srijeda, 14.08.2019.

I zato svoju zvizdu slidin.....

Tri tjedna godišnjeg +blagdani i eto ti misec dana linčarenja. Tako je tribalo biti, ali nije. Mene je godišnji odmor u potpunosti satra. Nisam imala ni dana odmora za sebe ako ne uzmem u obzir onaj jedan dan kad sam doslovno disala na škrge, glava mi je bila ka balun, a noge me nisu tile slušati pa sam ležala cili dan. Od umora nisam ni sekundu zaspala. Samo sam se održavala na životu.

Ovu godinu sam uzela GO u vrime kad mi je došla rodica iz Merike. Što je-je, darovala me sa svim i svačim; od markiranih torbica, odjeće, kozmetike, žvaka, raznih potrepština za kuću i evala joj na tome, jer se vidi da nije štedila. Kao npr neka druga rodbina što mi donese staru iznošenu majcu. Ma ruku na srce, ne triba meni niko ništa nositi. Imam ja i prikoviše toga i puno lipših stvari nego što to imaju naši u inozemstvu, ali isto je bilo lipo, između ostaloga, dobiti parfem oriđiđi iz Njujorka.
Ali nije zlato sve što sja, meni triba moj mir. Ne mogu ja cili dan nekoga zabavljati, a upravo sam to činila. A oni misle obrnuto; ka da su oni mene izvukli iz kuće. Je, je, malo morgen. Pa ne znaju oni ko je Šuša i da Šuši nije nikad loše. Ne mogu ja đipati toliko okolo koliko oni misle, ma mogu, ali mi je naporno biti s nekim ono cili dan. Fali meni moj kauč, dobar film, knjiga i čokolada. I kupala sam se svaki dan na „njihovoj plaži“. Častili su me i kuvali mi najlipšu spizu. A ko će me razumit, nek razumi, ko neće nek ne razumi, ali meni je sve to naporno. Tek sad kad sam se vratila u ovu Ludaru od firme ja trebam pravi godišnji, a i ovo ebeno tipkanje računa mi predstavlja gušt, nikakav napor.

Događaj koji mi je obilježio lito je bila večer kad sam nakon 8 miseci ušla u bratovu sobu. Tu bol, tugu i jad nikad neću moći zaboraviti. Tata je bio pokraj mene i samo sam čula kako i on grca bol ne želeći mi to pokazati. Ali knedle u grlu su ga odavale. Pustio me samu tu večer. Mislila sam da ću imati snage porediti neke njegove stvari. A ja sam samo satima buljila u postole kraj kreveta broj 46. Bože, kako li je bio uredan za razliku od mene šunjavice. Ne pamtim kako sam izašla iz te sobe niti znam di ću ja s tim stvarima. Kad –tad ću ih morati baciti. I to sam počela činiti ove dane. Kako apsurdno, cili jedan život stane u desetak vriča smeća. Dobro je reka Oliver; ća je život vengo fantažija...ilitiga pizdarija.



- 08:11 -

Komentari (14) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Bez prerada.

< kolovoz, 2019 >
P U S Č P S N
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31  

Rujan 2019 (2)
Kolovoz 2019 (3)
Srpanj 2019 (5)
Lipanj 2019 (7)
Svibanj 2019 (8)
Travanj 2019 (6)
Ožujak 2019 (12)
Veljača 2019 (11)
Siječanj 2019 (9)

Opis bloga

Vesele i manje vesele priče jedne Šušunjare.

Blogerska himna

Mnogi su te davno upoznali
pa se tebi rado pridružili,
prihvatili i na posao se dali,
jer si bio za nas maher pravi!

Svaki bloger kad upozna bit
misli nađu put i uhvati tvoju nit,
otvaraju se vrata, otvara svijet
i nastaje slobodan blogerski let.

Blog je naša kreativnost i atrakcija,
izazov, pomicanje leda i granica,
za sve iz svih krajeva Hrvatske,
Balkana, odasvud sa svih strana.

Ovdje nastaju prijateljstva mnoga
uzvišena u druženju nas i bloga,
to je jedan od plemenitih razloga,
da se smisli i opjeva himna bloga.

Naš lijepi blog dao nam je Bog,
tu smo nekad veseli, a nekad tužni,
mnogi se međusobno slažu i druže,
a neki se samo žale i druge tuže.

Mi ćemo ovdje sve to prebroditi,
svatko neka kaže svoje i oprostiti,
na blogu se stalno ugodno družiti
u miru i veselju nadalje sretni biti.

Sva ljubav i blog na dobru počiva
zato na blogu prevladava topla klima,
dani su nam duži i noći od smijeha
pa nam pored bloga ne treba ni teka.

Svjetlo te čeka kao cjelov anđela
prijatelja ćeš naći na kraju tunela,
osjećaj zajedništva nećeš kriti
skupa ćete kao mjesec sjajiti.

Bespućem virtualnog svijeta kreni,
ali na blogu.hr obvezno zastani,
potrudi se svakog blogera razumjeti,
jer se u svakom jedan biser zna sakriti.

Ni za suho zlato mi blog ne damo
tu je naše utočište, tu komentiramo,
svatko na tom mjestu želi sebe dati
zato je časno blogerom se zvati!