"AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!" kričala sam iz petnih žila. "NE! NE! NEMOJ!"

Bio je vikend. Stric Georg i ja smo prali nekakav njegov prastari crveni auto koji je već bio u raspadnom stanju i spreman za odlagalište. No Georg je bio, tako reći, previše emotivno vezan za njega da bi ga samo tako odbacio, pa mu je trulio u garaži. Georg me je zalijevao vodom što je izazvalo opću pobunu susjedstva. Sa svakim novim naletom vode moj se vrisak pojačavao za oktavu više. Dan je bio neobično sunčan za to doba godine. Već su trebale harati gripe i snijegovi no izgleda da se tamo gore nešto pomutilo. Upravo smo zbog tog sunčanog dana iskoristili priliku i oprali onu njegovu prašnjavu krntiju. Autopraonica je bila daleko pa bi se auto na povratku još više izblatnjavio, i što već ne. A, nisam bila baš sigurna da je u voznom stanju.
I tako me je Georg zalijevao vodom, a ja njemu vraćala sapunicom, dok su susjedi panično po kući tražili čepiće za uši. Poneki slučajni prolaznici bi nastradali, što bi izazvalo još veći val smijeha društva pod smokvom u susjednom dvorištu, koje nisam ni primjetila, a od sve cike i vike koju smo Georg i ja proizvodili, nisam ih ni čula. Kada smo se tako otuširali, Georg je otišao u kuću po ručnike, a ja sam ostala ležati na travi umirući od smijeha. Zamijetila sam kada je nečija sjena pala na mene, pa sam zaklonila rukom oči od sunca i pogledala gore u osobu koja ju je stvarala. Stvarno mi se činila jako poznatom.

"Bok, Sophie." rekao je i pružio mi ruku.
"O, Andy, hej!" pozdravila sam ga (kada sam ga prepoznala) i prihvatila ruku.
"Jedeš li ti išta?" upitao me s nevjericom podižući me. "Prilično si lagana."
"Više nego što možeš zamisliti." nasmijala sam se.
"Gdje je Tom?" upitao me s istim onim podrugljivim smješkom. Došlo mi je da ga ošamarim.
"A ja bih trebala znati? Ti su mu najbolji prijatelj...Mene nada još služi." rekla sam i izbeljila mu se. Pogledala sam preko njegovog ramena na društvo koje je pratilo naš razgovor.
"Umm...Društvo ovo je Sophie!" predstavio me zamijetivši moj pogled. Mahnula sam im svima od reda i nasmiješila se. "Sophie ovo su Marcus..."
"Mark..." ispravio ga je dečko kratke plavo-smeđe kose i smeđih očiju.
"...Samantha..."
"Sammy." zvonkim glasom mi se nasmiješila visoka cura plave kose i plavih očiju.
"...Elizabeth..."
"Lizzie." rekla je cura duge crne kose i tamnih, tamnih očiju.
"...Bill..."
"Ja sam samo Bill. Ni ne pomišljaj na Billiam!" nasmijao se dečko oduže crne kose i intenzivno zelenih očiju.
"...i Katherine."
"Katie." smeđokosa cure klepnula ga je po zatiljku, dok su joj isto tako smeđe oči ljutito sijevale. Naposlijetku mi se nasmiješila. "Drago mi je."
"Također." rekla sam i blago kimnula glavom prema svima njima.
"Sophie, hvataj!" začula sam stričev dovik iz smjera ulaznih vrata, munjevito se okrenula i precizno uhvatila ručnike koje mi je bio dobacio.
"Dobar ulov." pohvalila me Sammy.
"Hvala. U sirotištu sam se poprilično dobro izvježbala. Često sam morala hvatati predmete koje su drugi bacali na mene." nasmijala sam se brišući mokro lice mekim ručnikom. Raspustila sam kosu svezanu u rep i protresla je. Bila je samo malo vlažna.
"Auto je poprilično staro. Čudi me što već nije na odlagalištu. Je li u voznom stanju?" upitao je Mark kružeći oko auta, očito veliki znalac o tim stvarima.
"Umm...neznam baš je li u voznom stanju...Ali, što reći? Stričeva ljubav života..." u romantičnom tonu uz uzdah sam rekla i prasnula u smijeh.
"Heeej, nemoj se šaliti u vezi mog autića! Rhonda je izvrstan..."
"Rhonda?!?" prekinula sam ga i pala na koljena od smijeha.
Pridižući se primjetila sam stričev strog pogled. Stala sam na noge i obuzdavajući smijeh rekla: "Ok. Oprosti striko, oprosti Rhonda..." okrenula sam se prema auto kako ne bi vidio moj moj cerek, ali odala su me ramena koja su se neobuzdano tresla od smijeha.
Georg me pogodio ručnikom.
"A vi ste?" upitao je zbunjeno gledajući na društvo koje je umiralo od smijeha.
"Oh...Ja sam Bill." primirio se on i počeo predstavljati ostale "A ovo su Mark, Andy, Lizzie, Katie i Sammy."
"Drago mi je što sam vas upoznao, djeco. Ja sam Georg. Gospodin Georg." rekao je dubokim poslovnim tonom a već idućeg trenutka prasnuo u smijeh. "Namjeravate negdje ići?" upitao je zatim.
"Pa...namjeravali smo se malo prošetati ili nešto slično..." rekla je Lizzie i pogledala mene. "Hoćeš s nama?" upitala me.
"Mogu?" pogledala sam Georga. Kada mi je kimnuo glavom nasmiješila sam se i prihvatila poziv.
"Eto, ja vas napuštam. Čuvajte mi Sophie...Tek je tjedan dana kod mene." upozorio ih je Georg.
"Naravno." rekli su Sammy i Mark uglas.
"Ja se samo idem presvući iz ove mokre odjeće pa izlazim." rekla sam trčeći prema kući.

Utrčala sam u svoju sobu i svu mokru odjeću pobacala po podu. Iz ormara sam izvukla zelenu kratku majicu i preko nje navukla crnu jaketicu sa kapuljačom. Navukla sam na sebe uske crne hlače i s mukom ih zavrnula do koljena. Obula sam svoje nove bijele addidaske, na brzinu počešljala svoju tamnosmeđu kosu, nabila kapuljaču jaketice na glavu i sjurila se stepenicama van.

“Evo me!” rekla sam oslanjajući se na Marka da bi došla do zraka.
“Ma u sjajnoj si formi.” ustanovio je.
“Umm…ne trčim svaki dan maraton.” rekla sam kao da je to nešto očito.
“Onda? Kojim putem?” prekinula je Katie naše prepiranje.
“Igralište!” uzviknuo je Andy oduševljeno.
“Nema šanse…” rekla je kratko Sammy.
“Ti i tvoj nogomet.” odbrusio je Bill.
“Jezero?” predložio je Mark.
“A-a! Prošli put me Bill uvalio u jezero!” žestoko se usprotivila Lizzie. Spomenuvši to svi smo se nasmijali a Bill se važno poklonio.
“A da se jednostavno vratimo pod smokvu?” rekao je Andy.
“Ne!” dobio je poprilično jasan odgovor od svih.
“Onda idemo na igralište!” uzviknuo je i molećivo me pogledao.
Pritekla sam mu u pomoć. “Ja se slažem s njim. Možemo igrati nogomet…ili nešto slično.” Pogledala sam ih iskosa, a Andy mi je namignuo.
“Kad već nemamo izbora…ja sam za!” rekao je Mark.
“I ja!” ubrzo su se svi složili.
“Hvala.” Promrmljao je Andy dok je prolazio pokraj mene.
“Nema problema.”
“I ja sam pobijedio! GOOOOOOOOOOOOOOOOOOOL!” povikao je Andy toliko glasno da me prepao. Gledala sam ga zbunjeno dok je trčao niz ulicu oponašajući avion.
“Jesi ti dobro?” upitala sam ga smijući se.
“Ma, pusti ga. Malo ga je sunce udarilo u glavu.” nasmijala se Katie.

Šetali smo tako prema igralištu smijući se i glupirajući. Bill i Andy su baš bili recitirali nešto iz Simpsona kada nam je prišao neki dečko s bijelim slušalicama na ušima iz kojih je treštala neka rock glazba. Prepoznala sam dio ali nisam se mogla sjetiti koja je to pjesma.

“Sophie upoznaj…” započela je Sammy kada nam je prišao.
“Lucas.” prekinuo je on Sammy slatko se nasmiješivši.
“Sophie. Hoćeš s nama na igralište? Igrat ćemo nogomet…najvjerojatnije.” rekla sam rukujući se s njim.
“To vas je Andy nagovorio, zar ne?” nasmijao se.
“Pa, ovaaj…” započela je Katie.
“Znao sam.” rekao je i počeo se smijati.
“Ali, da opravdamo popustljive sebe, Sophie je bila ta koja je pokrenula lavinu slaganja za tu ideju.” doviknuo je Bill.
“Nitko nikada ne popušta meni. Ja samo zatrepćem očicama i svi mi padnete na koljena.” Pobunio se Andy. “Sophie tu nije imala utjecaja.”
“Joj. Da, tvoje prekrasne očice.Slatke su kao…pepermint!” rekavši to Lucas je i sam puknuo od smijeha.
“Kad ti zatrepćeš očicama nastane propuh.” doviknula mu je Lizzie.
“Shvaćaš da to zapravo nema smisla.” rekao je Andy pokušavajući nadglasati smijanje koje se prolomilo.
“Ok, ok! Onda, ideš li s nama?” upitala sam ponovo Lucasa da prekinem to podbadanje.
“To je jedina stvar u kojoj sam sličan svom mlađem bratu.” rekao je gledajući prema Andyju na što sam ja iznenađeno podigla obrve.
“Znači ideš.” izjavila sam.
“Baš moraš naglasiti to mlađi?” opet je započeo Andy.
“Joj, što si dosadan! Pijavico mala.” Lucas ga je klepnuo po zatiljku.
“Eto vidiš. Pijavico mala. Mala!” započeo je on svoju teoriju diskriminiranja.
“Au!” bolno sam zajaukala na samom ulazu na igralište, ovaj put oslonivši se na Lucasa. “Uganula sam gležanj.”
“Sveta spretnost!” prokomentirao je Mark dok je Lucas prebacivao moju ruku sebi oko vrata kako bi mi pomogao pri šepanju. U prolazu sam ga uspjela klepnuti.
“Jesi dobro?” upitao me Bill dok sam sjedala na klupu.
“Umm..bit će sve dobro.” rekla sam masirajući gležanj. “Samo vi igrajte. Ja ću vam se diviti…”
“Neće ići. Nedostaje nam jedan igrač da bi nas bilo parno.” doviknula je Katie sa sredine igrališta dobacivši loptu Lucasu.
“Pa neka netko bude glavno smetalo.” predložila sam.
“Da netko bude što?” upitao je Mark kojemu je Lucas proslijedio loptu.
“Glavno smetalo…sudac!” objasnila sam im sa smiješkom.

Prasnuli su u smijeh. Glavno smetalo bila je Sammy kojoj baš i nije bilo do igre. Pregledala sam igralište prekriveno lokvama zbog sinoćnje kiše. Po pričama ostalih bilo je nedavno obnovljeno ali nije se činilo tako jer su branke već bile ispotpisane, a mreže pokidane.
Vjetar je lagano puhao i mreškao lokve kroz koje su ostali bez problema gazili. Andy je slavodobitno zabio tisućiti gol popraćen ovacijama publike, znači mene. Igrali su zbilja izvanredno, a Andy je bio toliko silovit da sam shvatila zašto odmah nisu pristali na igru. Lucas je bio blaži ali spretniji od mlađeg brata. Ono što me najviše zadivilo bila je Katie koja je odlično branila udarce dečkiju. Bilo mi je drago što sam uganula gležanj jer su oni igrali profesionalno naspram mome vrtićkom statusu nogometaša. Bili su toliko uživljeni u igru da su doslovno rušili sve pred sobom. Suprotno od Katie Lizzie je upravo bila obranila Billov silovit napad. Bill je opsovao sebi u bradu i potrčao prema Marku koji je upravo vodio loptu prema Katieinom golu. Sammy je dosudila Billu prekršaj nad Andyjem, na što sam ja pakosno zazviždala. Billovo blijedoliko lice krasile su intenzivno zelene oči uokvirene crnom kosom koja mu je lepršala od siline kojom je okrenuo glavu prateću lijeganje Lucasove duge lopte u mrežu. Počeo je skakati okolo vičući: “Pobjeda, pobjeda!” i skačući po Lucasu.
Još sam masirala gležanj kada su svi sjeli oko mene. Bilo mi je smiješno kako su me samo okružili. Sammy se smijala nekoj Andyjevoj šali na račun Lucasa. Lucas je tako naglo ustao i potrčao prema Andyju koji je sada trčao preko igrališta vičući: “Šalio sam se!“
Lizzie je to prokomentirala samo s bratska ljubav i nastavila uvijati pramen svoje crne kose.
Ubrzo su se i braća vratila pa smo se svi zavalili visoko na tribine i počeli se bolje upoznavati. Prvo sam ja započela svoju priču i na kraju sam i požalila jer su svi onda osijećali neko žaljenje što mi je najmanje trebalo. Ali i to je brzo prošlo. Saznala sam da su oni prijatelji još od dijetinjstva. Svi živimo u istoj četvrti i idemo u istu školu premda to nisam ni primjetila. Lizzie, Bill i Mark žive u istoj ulici, Andy i Lucas su u onoj ispod njihove a iznad moje, Sammy je malo niže niz ulicu u kojoj ja živim, a Katie mi je susjeda. Nevjerojatno koliko sam bila nesocijalna.

“Hej društvo!“ pozdravio je netko novi, meni tako poznata glasa.
Munjevito sam se okrenula i promrmljala: “O.“
''Onda, Sophie? Kako te ide nadanje?“ upitao je Andy podrugljivo.
''Pada, Andy, pada. Trenutni postotak je 75%!'' rekla sam iskreno.
''Sophie?'' zbunjeno je rekao Tom. ''Što ti radiš tu?'' u glasu sam mu osjetila prizvuk zadovoljstva.
''Glumim publiku dok oni igraju nogomet.'' rekla sam.
''Da, igrali smo nogomet!'' sav obasjan nekom čudnom srećom rekao je Andy.
''I upoznavali Sophie. Mislim, ona je više upoznavala nas, hahaha.'' rekla je Katie. Nisam zapravo shvatila što joj to znači ali prihvatila sam to kao šalu.
''O, upoznavali ste Sophie.'' Ponovio je Tom i uputio joj značajan pogled. Nisam shvatila ni što je taj pogled značio.
''Da, umm...onda, da se odemo prošetati?'' rekao je Lucas očito skrečući s teme.
''A da odigramo još jednu utakmicu? Što kažeš Tom?'' bio je to, naravno, Andy.
''Ne! Jesi ti lud, čovječe? Pa Tommy bi nas sve poubijao.'' iznenada je povikao Mark.
''Dobro, jesam grozan u nogometu, ali ti pretjeruješ!'' pobunio se Tom.
''Ne, nije.'' rekla je Sammy s mračnim izrazom lica, a onda se razvedrila i počela smijati.
''Ma dobro, dosta prepiranja. Idemo se šetati.'' Odlučio je napokon Lucas i povukao me na noge.
''Joj, joj, joj! Pazi malo!'' uzviknula sam kada me je tako grubo ustao.
''Što ti je bilo?'' upitao me je Tom, pomažući Lucasu da me podigne na njegova leđa.
''Uganula je gležanj.'' objasnio mu je Lucas koji me je nosio bez vidljive muke.

Nosio me tako kroz većinu četvrti i svi su mi davali informacije kakve su sve nepodopštine tu radili. Tamo su krali trešnje, na terasu pokraj ceste bi donijeli smokve pa bi gađali prolaznike, dalje niz nizbrdicu Andy je razbio i sebe i bicikl...i tako cijelim putem. Nakon nekog vremena ponestalo im je priča pa smo nastavili u tišini. Očekivala sam da će se netko već oglasiti, ali svi su šutjeli...

''I gdje sad?'' odlučila sam prekinuti tišinu.
''Nemam ideje...'' rekla je Lizzie.
''Kasno je.'' objavio je Lucas gledajući na sat.

Provirila sam preko njegova ramena kako bi vidjela koliko je to kasno. ''Kasno?! Prekasno...Sad će 23 sata!'' uzviknula sam i skočila s Lucasa. U slijedećem trenu već sam bila na podu jaukajući i masirajući gležanj.

''Daj, penji se. Odnijet ću te doma.'' rekao je Lucas i opet me, ovaj put uz Billovu pomoć popeo sebi na leđa.
''Ok...'' Zaključila sam da mi nije preostalo ništa drugo jer me je gležanj strašno bolio.
''To znači da mi skrećemo ovdje.'' rekao je Bill, pozdravio se i povukao Lizzie i Marka za sobom.
''Ja sam malo dalje, pa bolje da i ja krenem. Znam prečicu odavde.'' rekao je Tom i također otišao.

Ostalo nas je petero pa smo se zaputili polako niz ulicu. Spustili smo se do Lucasove i Andyjeve ulice i nastavili niz nizbrdicu prema mojoj. Sammy je prva otišla, iako me htjela otpratiti, ali majka ju je već čekala na vratima pa nije uspjela umaknuti. Ubrzo smo došli do Katiene i moje kuće i svi zajedno stali pred ulazna vrata moje kuće. Vrijedilo je vidjeti Georgovo zapanjeno lice kada nas je ugledao. Ja na Lucasovim leđima, a Katie i Andy pored nas kao moji tjelohranitelji.

''Bok, striko!'' nasmijala sam se. ''Malo sam uganula gležanj.''
''Um...'' bilo je sve što je uspio promrmljati još zbunjeno gledajući na Lucasa.
''Lucas, drago mi je.'' predstavio se on, spustio me na pod i pružio ruku Georgu.
''Georg.'' rekao je ovaj još malo zbunjen. Uhvatio me za nadlakticu kako ne bi izgubila ravnotežu.
''Moram ići.'' rekla je Katie pokazujući palcem na svoju kuću. ''Laku noć! Vidimo se sutra u školi.''
''Laku noć.'' pozdravili smo je svi uglas.
''Bilo bi vrijeme da i mi odemo.'' oglasio se Lucas kada je Katie otišla. ''Gospodine Georg, bilo mi je drago.''
''Također. Laku noć, djeco.''
''Hvala na prenošenju!'' dodala sam ja dok je Georg zatvarao vrata.
''Nema problema...'' čula sam Lucasa kako je doviknuo.