31.12.2012., ponedjeljak

SRETNA NOVA!

Baš prije Božića počnem podlo razmišljati kako da uštedim na poklonima, čak sam razmišljala da se napravim blesava pa da uopće niti ne kupujem nikome ništa, jer svi znaju da je recesija. No, ipak odlučim, rekoh - otići ću u Offertissimu i tamo nakupovati jeftinih pizdarija… za staru, prijatelje, kolege i ostale… I onda što mi se desilo! Par dana prije Božića pauk mi digne auto! A samo sam se na trenutak parkirala na nedopuštenom mjestu… nisam imala gdje… samo sam otrčala da nešto kupim… ali ne! Izlazim van, vidim nekakva gužva, kad ono moj auto već ide u zrak. Poludela sam. Počela sam se svađati ali ništa nije pomoglo. Jedan radnik je bil ljubazan, ali onaj drugi baš je bil bezobrazan, još je pozvao policiju. Ma došlo mi da bacim kletvu na njega. Ali ipak sam odustala… mislila sam možda ima ženu i djecu doma, nisu oni ništa krivi… Uglavnom tisuću sto kuna, krc! (400 sam odmah platila, sada još sedamsto dok mi dođe čestitka od policije). Krasna čestitka! A da ne govorim da sam se morala idućih dana umiljavati mužu samo da me ne špota, a staroj naravno nisam ništa ni rekla! A za Božić… katastrofa! Napravila sam sarmu, ali je zelje bilo pokvareno… cijela je nekako čudno smrdela… tako da sam bacila pun lonac sarme. Toliko mi se zgadila sarma da je pitanje hoću li ju i iduće godine jesti. Bljak! E, a onda da stvar bude gora, jedan po jedan, ali svi smo dobili nekakav virus, povraćanje i proljev, tako da smo za blagdane bolovali, jaukali i vukli se po kući kao krepane muhe. A baš sam bila dobila puno finih kolača… Pošto ove godine nikamo nismo otišli na doček Nove godine (eh, kad se sjetim Budimpešte prošle godine), pozvali nas prijatelji da dođemo k njima. Kukunka bude čekala kod svoje prijateljice, Nosferatu je kod bake... rekoh - baš bi mogli! Ali, velim prijateljima da dovodim i Atilu (psa) jer da ga ne mogu ostaviti samoga, da se boji pucačine. A oni će meni da nek ga ne dovodim, jer da se oni boje njega! A poznat im je moj stav - tko ne voli mojega psa, ne voli niti mene! Tako da sam sada baš ljuta. Razmišljam da nagovorim muža da ostane doma čuvati psa… njemu se ionako nikamo ne ide, pa da idem samo ja… ma ionako se ne bih dugo zadržala, iskreno, niti meni se baš nikamo ne ide… tek toliko reda radi. Ako i odem, ne mislim ništa piti… sve mi se već zamerilo… možda samo nekaj malo… ... ... ... Ma ove godine praznici su mi baš nekako bezveze. Još nema niti snijega, stvarno, kao da uopće nisu praznici! No, gledam ovu moju pšenicu... baš je ove godine dobro rodila, a kažu kada božićna pšenica dobro rodi, da će sljedeća godina biti dobra. Pa, nadam se da hoće... Dragi blogeri, želim da nam svima Nova godina bude bolja od ove prošle!