Zapisi iz bunkera - Enciklopedija naših naravi

Osnovni lik, tj. potka 90% lica. Rođen za vreme SFRJ. Ima od 27 do 60 godina. Tipični dinarid. Od obrazovanja u najgorem slučaju ima osnovnu školu, a u najboljem SSS. Radi ili kao »samostalni privrednik« ili kod nekog takvog ili u nekoj državnoj firmi pred stečajem. Najčešća zanimanja: šofer, automehaničar, precizni mehaničar, bilo kakav zanatlija ili fizički radnik. Smatra da je za vreme bivše Jugoslavije bilo daleko bolje i veliki je jugonostalgičar. Uglavnom ne radi puno radno vreme, već odlazi kući između 12h i 14h. Uvek se bori za radnička prava, bilo da ih poboljšava ili pogoršava; pritom koristi rečnik samoupravljača. Na poslu nosi radni kombinezon plave boje. Srpski nacionalista. O Amerikancima i SAD ima sasvim negativno mišljenje. Ipak, ne buni se da dobije zelenu kartu i ima vrlo visoko mišljenje i poštovanje o rođacima koji rade na Zapadu (Gastarbeiter) i njihovo razmetanje novcem u vidu velikih kuća sa različitim fasadama na svim stranama i gipsanim korintskim stubovima na njima smatra vrlo ukusnim. Preferira narodnu muziku »Grand produkcije«; mlađe generacije osobito vole »Zvezde Granda«, narodni pandan »Idolu«. Pesme Šabana Šaulića, Tome Zdravkovića i Harisa Džinovića smatra za rafiniranu poeziju, a njihove autore za etalone boemstva (narodne, naravno). Grkopravoslavne je vere. Deklariše se kao vernik i praznike (Božić, Uskrs, slavu) slavi tako da se proslava pretvori u narodno veselje, koje se sastoji u napijanju i pevanju, što zapravo predstavlja karikiranje motiva za proslavu. Omiljena pića su mu domaće rakija i pivo (Jelen, Weifert, MB, Nikšićko i sl.). Patrijarhalnih je pogleda na svet i ima jasnu viziju porodice gde je on glava i starešina, žena zadužena za kućne poslove a deca za ponos; decu bezuslovno i uglavnom bez stvarne osnove smatra naprednijom u odnosu na svoju generaciju i oslobađa ih svake obaveze. Kada otkrije da mu dete pije ili puši, uglavnom protumači to kao »mladalačko ludovanje« i ne smatra ga bitnim. Razgovore navodi ili na posao ili na teško stanje u državi. Poštuje tradiciju i običaje, kako one utvrđene, tako i one koji se zasnivaju na »rekla-kazala« ili »valja se«. Pojedini puštaju mali nokat, a za činjenje tako nečega postoje dve teorije: prva, da je to »za sreću«, tj. neka vrsta amajlije i druga, da se tako lakše čačkaju uši i nos. Uglavnom vozi »Zastavine« automobile. Za vreme odmora gotovo nikad ne ide nigde. Prezire intelektualce i smatra ih ili lopovima ili potencijalnim lopovima.

Zamisli situaciju da ustaneš jednog dana i ustanoviš da više ništa nije isto kao pre. Zapravo, sve je isto: Sunce sija, trava raste, gora zeleni, ljudi isti, sve isto, ali TI nisi isti. Promeni ti se mesto sa kojeg gledaš na svet: više nije ni levo, ni desno, nego gore, tako da štrčiš uvis, ali i tako da možeš sve videti odozgo onako kako jeste. Uvidiš neke stvari koje nisi uviđao ranije i to ti izmeni pogled na svet i njegova tumačenja. Podseća pomalo na Caumsovog L'Etrangera? Mogu reću da sam srećan što sam do tog stanja došao postepeno, ne kao što sam rekao gore. Kod mene se u početku stvarala indignacija prema svemu postojećem, dok nisam došao do zen-stanja. I sad kao kralj sedim na svom prestolu iznad mediokritetskih glava i dosadno mi je sve što oni rade: kad se smeju, kad plaču, kad vole, kad mrze... sve mi je to poznato. Ne bih se ni trudio da komentarišem, ali čovek je pričalica po prirodi, priča - ili možda bolje reći anegdota - je njegova strast... Ne laje kuca sela radi, nego sebe radi.
Dakle, ovde ćeš viđati - naravno, ako te ne bude mrzelo - komentare o svetu viđenom mojim očima - iz bunkera. Reći ću ponešto o svemu, kao svaki pravi hroničar koji stvari gleda sa distance. A ti se seti da ostaviš neki komentar ;)