srijeda, 22.05.2019.

Zbogom pameti, nikad te ni nije bilo....

Mora da sam malo makla. Kao da mi se nešto pošemerilo u glavi. Volila bi da s nikim ne moram pričati i nikoga viditi. Sve ljude iz prošlosti bi izbrisala. Jednostavno Delete, a može i Backspace. I Refresh- krećemo iz početka .Družila bi se samo sa ovih mojih par ljudi. Ali ne ide do tako. Ništa se nije prominilo, svit ide dalje. Briga ljude za mene i moje suze. A ja ko glupača kad god nekoga sretnem;plači! A ni sama ne znam zašto. Osim što znam da sam pukla. Neizbježno mi je da susrećem ljude, osobito sada kad sam otvorila „sezonu motorića“ i nisam više prisiljena toliko boraviti u kancelariji. I što mi onda triba da plačem?!
Zaludu, govorija ti meni ili zidu, isto je.
Za vrime marende uputila sam se u „moj kafić“ udaljen nekoliko stotina metara od Firmice. Metri mi sad ne znače ništa jer motorić me dobro služi. I ovde sam se malo razočarala. Potpuno prazan kafić, a kraj je Svibnja. Dobro, što ja oću; ljude ili da nema nikoga?!
Oću ljude, ali nepoznate ljude, a ne ovako tužan prizor;



Na obližnjoj plaži ima par kupača, točnije sunčača:


Nije baš za sunčati se- ledeno je. Ja još u zimskim cipelama i još nosim kanotjericu.
I tako popila kavu i napravila đir po obali. A ionako me put do Firmice vodi po obali. Baš tužno! Sve prazno, a i neuređeno i zaraslo u visoku travu; Turisti welcome! Nisam tila njanka slikati od neke sjete. Ka da je jesen, a ne sredina proljeća. Lani sam na ovaj datum bila već dobrano preplanulog tena. A ovu godinu šipak .
I tako ja pred samim ulazom u Firmicu naletjeh na starog, veoma dobrog prijatelja Vicu kojeg nisam vidila godinama (zaleđe Splita). Naravno, drago mi bilo, ali, ebi ga, suze.
- Pizda ti strinina Šušo, prestani više!- samo sam pomislila u sebi, ali ne; Šuša pravi monu od sebe.
Baš sam se morala sramotiti i pred Vicom, a i iznenadila sam se da Vice ima sa sobom svog malog Iliju, a i kako kaže, čekaju još jedno dite. Presritna sam zbog njega jer stvarno je čovik kakvog triba tražiti, ali što kad nisam mogla normalno ni komunicirati s njim. Ali sva sriča da me Vice dobro zna i da mi nije to zamirija. Samo je reka svom malom Iliji; „Vidi kako se Šuša čudno smije!“.
A Šuša luda ka kupus.

( svaka sličnost sa stvarnim osobama na blogu je (ne)namjerna)!


- 12:00 -

Komentari (16) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.

< svibanj, 2019 >
P U S Č P S N
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31    

Srpanj 2019 (5)
Lipanj 2019 (7)
Svibanj 2019 (8)
Travanj 2019 (6)
Ožujak 2019 (12)
Veljača 2019 (11)
Siječanj 2019 (9)

Opis bloga

Vesele i manje vesele priče jedne Šušunjare.