srijeda, 26.06.2019.

I feel good!!!!!!

Lipo li je! Lipo li je! Lito je!
Moje najdraže godišnje doba u kojem ja napokon živim. Bože, hvala Ti!
More je moja neiscrpna snaga, vječna tajna kojoj nema kraja. I kad umrem nek me bace u more. Samo ono BUČ! Baš ko što sam se ovih šest dana BUČala. Buč! Buč! I pametna je bila odluka da ka prava Rvatica, vrijedna radnica spojim ove blagdane. Ali sve što je lipo kratko traje. Ali ne sekiram se, brzo će godišnji.
Za mene uistinu vrijedi ona uzrečica „ More te neće proklinjati!“. I neće. Družili smo se dnevno po osam sati; malo ujutro malo popodne. I dobro me iscrpilo! To bi tek navečer osjetila kad bi doma došla. Ali neće lito trajati godinu dana, pa druže moj iskoristi što ti život pruža. Otuširaj se i vani! Nisam nikad bila od pretjeranih izlazaka, ali pičence i sladoled-MOŽE!!!!!
Vručine su stvarno velike, ali kad si kraj mora , ni ne osjetiš ih! Promijenila sam par plaža što nije moj običaj. Jer ja imam svoju plažu. Ali moja plaža tzv. Plaža za osobe s invaliditetom na Vitrenjaku iliti ga na Uskoku je u katastrofalnom stanju. Lani sam mislila da ne može gore, ali sam se ovu godinu uvjerila da može. Sram te bilo Grade!!!!! Za nas novaca nikada nema. Mi smo građani ne drugog, nego devetog reda (pakla). Ali ne ebem ja vas, ja ću se i dalje kupati na MOJOJ plaži. I to s guštom većim nego ikad. Ali sram vas bilo zbog svih onih jadnih ljudi što stoje doma i nemaju se di okupati jer VI ste im to uskratili. Da, baš VI! Ali koga briga za jadne invalide, oni se ni ne trebaju kupati. Treba ih sve potopiti pa ko preživi! To je vaša logika, Grade moj, jer mi smo vam teret. Ne razlikujete se puno od Hitlera. I ne! Ne pretjerujem. Ali znajte da mene niste zakinuli za ništa jer MORE mi nećete oduzeti, ali sve one druge osobe s invaliditetom..... Što s njima?!









Ovi dani su za mene bili čista uživancija; more, knjiga, prijatelji, dobra hrana i dobro raspoloženje. Bila sam u raju ili možda korak do raja. A sad arbajt! No, neću se puno umoriti. Firmica je gotovo pa prazna. Svi na godišnjem. Neka ih, neka se i ne vračaju.
U Odjelu sami kolega i ja. I to onaj dobri kolega. Čekam da mi donese posa' pa da idem na malo dužu marendu.
Baš se dobro osjećam! I neka potraje......





- 09:01 -

Komentari (19) - Isprintaj - #

petak, 14.06.2019.

Sinonim za bistra

Uffffff, kako mi je malo trebalo da samu sebe izbacim iz takta zbog samo jednog slučajnog susreta. U sekundu mi se sve vratilo i onaj gorki osjećaj zbog nemoći koji sam imala kad sam došla u moju Firmicu.
Sjetila sam se kako su me Švrake uhvatile na zub i ismijavale me. Ova je bila posebno hrabra., a danas sa sigurnošću mogu reći i posebno bezobrazna i glupa; priprosta žena koja svojim drečavim glasom škriči i priča zvizdarije osobito muškoj populaciji. I što više puta spomene „onu stvar“- ona je faca. Jedino što joj moram priznati da ima dobar smisao za humor što opet kazuje da i nije toliko blentava. Ali za mene je prava tuka.
Bili su to moji prvi dani kao zaposlenice Firmice i sad znam da sam bila nevjerojatno lulava i naivna. Mlada, nadobudna, željna posla; svi su mi super; svi su mi dobronamjerni i tako to..
I jedno jutro dođe meni ta Bistrica sa jednom zamolbom;

- Draga (mrzim kad me netko zove Draga, a ni ne pozna me), trebala bi mi tvoja pomoć- izgovorila je nekim namještenim piskutavim glasićem.
- Ma nema problema, samo Vi recite, ako mogu, vrlo radu ću Vam pomoći.-jedva sam dočekala da nekomu nešto mogu napraviti.
- Ma moram ići na Vodovod platiti račune, a ne znam kako ispisati Uplatnicu. Možeš li mi ti pomoći?
- Naravno, naravno , samo dajte. Ma nikakav problem.

I Bistrici ja uredno ispunim Uplatnicu bez ikakve sumnje, uvjerena da sam napravila dobro djelo. Tek nakon nekoliko GODINA mi se sve vratilo i shvatila sam da su me dobro sprdale kolegice. Išle su logikom „ Ajmo mi viditi jel ta išta zna!“. Vjerojatno su se i kladile da ne znam ni ispuniti Uplatnicu. A dotična Bistra je neškolovana radila u Odjelu za Ekonomske poslove i ja uopće nisam ni promislila zašto si sama ne ispuni Uplatnicu ili joj to učini 20 drugih kolegica iz Odjela. Još jedan dokaz da sam nepopravljivo glupa i naivna. Tokom godina je bilo još takvih njenih spačaka i samo je važno bilo da ona ispadne „smišna“.

A bome je i meni bilo jutros smiješno kad smo kolegica i ja dolazile na posao i pred samim ulazom srele Bistru na bicikli. Lijepo su se kolegice pozdravile, a prema meni se Bistra odnosila kao da sam prozirna i kao da me uopće nema. Iscerekale se kolegice na neku glupu foru i čim se Bistra makla kaže meni ova druga;
- Sve mi je jasno, ali nije mi jasno kako ova bicikla izdrži?!- aludirajući na Bistrinu težinu.
Sve do moje kancelarije sam se smijala, a onda mi je zastao gorak okus u ustima zbog Bistrinog ismijavanja mene.

Ne želim se uopće kačiti s tom ženom (zmajem) jer ima jezičinu ka krava rep i jako ti može napakostiti svojim blebetanjem, ali neka zna da ja nisam toliko blentava (malo jesam) i da danas uživam u Firmici gledajući gdje njenog nesposobnog sina sprdaju svi živi. Ali on i takav radi, njemu je ćak i Potvda nabavljena .... ( ma bolje da mučim). Sve se zna i sve se vraća.
Zato Bistra, najprije pokupi smeće u svom dvorištu pa onda soli pamet drugima.
A baš me zanima zna li tvoj sin popuniti jednu Opću Uplatnicu iliti ga trajni nalog ?!
Danas sam jako zločesta , a možda sam sve ovo i izmislila...... ko će li ga znati....



- 08:23 -

Komentari (16) - Isprintaj - #

petak, 07.06.2019.

Gospina trava

- Tata!
- Reci Sričo.
- Što radiš popodne?
- A što ti triba?
- Ma ništa...samo sam mislila da me odvezeš negdi.
- Nema problema, samo reci di?- (inače, nikad mi nije reka Ne za ništa.)
- Na livadu.
- Na livadu?!!- začuđeno me pogledao i milijun upitnika mu je bilo iznad glave.
- A e! Šesti je misec najbolje vrime za brati Gospinu travu. Sad je ona u punom cvatu.
- Je i lipo je to, ali znaš li ti prepoznati tu travu.
E, sad sam se već malo naljutila;
- Što sam munjena pa ne bi znala?! Što si zaboravija da smo baš ti i ja materi brali Gospinu travu?
- A nisan,... ali ja je ne bi zna ubrati.
- Nema veze, znan ja.
- A di ćemo?
- A najbolje je da idemo tamo negdi prema Ninu.
- Dobro, samo reci kad krećemo.
- Ako ne ideš leći (odma mu sugeriram da ne ide) ajmo iza ručka ili oko pet uri, valjda je još tad Trava rascvala..
- A Ajmo!-nije baš oduševljen mojom idejom, ali zna da kad ja nešto utuvim u glavu da je to tako.
I tako mi ručamo. Ja buljim u pijat dok čistim Lokardu da mi ne bi zdrača zapela u grlu i onda se doslovno iz čista mira proderem.
- Neeeeeeeeeeeeeeee!- ćaća me gleda i čeka nastavak.
- Nećemo ići!
- Što je sad?!!
- Zmije!!!! Bojim se zmija. Kako ću bižati ako vidim zmiju?!
- Ako je zmija tamo, mo'š ti bižat kolko god 'oćeš....

I tako se nastavila diskusija o zmijama. Uglavnom odustali smo od branja Gospine trave. No, već sutradan sam bila ugodno iznenađena kad sam slučajno vozikajući se motorićem za vrime marende, na kantunu jedne zgrade ugledala jednog starčića sa punom košoram Gospine trave.
Prišla sam mu bez razmišljanja i upitala pošto je mac Trave. Kad sam čula da je deset kuna, s guštom sam kupila dva maca. I to ne zato, što mi tribaju ta dva maca nego me se dojmio starac čije se ruke tresu, a vjerovatno to cilo jutro nije prodao ni jedan mac iliti ga stručak. Zaključujem to po punoj košari. Jedva mi je starčić drhtavim rukama pružio Gospinu travu, a ja sam ju ubacila u svoju košaricu i piči natrag u Ofis.



Dok sam doma došla Trava je gotovo pa sva uvenila.



I tek sam predvečer išla prebirati cvitove koje sam kasnije stavila u staklenu teglicu i prelila maslinovim uljem.
Isto ima tu zajebancije oko Trave, ali poseban je gušt imati nešto svoje.



Teglicu sam stavila na taracu di znam da ima najviše sunca i ako Bog dragi da, za misec dana bi trbala imati Kantarionovo ulje.
Ovo ulje koje se u različitim dilovima Hrvatske različito zove je čudo od ulja. Nema tegobe koju ne liči. Upotreba mu je višestruka; od želučanih problema, psihičkih problema, ženskih bolesti, rana, estetike, itd, itd.
A negdi sam pročitala da i upotreba ovog ulja vraća samopouzdanje čoviku.
A jeeeee? Malo pretjeruju, ali ja i dalje virujen u njegovu ljekovitost.
Vridi pokušati.

- 09:18 -

Komentari (16) - Isprintaj - #

četvrtak, 06.06.2019.

Na Bazenu

Ako bi trebala izdvojiti jedno mjesto u mom Gradu koje je u potpunosti Zadarsko u svakom smislu i koje je okupljalište Zadrana generacijama, onda je to definitivno Bazen na Kolovarama.

Ako si iz Zadra, onda si se bar jednom okupao na Bazenu.
Ako si iz Zadra, onda si bar jednom popio kavu na Bazenu.
Ako si iz Zadra , onda si bar jednom skočio bar sa Trice.
Ako si iz Zadra onda si bar jednom preskočio ogradu da ne platiš ulaz.

Već odavno se ne naplaćuju karte za ulaz na Bazen, ali kako i bi kad bazen na Bazenu je samo ograđeno more i nema nekih dodatnih sadržaja, osim kafića. Ali to nije obično more, to je more koje ima dušu i koje priča priče.
Na ovom bazenu su generacije Zadrana između ostalog i naučile plivati i dan danas to čine. Što je najsmišnije, ja iako sam išla u školu plivanja nisam tila plivati na završnom natjecanju pa me učitelj plivanja uzeo u ruke i skočio sa mnom u Bazen. Budale- mislila sam tada, a danas mi je baš drago što jedina ja od cile te generacije mladih plivača nisam dobila Diplomu da znam plivati. A znala sam plivati, nego nisam tila. Zašto bi ja plivala kad i svi drugi plivaju?! Eto, to sam ja tvrdoglava ka mazga.
I brat je dobio Diplomu i uvik se kasnije smijao da mu je to jedina diploma koju je dobio u životu, a mater mu je od nje napravila semafor. Valjda je brat u školi učio o prometu i za zadatak je imao napraviti semafor i mater mu je u nedostatku tvrdog papira/kartona napravila semafor. I tako je neslavno svršila njegova diploma.
Cilo djetinjstvo kupala san se na Bazenu. Sićan se da mi je mater bila zadrta i od svih materi iz kvarta, jedino ona nama nije dala da idemo sami na bazen. Valjda se bojala da nam se nešto ne dogodi pa smo morali čekati ćaću da se vrati s posla i da nas odvede na bazen. Nismo samo brat i ja čekali našeg ćaću, nego i svi prijatelji iz kvarta. To je bila prava prijateljska solidarnost. Ćaća bi jedva uspija nešto pojist, a onda bi svi čoporativno preko mosta išli put Bazena. Još i sad osićan onu toplinu suncem zagrijanih ploča na mostu i na bosim nogama. I tako bi mi stigli do bazena i oprostili se na dvi tri ure od ćaće jer on bi iša igrat karte, a nama bi samo reka uru kad ćemo se naći na ulazu. Baš nas je lipo čuva. Eeeeeeeeeeeeeee, koji su to dani bili. Sad ih se samo sitin i to često jer liti uglavnom prvu jutarnju kavu pijem na Bazenu. I gledan tu mladost koja izvodi iste gluposti i fore ka što smo mi to radili. A naivni li su kad misle da su oni prvi izmislili te smicalice. A lipo li ih je gledat i guštat u njihovim igricama. Neka mladosti , neka! A ja se već odavno ne kupam na Bazenu jer da skočim u more ko bi me diga na rivu, ali zato se uvik rado vraćam na „misto zločina“, točnije rečeno na misto istinske sriče.


- 11:39 -

Komentari (15) - Isprintaj - #

srijeda, 05.06.2019.

Kurba s pijace

Već ka malo dite, mater me uvik znala poslati na pijacu po verduru pa i na ribarnicu na kojoj sam znala jedino razlikovati srdele i one „crvene“ za koje sam kasnije saznala da se zovu Trlje.
Pijaca nije bila daleko i nije bilo straha da će me zgaziti auto, a ka dite bila sam jako samostalna pa ćak i više nego što sam to danas. Mater bi mi dala šolde i to točno u dinar, tako da sam čak išla po štandovima dok npr ne nađem blitvu za onoliko novaca koliko mi je mater dala. Bila sam ka prava mala gospođa i uživala sam u trgovanju s bakicama. Ni jedna me nije mogla prevariti ni za 50 para. Ali to nije bio slučaj s mojom materom. Nju su , da prostite, uvik zajebali. Nije baš dobro vidila pa kad bi falila koja kuna, ona bi otvorila takujin i rekla babi s pijace da sama uzme tu kunu ili dvi. A baba bi čapnula medu. I tako godinama, dok mater nije spremila u različite pretince ili žepove kunu, dvi, pet...pa je znala. Vidila san ja to sve i znan jer bilo je to onih godina nakon što je počeo rat i što san se razbolila. Ali bez obzira na svoje stanje, mater me gotovo svakodnevno „vukla“ na pijacu. Kamo sriče da sam tako nastavila do danas, ali eto.....matere više nema, a i pijaca nije više ono što je bila. Mislila sam da su se babe s pijace prominile i nisu više lopovice. Možda jer mi danas sliču više na dame nego na babe s pijace. Naravno, ne sve, ali većina ih ima gelirane nokte, ispeglane pramenove i nabiju markirane cvike pa ti reci babi da je baba.
Ne da ne idem više tako često na pijacu, nego gotovo ne idem uopće jer svu spizu mi kupi ćaća, a i danas su diskonti dobro opremljeni verdurom pa lako sama uzmem što mi triba.
Jedino sama volim na pijaci kupiti med i neke druge prirodne proizvode. I to uvik iden na isti štand koji se nalazi na rubnom dilu pijace i lako mi je pristupiti mojim motorinom. Za tim štandom prodaje jedna moderna baba. Ima dugu kosu, ali sidu i to uglavnom skupljenu u rep i često nosi modernu strukiranu jeans jaknu. Nije baš komunikativna, ali je prava lopovica. I to sam tek shvatila kad mi je na brzaka opet zdipila 20 kuna. A jesan glupa , brate! Ali ko bi se tome nada od nje?!
Dakle zatražim ja med od Kadulje i ne pitam za cijenu jer ionako bi kupila med i da je 200 kuna teglica. Došla sam po njega, eli. I pružim ja babi sto kunića, a ona mi vrati 20 i utrpa med u moju košaricu na motoriću. I još joj se ja pretjerano zahvaljujem ka da mi je med dala mukte. Nakon što sam došla kući, izvadim med iz košarice i jasno vidim da na poklopcu meda piše 60 kuna. Ma nije me briga za 20 kuna, ali sitila san se da mi je tako isto učinila i prije par miseci, a i kad sam kupila Kantarionovo ulje..... Ma nisam ja ljuta na babu nego na sebe što svakoj pizdi dopustim da me prevesla. Ali evala joj kad može. Na taj način samo je izgubila jednog kupca. Pa nek ona dalje potkrada koga oće, mene neće!!
Kod nas u Zadru kad želiš uvriditi neku ženu koja ti nije draga i zbog njenih nekih osobina koje nemaju veze s moralom te žene, onda za nju kažeš da je „kurba s pijace“. S tim izrazom postižeš jačinu uvrede, ali napominjem da se izraz kurba ne odnosi na ženu najstarijeg zanata na svitu. Po meni je Kurba s pijace puno gore biti nego prostitutka. Izraz kurba upotrebljava se za pokvarenu, prefriganu ili možda lažljivu, ženu lopovicu. Dok prostitutka po meni pošteno zarađuje novac prodavajući svoju „robu“.




- 09:33 -

Komentari (13) - Isprintaj - #

utorak, 04.06.2019.

Pokondirene tikve

Oduvijek sam se divila pametnim i mudrim ljudima od kojih možeš nešto naučiti.
Problem su glupi i neuki ljudi koji nemaju nikakvih granica i svojom glupošću ti mogu zagorčati život. Bojim se takvih ljudi, a nažalost jako ih je puno oko mene. Ali odlučila sam;
Sve negativne ljude, dosadnjakoviće i emocionalne vampire maknut ću od sebe. Trebala sam to učiniti odavno prije. Ali meni uvijek ža' nekoga, uvijek nađem opravdanje za svakoga . A 'ko gleda mene?! Na kraju uvijek ispadnem ja ta jebena stranka, a sve zato jer puštam i ža' mi povrijediti nekoga. Ali vrijeme je za promjene koje su već i počele. Najveći su mi problem (bili) kolege. Ali tko su oni meni?! Nisu ni prijatelji ni rodbina već samo ebene kolege i to ebeno ljubomorne kolege. Sa stopostotnom sigurnošću tvrdim da su ljubomorni na mene i to na ono što ja postižem ovako šepava i kriva. A kad me baš žele spustiti s nečim, onda mi spominju obitelj i idu na one najniže uvrede kao tipa; Što će ti sve kad si sama?
Ponavljam; nisam sama. Imam ljude oko sebe koji me vole i koje ja volim.
Jadan je onaj čovjek koji živi samo za sebe, koji se ne daje, koji škrtari i guši se u vlastitom egu. I naravno kad sam već spomenula moje kolege, moram i napomenuti da nisu svi takvi. U biti samo ih je jedna mala manjina takvih, ali opet dovoljno velika da ubace mrlju na cijeli kolektiv.
Svi ti radnici imaju svoje obitelji, dicu, očeve i masu problema s kojima se nosimo svi mi. Kako ono počinje Ana Karenjina; "Sve sretne obitelji su sretne na isti način, a svaka nesretna, nesretna je na svoj". I baš zato im svima opraštam pa ćak i Onom Velikom koji mi je kad sam ga upitala „Što bi bilo da je njegovoj kćeri ovako ka meni i pritom uopće ne misleći doslovno na njegovu kćer nego na sve njihove kćeri i sinove ( btw za koje se tata pobrinuo), dotični mi je rekao; „Bacio bi te u more da nisi takva kakva jesi“. Dugo vremena sam razmišljala kakva sam to ja i zaboli me to i dan danas. A samo sam se borila za sebe i da mi se prizna moje obrazovanje.
Ali bila bi veliko prase kad ne bi spomenula par kolega koji mi vračaju vjeru u dobrotu i poštenje. Naprimjer moj mladi kolega Josip- susjed po kancelarijama. Od milja ga zovem moj Otvarač i Zatvarač. Svako jutro kad vidi da se ja na motoriću približavam svojoj kancelariji, on izađe iz svoje i veselo upita treba li pomoći. Samo mu pružim ključ da mi otvori vrata i da uletim mojim Mercedesom u Ofis. Zahvalna sam tom dečku i nikad nisam primijetila da mu je teško pomoći mi za razliku od drugih koji me jednostavno zaobiđu, a vide da ne mogu sama.
Moj grijeh je taj što još ni čokoladu nisam kupila tom dečku, ali........hoću.
Onda je tu i moja (nova) šefica koja mi za sve izađe u susret, a nakon malog nesporazuma oko sastanka na katu , nazvala me i ispričala se zbog njenog „propusta“ što i ja nisam sudjelovala na sastanku te mi još jednom ponovila; „Šušo, znaš da mi se možeš obratiti za bilo što, i poslovno i privatno:“.
I njoj sam zahvalna jer znam da nije falša i koliko mi je pomogla kad sam došla u ovu Firmu.
A moram spomenuti i nju; Gospođu I.
Gospođa I. je slijepa osoba, moja kolegica koja je u ovu Firmu došla puno prije mene. Ali po mom mišljenju I. je osoba koja se nikom ne želi zamjerati, šefovi su joj Bogovi, sve joj je super i ništa ne želi mijenjati. Nikad ne izražava svoje mišljenje , točnije slaže se sa svačijim. I nema svoj stav o ničemu ( bar ga ne izražava). A u biti, jako joj je teško, sama je i malkicu ju svi izbjegavaju. Meni bude žao pa svojim Mercedesom navratim do njene kancelarije, pokupim je (uhvati se rukom ua sjedalo) i odvedem ju na kavu ili na klupicu jer znam kako je to biti sam. Sriča njena da ne vidi kako nas gledaju sa sažaljenjem te Pokondirene tikve.
Ali njoj su i dalje bolji oni, nego ja.
Eto, to su ljudi!


- 08:44 -

Komentari (6) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 03.06.2019.

Moj jutarnji đir i prijatelj Rus

Lito je definitivno moje najdraže godišnje doba. I to iz više razloga. A svim tim razlozima zajednički naziv je sloboda. Brate gospođo, liti se osjećan slobodno. Imam feeling da mi nitko nije ravan i da je sve moje. A sve to mogu zahvaliti mom motoriću koji me, fala Bogu, dobro služi i odveze me di god triban. Liti san prava Šuša, zavlačin se motorinom u svaki kutak moga lipog Grada. A najdraža mi je ranojutarnja vožnja do mog (šugavog) posla. To je poseban gušt i nitko to ne more platit. A svako jutro se iznova divim lipoti moga Zadra. Ako na posao krenem svega pet, šest minuta ranije nego inače (u 6 i 30) na putu ću sresti tek nekoliko prolaznika, a često sam ja jedini "šetač" na mostu. Ala brale, gušta- sve je moje!



Tek rijetke čistače ulica srećem tu i tamo.
- Dobro jutro- viknem veselo bez obzira poznajem li tog škovacina ili ne i naravno, dobijem još veseliji pozdrav;
- Ajmo Lipa , ajmo!- tako da mi i samopouzdanje raste i još ću se i umisliti da je to stvarno tako.
Ali taj zrak ujutru je poseban. Jednostavno dišem punim plučima. Sve mi je nekako lipo. I još uvijek se ne mogu načuditi kako mladi veslači VK „Jadrana“ bez obzira bila kiša, zima ili ne, svako jutro u šest već su na po' kanala.
-A kako im se da?!- uvik isto pitanje postavim u svojoj glavi. A ne pamtim u svom životu ovakvo kišno proliće ka ovu godinu. Ali ne daju se veslači pa ne dam se ni ja; Na motorin pa priko mosta, trga, četiri kantuna, Foše i do Ludare. A znan i proči drugim putem pokraj Svetog Šime ( kratko se pomolim) i Stupa srama za koji mi je tako žao što još uvik nije u funkciji jer da se mene pita puno njih bi visilo na njemu. Pa se onda ti pitaj ;oćeš li krasti ili ne, oćeš li primiti mito ili ne. Ali ne dam ovim grubim temama da mi kvare moj Jutarnji đir.



Često na posao namjerno krenem i iza 6 i po' jer znam da ću putem sresti bar desetak pa i više poznanika. I onda krene jutarnja čakula koju počnemo uglavnom s vrimenom i beštimamo na Vakulu koji ni ovaj put nije pogodija prognozu za danas.
Tako lani u srid Kolovoza, polupospana vozikam se Fošom i zaustavi me jedan mladi čovik. Odma vidim da nije naš nego furešt. Pogotovo kad je progovorio na Engleskom. Zanima ga di u Zadru ima za iznajmiti ovakav motorić ka što ga imam ja.
-Sorry, brate Rusu, ali nema takve usluge u Zadru (doznala sam da je iz Rusije došao s obitelji u Hrvatsku i kombijem putuju Jadranom, a ima staru majku koja teško hoda i bilo bi idealno kad bi bilo skuterića za iznajmiti).
Nisam puno razmišljala samo sam rekla Rusu da me prati do Firme (svega sto metara) da vidi di sam i da dođe po motorić kad mu majka dođe do grada. Tako je i bilo i baš kako je rekao, točno u devet sati, došao je sa starom majkom i malim sinčićem po moj motorin. Ipak za svaki slučaj da mi ne bi pobigli s mojim Malim (ipak su s kombijem), uzela sam Rusu pa i njegovoj mami putovnicu. Dok su oni šetali gradom , ja sam svoj posao odrađivala.
Nisu se Rusići puno zadražali u mom Gradu, a ja dok ih nije bilo ipak sam bila malo kurijoža i prelistala sam Denisovu putovnicu.
-AAAAAAAAAAAAAAA, ovaj je proputova cili svit- pomislila sam, a to mi je i Denis na povratku potvrdio jer je nekakav "veliki" Ruski službenik i takav mu je posao. Čovjek je bio jako zahvalan i nudio mi je novce što sam im izašla u susret, ali ja bi prije umrla nego za takvu sitnicu nekom uzela kune. Ali isto nisam odolila pa sam Denisu poslala zahtjev za prijateljstvo što je on vrlo rado (bar mislim) prihvatio.




- 11:15 -

Komentari (13) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Bez prerada.

< lipanj, 2019 >
P U S Č P S N
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30

Rujan 2019 (3)
Kolovoz 2019 (3)
Srpanj 2019 (5)
Lipanj 2019 (7)
Svibanj 2019 (8)
Travanj 2019 (6)
Ožujak 2019 (12)
Veljača 2019 (11)
Siječanj 2019 (9)

Opis bloga

Vesele i manje vesele priče jedne Šušunjare.

Blogerska himna

Mnogi su te davno upoznali
pa se tebi rado pridružili,
prihvatili i na posao se dali,
jer si bio za nas maher pravi!

Svaki bloger kad upozna bit
misli nađu put i uhvati tvoju nit,
otvaraju se vrata, otvara svijet
i nastaje slobodan blogerski let.

Blog je naša kreativnost i atrakcija,
izazov, pomicanje leda i granica,
za sve iz svih krajeva Hrvatske,
Balkana, odasvud sa svih strana.

Ovdje nastaju prijateljstva mnoga
uzvišena u druženju nas i bloga,
to je jedan od plemenitih razloga,
da se smisli i opjeva himna bloga.

Naš lijepi blog dao nam je Bog,
tu smo nekad veseli, a nekad tužni,
mnogi se međusobno slažu i druže,
a neki se samo žale i druge tuže.

Mi ćemo ovdje sve to prebroditi,
svatko neka kaže svoje i oprostiti,
na blogu se stalno ugodno družiti
u miru i veselju nadalje sretni biti.

Sva ljubav i blog na dobru počiva
zato na blogu prevladava topla klima,
dani su nam duži i noći od smijeha
pa nam pored bloga ne treba ni teka.

Svjetlo te čeka kao cjelov anđela
prijatelja ćeš naći na kraju tunela,
osjećaj zajedništva nećeš kriti
skupa ćete kao mjesec sjajiti.

Bespućem virtualnog svijeta kreni,
ali na blogu.hr obvezno zastani,
potrudi se svakog blogera razumjeti,
jer se u svakom jedan biser zna sakriti.

Ni za suho zlato mi blog ne damo
tu je naše utočište, tu komentiramo,
svatko na tom mjestu želi sebe dati
zato je časno blogerom se zvati!