srijeda, 14.08.2019.
I zato svoju zvizdu slidin.....
Tri tjedna godišnjeg +blagdani i eto ti misec dana linčarenja. Tako je tribalo biti, ali nije. Mene je godišnji odmor u potpunosti satra. Nisam imala ni dana odmora za sebe ako ne uzmem u obzir onaj jedan dan kad sam doslovno disala na škrge, glava mi je bila ka balun, a noge me nisu tile slušati pa sam ležala cili dan. Od umora nisam ni sekundu zaspala. Samo sam se održavala na životu.
Ovu godinu sam uzela GO u vrime kad mi je došla rodica iz Merike. Što je-je, darovala me sa svim i svačim; od markiranih torbica, odjeće, kozmetike, žvaka, raznih potrepština za kuću i evala joj na tome, jer se vidi da nije štedila. Kao npr neka druga rodbina što mi donese staru iznošenu majcu. Ma ruku na srce, ne triba meni niko ništa nositi. Imam ja i prikoviše toga i puno lipših stvari nego što to imaju naši u inozemstvu, ali isto je bilo lipo, između ostaloga, dobiti parfem oriđiđi iz Njujorka.
Ali nije zlato sve što sja, meni triba moj mir. Ne mogu ja cili dan nekoga zabavljati, a upravo sam to činila. A oni misle obrnuto; ka da su oni mene izvukli iz kuće. Je, je, malo morgen. Pa ne znaju oni ko je Šuša i da Šuši nije nikad loše. Ne mogu ja đipati toliko okolo koliko oni misle, ma mogu, ali mi je naporno biti s nekim ono cili dan. Fali meni moj kauč, dobar film, knjiga i čokolada. I kupala sam se svaki dan na „njihovoj plaži“. Častili su me i kuvali mi najlipšu spizu. A ko će me razumit, nek razumi, ko neće nek ne razumi, ali meni je sve to naporno. Tek sad kad sam se vratila u ovu Ludaru od firme ja trebam pravi godišnji, a i ovo ebeno tipkanje računa mi predstavlja gušt, nikakav napor.
Događaj koji mi je obilježio lito je bila večer kad sam nakon 8 miseci ušla u bratovu sobu. Tu bol, tugu i jad nikad neću moći zaboraviti. Tata je bio pokraj mene i samo sam čula kako i on grca bol ne želeći mi to pokazati. Ali knedle u grlu su ga odavale. Pustio me samu tu večer. Mislila sam da ću imati snage porediti neke njegove stvari. A ja sam samo satima buljila u postole kraj kreveta broj 46. Bože, kako li je bio uredan za razliku od mene šunjavice. Ne pamtim kako sam izašla iz te sobe niti znam di ću ja s tim stvarima. Kad –tad ću ih morati baciti. I to sam počela činiti ove dane. Kako apsurdno, cili jedan život stane u desetak vriča smeća. Dobro je reka Oliver; ća je život vengo fantažija...ilitiga pizdarija.
- 08:11 -
Komentari (14) - Isprintaj - #
