time killer. https://blog.dnevnik.hr/timekillah
utorak, 20.02.2007.
i tako prolazim ja danas kraj banke i stoji žena ispred banke i plače. povezala sam da plače radi novaca. a možda i ne. al baš je plakala na glas. i vidjeli su je ljudi i niko ništa. nisam ni ja iako sam vjerojatno u velikoj manjini koja zna šta je difuzija odgovornosti. to bi trebali svi znat. svaki put u situaciji, nije da ih je bilo, ali bilo ih je, izreagiram. ajme kako sam dobra.
danas je super dan i ne smijem ga zaboravit.
danas
danas
DANAS!
-insert happy picture-
četvrtak, 01.02.2007.
sinoć smo ležali jedan do drugoga. paralelno. i buljili u strop i slušali jednu pjesmu koju isto volimo. pa bi malo on pogledao mene pa malo ja njega. i ništa nam nije jasno. jel to to? nije? šta ćemo? je. možda. ne znam. sramežljivo sam ispružila ruku. i on je. sad moram bit pjesnik i reć prsti su nam se ispreprlitali ko hobotnice, njegovi mlada hobotnica i moji lignjica. savršeno.
ja mislim da bi nam bilo lijepo. a ti kako hoćeš.
ajmo.
neću te molit, ali molim te.
imaš još pola sata.
