalno se rađa, kao nova jutra ...
I nek bude tako!
Nek' usne sniju, ruke miju
tijela žude.
I pjevaj,
o ljubavi, pjevaj, ti sa svojom šutnjom
i nek traje opoj
pijanom srećom i vječnosti slutnjom.

05.11.2006. u 23:22 • 0 Komentara • Print • #

<< Arhiva >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

<	studeni, 2006					>
P	U	S	Č	P	S	N
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30

Tisina_Zvuka

nedjelja, 05.11.2006.

.........

Opis bloga

Linkovi

Zivot