Charlie is good tonight

četvrtak, 31.07.2008.

17.

Prolaze sati dok ne dočekam nekog koji znam da neće doći....i neće pozvati...nekog ko nije čitao iluzije od Bacha i dosadan mu je doručak kod Tifanija...
Pre neki dan sam osetio miris tvoje kože na vrhovima svojih prstiju....dugo sam ga uvlačio u sebe, do poslednje alveole...definitivno se gubio, bez mogućnosti da se obnovi....postajao je sve slabiji i neprimetniji..kako ću te se setiti sada kada ga više ne osetim....da li će mi obrisi tvoga lica, zauvek zakucani u mojim mislima biti dovoljni?
Još uvek mi se,ponekad, desi da pokušam da se uvučem u nečiji život...i da pokušam da mu objasnim da ništa ne može proći...pokušam nekome da ispričam priču u koji ne verujem...sve ima početak i kraj....4 dana od našeg susreta i kraj

četvrtak, 03.07.2008.

16.

Svih ovih dana se ne osećam slobodan....obaveze,služba...ne dešava mi se ništa....ni lepo ni ružno, znači....nisam živ...hm....koliko bih trebao još da radim da bih morao da kupim sve onegadžete bez kojih ne mogu da zamislim život....plazme, mobilne, kamere....odlazak na more...firmirane cipele, odela...sve to i da se osećam sve usamljeniji...dolazim u fazu da nemam vremena za emociju, da mi se interakcije svode na kratkotrajne interapte, posle kojih sam još prazniji...više ni ne memorišem nečije brojeve u telefonu...kada mi se neko javi, nisam siguran da prepoznajem glas, a imena mi samo malo razbistravaju sećanje...šta želim?...
Nisam više siguran kako bi trebala da izgleda i šta da govori žena koju bih mogao iskreno da volim...nisam više siguran...

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.