utorak, 30.04.2019.

Zvir od makine

Zamalo me nije kolpalo kad san ga vidila. Crveni. Baš onako kako san tila. Reka bi moj ćaća da je crvena kurvanjska boja. Možda i je, ali on nije kurvanjski. On je krvavo stečen i zarađen sa mojih deset prstiju tipkajući šugave naloge i račune. Dakle stigao mi je ravno pred kuću ne glavom i bradom nego s kolima i timunom, moj nov motorić marke I(n)vacare.
Teško san disala kad san ga vidila jer iako sam ga naručila prije još tri tjedna, nisan virovala da će mi doći. Iako je ovo ozbiljna firma koja mi ga dostavlja, ali opće je poznato da san pegula u svemu pa tako i u pošteno plaćenim i odrađenim poslovima.
Ali, evo doša je!
I gledan ja njega, a on me poziva „Aj probaj me, aj! „
Zamolila sam dečka koji mi ga je dostavija; „Aj molim te, ti ga prvo probaj da ja ne odletim u ......“.
I Tin (dečko iz ortopedske kuće) side na njega i GAAAASSSSS! Naprid, nazad, u krug, uz uzbrdicu , niz nizbrdicu.......trubi, žmigavce pali,..... Ebate što je dobar!
A ja mu samo buljim u kola. Ka traktor je....koje felge ima.
I nisam mu još našla manu, sve dok nisam sila..... A onda šok i vjeverica!
„Di su?“-pitam
„Ko“-pita Tin.
„Pa... pa....“- nikako se nisam mogla sititi kako se zovu, ali rukom sam pokazivala na timun. I u isti glas viknemo i Tin i ja ;“Retrovitori!!!!!
-„Nema!- slegne ramenima Tin.
-Kako nema?!-čudim se ja.
- Oni se posebno naručuju- nastavlja Tin- ne idu s motorinom.
- Kako to?! (reka bi Vojko v.) pa svaka bicikla ima retrovizore!!!!!- pametujem ja – i samo mu nonšalantno rečem „Naruči mi!“.
Ma nije meni retrovizor važan da gledam nazad ima li auta ili ne, meni je retrovizor da popravim šminku, a i uvik nešto idem pa sam musava i šporka... I tako smo i to rišili!
A drugi tjedan će mi doći neki drugi barba koji će Zvir od makine spojiti na kompjuter i isključiti mi ono pištanje kad motorin ide u rikverc. Mogu zamisliti ujutro u šest kad iden na posa kako bi mi susidi skidali sve po spisku kad ono uvati pištati.
Ma ebeš suside, nego mene živcira! I to ćemo rišiti.
Ovaj novi puno je viši od mog starog motorina i mislila sam da će mi to biti problem jer teta Ravnoteža i ja smo se odavno posvađale i ona mi na svaki povišen centimetar priti vrtoglavicama i inim glupostima. Ebeš i ravnotežu!
A moram spomenuti i ćaćino oduševljenje kad je skužija LCD ekran ;“vidi , ima i kompjuter!.
A taj „kompjuter“ pokazuje ne samo uru nego i temperaturu zraka uz naravno pređene kilometre.
Sad ću se vozati po gradu i pitati ljude ;“ Znaš kolika je temperatura?!!!“ pa nek mi neko reće da nisam faca.
Iskreno sam pitala Tina oće li me ova makina služiti bar godinu bez kvara.
„Ma oće, nego što će!!!- uvjerava' me, ali ne znam jeli Tin samo dobar trgovac ili je to stvarno tako.
-Znaš što?!!!! Pokvari li se..... naći ću te ja....mali je ovo grad!!!-okuražila se ja.
Naravno Tin se samo nasmija. I tako sam se ja dva dana samo vozikala po kvartu pa sam čak imala i prvi udes!!!!
- Bum!... Tras!!!- svom snagom zalipila sam u dvorišne stupiće. A što ću kad mi je zazvonija mobitel i išla sam viditi ko je i BUM!!!! Ali baš baš BuM da je ćaća izletija iz kuće i gleda kako sam ja, a ja od muke panično vičem „ Jesam li ga ogrebala, jesam li ga razbila?!“.
Nema veze i da jesam. Moj je!, Ali nisam. Čudo za onakav udar.
Sad kujem plan za ovaj vikend. Spremam se na put i to malo izvan grada. Meta mi je poznati trgovački centar. Doktor Gugl kaže da od moje kuće do TC-a ima pet kilometara. Poznavajući moju (dez)orijentaciju dakle bar 8 km tamo, 5 km po centru i 7 ipo nazad i to bi ova makina trebala izdržati. Tako piše u prospektu da može s jednim punjenjem proći 55 kilometara, a koliko znam 20 je manje od 55 ;-). Sumnjam da će toliko izdržati, ali ovo će mi biti test.
Čak ću na "put" poniti i ruksakić sa hranom i pićem jel nikad ne znaš?!!!!
Sve će biti dobro ako sutra dan ne osvane naslovnica u Zadarskom listu; „ Mlađa gospođa uzrokovala lančani sudar....dosad neviđen slučaj“, a nije isključena ni mogućnost da nazovem ćaću i pitam;
„ Evo me pred tablom na kojoj piše A1, di ću sad?!!!- i pritom ne mislim na teleoperatera, a TC nije ni u blizini autoceste.
Uglavnom, držite mi fige da uspijem!!!!


- 09:48 -

Komentari (24) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Bez prerada.

< travanj, 2019 >
P U S Č P S N
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30          

Rujan 2019 (3)
Kolovoz 2019 (3)
Srpanj 2019 (5)
Lipanj 2019 (7)
Svibanj 2019 (8)
Travanj 2019 (6)
Ožujak 2019 (12)
Veljača 2019 (11)
Siječanj 2019 (9)

Opis bloga

Vesele i manje vesele priče jedne Šušunjare.

Blogerska himna

Mnogi su te davno upoznali
pa se tebi rado pridružili,
prihvatili i na posao se dali,
jer si bio za nas maher pravi!

Svaki bloger kad upozna bit
misli nađu put i uhvati tvoju nit,
otvaraju se vrata, otvara svijet
i nastaje slobodan blogerski let.

Blog je naša kreativnost i atrakcija,
izazov, pomicanje leda i granica,
za sve iz svih krajeva Hrvatske,
Balkana, odasvud sa svih strana.

Ovdje nastaju prijateljstva mnoga
uzvišena u druženju nas i bloga,
to je jedan od plemenitih razloga,
da se smisli i opjeva himna bloga.

Naš lijepi blog dao nam je Bog,
tu smo nekad veseli, a nekad tužni,
mnogi se međusobno slažu i druže,
a neki se samo žale i druge tuže.

Mi ćemo ovdje sve to prebroditi,
svatko neka kaže svoje i oprostiti,
na blogu se stalno ugodno družiti
u miru i veselju nadalje sretni biti.

Sva ljubav i blog na dobru počiva
zato na blogu prevladava topla klima,
dani su nam duži i noći od smijeha
pa nam pored bloga ne treba ni teka.

Svjetlo te čeka kao cjelov anđela
prijatelja ćeš naći na kraju tunela,
osjećaj zajedništva nećeš kriti
skupa ćete kao mjesec sjajiti.

Bespućem virtualnog svijeta kreni,
ali na blogu.hr obvezno zastani,
potrudi se svakog blogera razumjeti,
jer se u svakom jedan biser zna sakriti.

Ni za suho zlato mi blog ne damo
tu je naše utočište, tu komentiramo,
svatko na tom mjestu želi sebe dati
zato je časno blogerom se zvati!