Charlie is good tonight

nedjelja, 22.03.2009.

...proleće...

nedelja...jutro....došlo je proleće...

ponedjeljak, 16.03.2009.

...nešto o mojim godinama...

U situaciji sam da svakoga dana procenjujemo vrednost realnosti...Hm...osećanja su mi prigušena i suptilnija...zanos kombinovan sa neizvesnošću lagano biva zamenjen dodirom, čvrstim zagrljajem i sutrašnjim jutrom...reči...počinju da se podrazumevaju i sve ređe dolazim u situaciju da me neko ne razume i da ja nekoga ne razumem...uživam u ćutanjima...ćutanja su mnogo bliskija u odnosu na nekada...uh....nekad su ćutanja bila kombinovana sa zidom nerazumevanja...srušili smo sve zidove i sada znamo da se držimo za ruku....

subota, 14.03.2009.

19.

Danas kada sam prošao pored najviše i najskuplje zgrade u gradu i na njoj video zastavu neke druge zemlje...nekako zduvanu....nije duvao vetar...ili....jeste, a ona je zduvano-masna...setio sam se svih onih zastava koje su nekad vešane....na početku....a sada ih više nema...gde su sve te zastave....i gde su sve te pionirske marame kojima su nas varali (sećam se jedne zime...bio sam sasvim mali i kako me je krpa oko vrata prijatno grejala....krpa umesto šala)...da....i posle je bilo nekih drugih zastava, koje nisam ni zapamtio koliko su se brzo menjale...zvezda...nju su prvo skinuli....crvena kao na don perinjonu...logično, zvezda nije obla i na njene šiljke su se svi kačili...
Sada dok gledam snimke jedinog čoveka koji je pričao u mojim 60-tim i 70-tim, nemam nikakav osećaj...ni ljubavi, ni mržnje, ni topline, ni odbojnosti...ništa, kao da to nije deo mog života...upitam se, da li sam i tada imao bilo kakav osećaj...bio sam član Saveza komunista...sada sam siguran da to nije ni zbog ideologije, ni zbog karijere...nekako, kao gravitacija logično...sastanci-samo se sećam nerazumevanja i dosade....i ničega više...čudno, ali Ruse nikada nisam voleo...hm...radio Luxemburg na tranzistoru...sećam se kada je ubijen Kenedi...Čehinjica u Makarskoj sa velikim tužnim plavim očima...žvake i farmerice u Pešti i možeš sve...nikada nisam voleo Ruse...ili...sada mi se čini da za mene nisu ni postojali...hm...smešna nacija...tako patetična u svom nepostojanju....svi ti Tolstoji i Puškini....Oktobarske revolucije (obe, u jednoj sam i ja učestvovao)...i pune ulice obeznanjenih od jeftine votke...što širi bulevari...Crveni trgovi...Lajke u kosmosu...
Da....čini mi se da tek sada počinjem da volim tog hoštaplera sa belim rukavicama, strugom, klavirom i pudlicama...i istorijsko ne...a, sada...ruska zima u našim srcima...još uvek učim engleski...Ovaj narod ima jednog Koštunicu, Srebrenicu i sve te nižerazredne kokošare i secikese.....a, ne Jana Palaha...stidim se...

nedjelja, 08.03.2009.

...još o povratku...

Juče sam ponovo počeo da kuckam i delim svoje misli sa nekim nepoznatim ljudima....Hm...koji to poriv imam?...Da li mi treba to, da mi neko u komentaru oceni post?...Ocenjuje mi misli...Ako...kada nešto izgovoriš i to drugi čuju moraš biti svestan da si podložan proceni, sviđalo ti se to ili ne...
Ova nedelja...zakucana jesen i proleće koje još nije došlo...Naznaka nečega što se ne menja...Pokušavam da svoj život napravim što jednostavnijim....ne uspevam....i kako mi jedan drugar kaže: Nije dovoljno samo hteti...
Pa, dobro...

subota, 07.03.2009.

kada se vratiš...

kada se vratiš negde gde dugo nisi bio, a nekad si poznavao sve, i to dobro....prve korake praviš oprezno i polako...pitaš se koliko se komotno i sigurno osećaš....vezuješ osećaje i sećanja za utiske...pažljivo posmatraš rapored stvari....analiziraš mirise...
vratio sam se....ali još ne znam da li sam tu...

<	ožujak, 2009					>
P	U	S	Č	P	S	N
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

Komentari da/ne?