Charlie is good tonight

nedjelja, 13.12.2009.

Ponovo o mirisima....

1.Miris vanile...uvek kada ga osetim setim se stare bakine kutije za prah šećer i kada zatvorim oči, već zamislim kako je otvorim i mirišem i gledam u njoj dve, tri štanglice vanile...a miris vanile se širi čitavom kuhinjom...godinama kasnije pokušavao sam da improvizujem i vratim taj miris...kupovanjem šampona, osveživača za prostoriju...i ko zna još čega sa mirisom vanile...ali, ništa nije mirisalo ni nalik na štapiće iz bakine kutije...

2.Miris karanfilića...jedna zima, ona i ja ustreptali u prvom ljubavnom grču...napolju veje sneg, a mi se držimo za ruke u jednoj kafani koje više nema i pijemo vino sa karanfilićem...a, miris...svuda oko nas...miris koji ostaje zauvek u nozdrvama...koji pokušavaš ponovo da nanjušiš kao lovački pas...i koji ti se izmiče, kao što se izmakla ta zima i ona koja je otišla u tako jasno i bolno sećanje...

3.Miris cimeta...Štrudle sa jabukom i prah šećer...i kada ih zagrizeš osetiš miris cimeta koji te podseća na prvu strepnju...šta će reći njena majka koja treba da uđe u gostinjsku sobu...i sto već postavljen kada si došao i prsti koje lomiš da niko ne vidi...i slika njene majke i njene reči...''deco...zar mislite da je to pametno...''. Nikada više nisam jeo takve štrudle, valjda ih više niko ne pravi...verovatno je vetar iscepao stranice kuvara njene majke...

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.