ponedjeljak, 11.02.2019.

Samo ti propuštaj prilike!

Teška srca priznajem, ali jutros sam jedva dočekala doći na posao. To što je ponedjeljak dan kojeg inače ne volim, danas mi ne znači ništa. Prvo što sam učinila kad sam ušla u maj ofis bilo je kuhanje kave. A onda se zavalila u uredsku stolicu i ispijajući guc po guc kave „prelistala“ sam sve dnevne novine. Poćet ću raditi kad mi donesu posao. Pošto nisu baš žvelti imam vrimena guštati i odmarati se.
Da, odmaram se na poslu. Željno čekani vikend me dokrajčio; samo meti, peri, spremaj, slaži,... Iskreno, umorila sam se. A i ljuta sam na Vakulu što i ovog puta nije pogodio prognozu. Čisto mi dođe da i ja upišem neki tečaj meteorologije. Ako i pogriješim u procjeni vrimena, štete nema. Oprala sam tri mašine robe i stavila sušiti u dvorište, kad ono ;kiša. Sorry robo, ali ne mogu te skupiti , zato se ražentaj dobro! Sriča da nije padala ona žuta kiša s pijeskom. Sad bi muški rekli „nisi ti prala robu nego mašina“. Istina, ali dok sam je skupila, stavila prati, pa rastrti pa skupiti pa složiti....uffff. Ubi mene ova roba. Već odavno gotovo ništa ne peglam i to mi je olakotna okolnost. Samo rastri dobro robu i rukama malo prođi i složeno! A onda operi podove. EEEEEEEEEEEEEEE to je trajalo! Blažene ove današnje „perilice podova“. Ne znam kako se zovu, ali ne tribaš vući kantu vode sa sobom nego samo ŠPRIC i čisti! Brate, uđu u svaki kantun. Bez obzira na sve to, moje pranje se odužilo.. A onda speci kruh! Tu nema puno posla, ali isto moraš biti kraj pećnice ako nešto pođe po zlu. Baš sam ponosna na svoj kruhić.



I tako dok ja po kući glumim spremačicu, čača mi kuva ručak! Blaženi moj čača jer još da kuvati moram bilo bi plakanja. Rađe bi cili dan ila banane i čokolade nego se uvatila teče. Ali zato volim isti. Brate ,meni sve lipo. Sve mi je dobro od fažola, sarmi, juhe, ribe, aj dobro i malo blitve, ma sve mi je mmmmmmmmmmmmmmm.



Čak sam se „zaletila“ i do diskonta. Obožavam švrljati po dućanima. Na kraju sam kupila sve ono što mi ne triba, a ono po što sam došla.....ma kupit ću već. Tako sam i kupila bruškin. A vidila sam da je na akciji pa zašto ga ne bi kupila. A i sitila sam se da bi nakon duuuugo vrimena mogla očistiti fuge na pločicama. Ali to naravno tek na proliće, nema smisla sad. A i našla sam one male drvene štipalice. Znaš one s kojima moš zatvoriti vričicu kad otvoriš npr .Vegetu. EEEEE te! Znaš kako su smišne!
Mislila sam da sam se opskrbila čokoladom za bar petnaest dana, kad ono ŠIPAK, već sam pojila pola!
Na povratku kući ćak sam popila i kavu s jednim starim prijateljem. Nije vrijedan da ga spominjem pa preskoćimo njega.

A nedilja popodne najdosadnija , ali ne i ovaj put. Vrime je za druženje !
Odbila sam poziv prijatelja na kavu zbog ružnog vrimena, ali kad sam se sitila da će mi prija navratiti do mene, pozove ja i njega. Nije odbio ; „Eto me za uru!“. I tu sam ja vidila priliku; zašto ne učiniti dobro djelo?!. Prijatelj (nazovimo ga Šunje) je sam. Prija Nita je sama. Oboje dobri, pametni, lipi i šesni i zašto ne?! Baš sam ja to dobro smislila. Ali, uvijek postoji ono ALI: Šunje ka Šunje, da prostite usra se i nije doša. I nek mi sad opet kuka kako je sam i usamljen i kako mu treba netko?! Samo nek se usudi....Mladić koji se bliži pedesetoj.... Ali nije svako zlo za zlo! Dobro je da nije doša jer smo se Nita i ja baš dobro provele; pričale, smijale se, pijuckale, papale,..tračale (ništa zlonamjerno!). I tako dan prođe.
A Šunje neka pati! NIje ni svjestan kakvu priliku je propustio. Moju Nitu ja ne bi dala svakom i njoj želim samo najbolje. A on to očito nije. Papak ostaje papak!
p.s.
spekla sam i kuglof na brzinu


- 08:31 -

Komentari (33) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Bez prerada.

Opis bloga

Vesele i manje vesele priče jedne Šušunjare.

Blogerska himna

Mnogi su te davno upoznali
pa se tebi rado pridružili,
prihvatili i na posao se dali,
jer si bio za nas maher pravi!

Svaki bloger kad upozna bit
misli nađu put i uhvati tvoju nit,
otvaraju se vrata, otvara svijet
i nastaje slobodan blogerski let.

Blog je naša kreativnost i atrakcija,
izazov, pomicanje leda i granica,
za sve iz svih krajeva Hrvatske,
Balkana, odasvud sa svih strana.

Ovdje nastaju prijateljstva mnoga
uzvišena u druženju nas i bloga,
to je jedan od plemenitih razloga,
da se smisli i opjeva himna bloga.

Naš lijepi blog dao nam je Bog,
tu smo nekad veseli, a nekad tužni,
mnogi se međusobno slažu i druže,
a neki se samo žale i druge tuže.

Mi ćemo ovdje sve to prebroditi,
svatko neka kaže svoje i oprostiti,
na blogu se stalno ugodno družiti
u miru i veselju nadalje sretni biti.

Sva ljubav i blog na dobru počiva
zato na blogu prevladava topla klima,
dani su nam duži i noći od smijeha
pa nam pored bloga ne treba ni teka.

Svjetlo te čeka kao cjelov anđela
prijatelja ćeš naći na kraju tunela,
osjećaj zajedništva nećeš kriti
skupa ćete kao mjesec sjajiti.

Bespućem virtualnog svijeta kreni,
ali na blogu.hr obvezno zastani,
potrudi se svakog blogera razumjeti,
jer se u svakom jedan biser zna sakriti.

Ni za suho zlato mi blog ne damo
tu je naše utočište, tu komentiramo,
svatko na tom mjestu želi sebe dati
zato je časno blogerom se zvati!