Slika vrijedi tisucu rijeci...
|
Ok, nece biti slike u ovom postu nego nešto drugo. Sve je pocelo jucer, kada sam se požurila u školu da po 3 put ne zakasnim. Cim sam izašla iz dvorišta, skoro sam tresnula u travu - cijela staza je bila prekrivena ledom. I išla sam opreznije da ne bih pala. Kad sam prešla most došla sam na dio gdje nema betona neg je samo zemlja. Nisam vidjela da ima leda (jer se u barama vidjelo da onak voda vibrira kad piri vjetar.) I požurila sam se. Ali slijedeceg trena - TRES! Poskliznula sam se i pala. Bila sam sva mokra i užasno me bolila ruka. Jedva sam hodala ali sam se morala vratiti kuci. Jedva. Presvukla sam se kod kuce i tata me odvezao u školu. Naravno na predsat sam došla u pola 8. Jedva sam pisala, ali srecom prvi sat sam bila dežurna sa Ksenijom - Zamjenjivale smo Doru i Helenu jer su pisali test iz Biologije. Ne znam kak bi napisala one dvije strane iz matematike. Ali slijedecim satovima sam pisala desnom rukom (inace pišem lijevom ali me upravo ta ruka bolila). Nije mi bilo teško ali sam malo sporije pisala (inace pišem jako brzo ali da sam sad pisala brzo ne bi ni na što licilo) Kad sam došla kuc tata mi je pregledao ruku i rekao mi da sam istegla ligamente. Mama mi je rekla da sam ja ambidekstar (ambidekstri su rijetki ljudi koji se jednako služe s obje ruke). Lijeva mi je spretnija i preciznija pa s njom pišem i crtam, a desna jaca i s njom bacam loptu, udaram reketom i sve ostale stvari. Ucitelj iz Likovnog nas je pozvao da dodemo na koloniju slikara u vatrogasnom domu. Desnom mogu pisati ali nemogu tako lijepo crtati, pa sam se bojala da necu moci ici ako mi ne ozdravi ruka... Ali išla sam, i mogla sam crtati. Slikali smo pastelama prizor na nekoj fotografiji (ja sam ružicu grad) a kasnije mrtvu prirodu. Bilo nam je super! Na odlasku smo dobili set pastela. Kraj... |
