petak, 07.06.2019.

Gospina trava

- Tata!
- Reci Sričo.
- Što radiš popodne?
- A što ti triba?
- Ma ništa...samo sam mislila da me odvezeš negdi.
- Nema problema, samo reci di?- (inače, nikad mi nije reka Ne za ništa.)
- Na livadu.
- Na livadu?!!- začuđeno me pogledao i milijun upitnika mu je bilo iznad glave.
- A e! Šesti je misec najbolje vrime za brati Gospinu travu. Sad je ona u punom cvatu.
- Je i lipo je to, ali znaš li ti prepoznati tu travu.
E, sad sam se već malo naljutila;
- Što sam munjena pa ne bi znala?! Što si zaboravija da smo baš ti i ja materi brali Gospinu travu?
- A nisan,... ali ja je ne bi zna ubrati.
- Nema veze, znan ja.
- A di ćemo?
- A najbolje je da idemo tamo negdi prema Ninu.
- Dobro, samo reci kad krećemo.
- Ako ne ideš leći (odma mu sugeriram da ne ide) ajmo iza ručka ili oko pet uri, valjda je još tad Trava rascvala..
- A Ajmo!-nije baš oduševljen mojom idejom, ali zna da kad ja nešto utuvim u glavu da je to tako.
I tako mi ručamo. Ja buljim u pijat dok čistim Lokardu da mi ne bi zdrača zapela u grlu i onda se doslovno iz čista mira proderem.
- Neeeeeeeeeeeeeeee!- ćaća me gleda i čeka nastavak.
- Nećemo ići!
- Što je sad?!!
- Zmije!!!! Bojim se zmija. Kako ću bižati ako vidim zmiju?!
- Ako je zmija tamo, mo'š ti bižat kolko god 'oćeš....

I tako se nastavila diskusija o zmijama. Uglavnom odustali smo od branja Gospine trave. No, već sutradan sam bila ugodno iznenađena kad sam slučajno vozikajući se motorićem za vrime marende, na kantunu jedne zgrade ugledala jednog starčića sa punom košoram Gospine trave.
Prišla sam mu bez razmišljanja i upitala pošto je mac Trave. Kad sam čula da je deset kuna, s guštom sam kupila dva maca. I to ne zato, što mi tribaju ta dva maca nego me se dojmio starac čije se ruke tresu, a vjerovatno to cilo jutro nije prodao ni jedan mac iliti ga stručak. Zaključujem to po punoj košari. Jedva mi je starčić drhtavim rukama pružio Gospinu travu, a ja sam ju ubacila u svoju košaricu i piči natrag u Ofis.



Dok sam doma došla Trava je gotovo pa sva uvenila.



I tek sam predvečer išla prebirati cvitove koje sam kasnije stavila u staklenu teglicu i prelila maslinovim uljem.
Isto ima tu zajebancije oko Trave, ali poseban je gušt imati nešto svoje.



Teglicu sam stavila na taracu di znam da ima najviše sunca i ako Bog dragi da, za misec dana bi trbala imati Kantarionovo ulje.
Ovo ulje koje se u različitim dilovima Hrvatske različito zove je čudo od ulja. Nema tegobe koju ne liči. Upotreba mu je višestruka; od želučanih problema, psihičkih problema, ženskih bolesti, rana, estetike, itd, itd.
A negdi sam pročitala da i upotreba ovog ulja vraća samopouzdanje čoviku.
A jeeeee? Malo pretjeruju, ali ja i dalje virujen u njegovu ljekovitost.
Vridi pokušati.

- 09:18 -

Komentari (16) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Bez prerada.

< lipanj, 2019 >
P U S Č P S N
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30

Rujan 2019 (3)
Kolovoz 2019 (3)
Srpanj 2019 (5)
Lipanj 2019 (7)
Svibanj 2019 (8)
Travanj 2019 (6)
Ožujak 2019 (12)
Veljača 2019 (11)
Siječanj 2019 (9)

Opis bloga

Vesele i manje vesele priče jedne Šušunjare.

Blogerska himna

Mnogi su te davno upoznali
pa se tebi rado pridružili,
prihvatili i na posao se dali,
jer si bio za nas maher pravi!

Svaki bloger kad upozna bit
misli nađu put i uhvati tvoju nit,
otvaraju se vrata, otvara svijet
i nastaje slobodan blogerski let.

Blog je naša kreativnost i atrakcija,
izazov, pomicanje leda i granica,
za sve iz svih krajeva Hrvatske,
Balkana, odasvud sa svih strana.

Ovdje nastaju prijateljstva mnoga
uzvišena u druženju nas i bloga,
to je jedan od plemenitih razloga,
da se smisli i opjeva himna bloga.

Naš lijepi blog dao nam je Bog,
tu smo nekad veseli, a nekad tužni,
mnogi se međusobno slažu i druže,
a neki se samo žale i druge tuže.

Mi ćemo ovdje sve to prebroditi,
svatko neka kaže svoje i oprostiti,
na blogu se stalno ugodno družiti
u miru i veselju nadalje sretni biti.

Sva ljubav i blog na dobru počiva
zato na blogu prevladava topla klima,
dani su nam duži i noći od smijeha
pa nam pored bloga ne treba ni teka.

Svjetlo te čeka kao cjelov anđela
prijatelja ćeš naći na kraju tunela,
osjećaj zajedništva nećeš kriti
skupa ćete kao mjesec sjajiti.

Bespućem virtualnog svijeta kreni,
ali na blogu.hr obvezno zastani,
potrudi se svakog blogera razumjeti,
jer se u svakom jedan biser zna sakriti.

Ni za suho zlato mi blog ne damo
tu je naše utočište, tu komentiramo,
svatko na tom mjestu želi sebe dati
zato je časno blogerom se zvati!