Gol kao od majke roden...
Nakon nekog vremena provedenog na doticnom mjestu skuzio sam da relativno lako podnosim konstantno maltretiranje,namjerna budenja u sred noci,polijevanja vodom,urlanja i slicno. U biti cijeli zivot mi svi govore da sam glup kao i onda tako i sada koristio sam bogom dan dar prilagodbe zivcanoj osobi....ili jednostavnije "na jedno uho uslo,na drugo izaslo". Probudili se u 5 i 15....zapravo probudi te muzika u kojoj neka krestava baba pjeva nekakve pjesme koje nitko nije kuzio. Prva stvar u jutro sto sam primjetio je bilo da je netko bio po noci u sobi i ostavio smotuljak svakome ispred kreveta. Smotuljak se sastojao od trenirke,praha za brijanje,plasticnog zileta,malog konopca,kljuca,lokota,sapuna i kondoma te natpisa na engleskom "always carry around"....ha dobro. Svi navukli trenirke koje su fakat debilno izgledale...i tako izisli na hodnik. Tamo gomila ljudi itd da ne nabrajam sve te dosadne pizdarije (tusiranje,dorucak,...). Zanimljivo je bilo da nam do tog trenutka nitko nista nije rekao...sve upute sam dobio od plavooke djevojke i razglasa. Sada smo po prvi put vidjeli ljude jel...Dosli smo na krug posut crvenom prasinom kao od cigla kod nas....na podu su bili vojni ranci. Na sredini je bila velika vaga. Kad sam stao pokazalo je 92kg...sto je lik uredno zapisao i vratio me u vrstu. Nakon toga su nam rekli da uzmemo rance....i onda nam je frajer stavljao kamenje unutra. Ja sam zbog kilaze dobio 18 kilograma cigli u ranac. Nevjerojatno....dobio sam i stopericu,cuturicu s vodom te rucnik. Sve nas je poslozilo i onda su nam odveli kamionima na neku poljanu gdje su nas iskipali i pokazali na vrh nekoga brda koje se naziralo u daljini u magli. Reklo nam da do podnozja njega ima 8km da je cesta makadam i da imamo sat vremena da dodemo do tamo. Tip se nasmjesio pogledao nas i mahnuo.....i otisao.
Jednom kad kliknes stopericu nema nazad....koji je to run bio. A pojma nemas koji kurac trcis doduse objasnili su tko ne uspije ide kuci. U pocetku je bilo to okej. Ali kasnije kad su pocela kamenja rezati,udarati,sklizati....to je iz obicnog testa preraslo u religiozno iskustvo. Mislim dozivljaj je biti medu 80 ljudi i onda svi psuju na drugom jeziku. Nakon nekog vremena skupina najboljih medju kojima sam bio i ja se odvojila od ostatka. Tad se meni dogodilo veliko sranje jer mi je ranac nazad puknuo. Kamenje poispadalo....po nogi palo,udarilo na sve strane. Nitko nije mi htio pomoci...pa sam rucnik uzeo provukao kroz dva klina od ranca te povezao onom uzicom,natovario sve kamenje nutra i nosio u rukama i tako trcao. Ubio sam se ali sam uspio stici cak 7 minuta prije isteka roka...kad sam dosao ocekivao sam djelomicno kao u "oficir and a gentleman" da ljudi pljescu,navijaju itd....medjutim svi su polumrtvi lezali oko kamiona,kamenje na sve strane. Pitam vode a frajer mi kaze imao si litru kad si krenuo trebao si stedjeti. Nevjerojatno jebote.....no dobro...od 80,sedamdeset i pet je stiglo u roku ostali su eliminirani i to je bilo to. Kad smo se vratili u kamp morali smo donijeti torbe i sve stvari na stol istresti.....Oduzeli su mi putovnicu,walkman i kazete,novcanik (ostavili su mi lovu),osobnu kartu,civilnu obleku,marte,tenisice,hlace,koznu narukvicu sto mi je bio podsjetnik na bivsu,neke knjigice,i jos neke gluposti. Ostavili su mi 3 slike,neseser za osobnu higijenu,lovu,rokovnik,kemijsku olovku i steku cigareta. U biti 90% su mi stvari oduzeli...kasnije mi je dosao frajer koji je bio tamo na toj probirci i vratio mi onu koznu narukvicu,dao mi neki kljuc i rekao da je to od kazete gdje su privatne stvari pohranjene ali da ne mogu to dirati i to. Dobio sam 4 uniforme,2 radne,2 trenirke,1 kabanicu,2 sljema,2 para cizama,jedne tenisice,jedne all star tenisice,relativno veliki broj carapa,debelih sokni,donjeg rublja te vunenu kapu,sal i jos neke gluposti. KAOS....kad sam ta sva sranja navukao na sebe izgledao sam sam sebi debilno no dobro. Dobili smo i novi raspored spavanja. Sad smo bili samo po 4 u sobi. Soba je bila velika nekih mozda 30 kvadrata. 4 kreveta,veliki stol u sredini,4 ormara,malo kuhalo i jedan radni stol. Pomislio sam nije ni toliko lose. Cimeri su bili jedan amerikanac,jedan crnac i jedan isto crnac ali francuz. S amerom sam se odmah skompao ali ova dvojica su bili nekakvi osobenjaci premracni cak i za moje poimanje stvari. Doznali smo da ne mozemo telefonirati te niti slati pisma prvih dvadesetak dana ali nakon toga ce nam to biti omoguceno. Dobili smo rijecnike te nekakve papire koji su nam govorili o tome gdje ce nam lova za sve ovo sranje biti poslana itd. Nakon toga isli smo do psihijatra (opet) kod kog smo morali odgavarati na veliki upitnik zasto smo tu,sto zelimo postici,koji su nam zivotni ciljevi,...to smo sve pisali na materinjem jeziku. Nakon toga bilo je vecera....koja vecera majko mila. Krompiri,meso,maslac,tone kruha,naresci,pastete,povrce,kolaci,....nevjerojatno nesto. Nazderali smo se kao prasci svi,bilo je povecerje nakon toga. Mozes ali nemoras spavati...naravno ako ne spavas sutra si najebao. Ja sam spavao....pametna odluka jel...Malo mi je neobicno bilo kako nitko ne prica o zivotu koji je ostavio za sobom. Ali kad sam promislio o sebi i nisam imao puno toga za reci...ili jos bolje nisam imao sto za reci cime bih se mogao pohvaliti jel. Mislio sam da je manjue vise kod svih isto. Amerikanac se zvao Joshua,seljacina mi je bila prva pomisao nakon par recenica s istim. Sto da kazem...tipicni amer,nadobudan,ufuran,i sve sto uostalom ide s tim. Prvo vecer nam je svima rekao da nikada nece moci seviti jer mu se kita nemoze dignuti jer mu je pozar sjebao zivac....Prvi put da smo se ja i crnci razumjeli iako ni rijec nije bila progovorena....nego vise onaj pogled koji kaze "koju kurac on nama ovo govori"...cak je na nagovor francuza skinuo gace....(nisam gledao). Ovaj jedan crnac je bio ogroman covjek na visinu od oko 180cm je imao oko 130 kilograma. Koja mrcina mi je bila prva misao. Takva gromada bi definitivno mogla naci posao u svojstvu zastitara,policajca ili pitaj boga cega nije mi bilo jasno sto ovdje radi. Nisam ga pitao odakle je al sam bio siguran da nije iz etiopije :) . Onda smo razglabali malo o mojoj koznatoj narukvici,o curi bivsoj i svim sranjima vezanim uz to. Naravno nisam bas htio o tome razgovarati s neznancima kojima ni ime ne znam ali opet...biti ce vremena. Zasad je sve bilo manje vise ocekivano.
|