utorak, 20.08.2019.

Zatucana stara cura

Majka Terezija je rekla „Ljudi su nerazumni, nelogični i orijentirani sami na sebe, voli ih usprkos tome“, a ja bi rekla „Ljudi su , u najmanju ruku čudni, ali ja ih usprkos tome volim!“.

Posljednjih dana , a i par mjeseci intezivno sam se družila i susretala s ljudima iz moje mladosti i najranijeg djetinjstva. Sve su to ljudi koji su iz raznoraznih razloga napustili Zadar i krenuli u neku za njih bolju i sigurniju budućnost. Eto, ja sam ostala tamo di sam se i rodila i to u istoj kući živim 40+ godina. Na momente mi se čini da sam čak malo zaostala u odnosu na te moje prijatelje. Oni su ka postali nekako moderniji i otvoreniji u razmišljanjima i ponašanjima. Jeli to uistinu tako pitam se ja sad?! Jesu li se ljudske vrijednosti poremetile ili sam ja stvarno „zatucana stara cura“.

Tako kreće Slučaj broj 1;

Javi se meni prijateljica koja već 20 godina živi u jednoj od vodećih Europskih metropola i „hitno“ se želi vidjeti sa mnom jer je i ove godine došla u svoj rodni grad, a dogodilo joj se nešto jako ružno i u komi je zbog toga. Naravno, da nisam mogla odbiti susret sa njom (pogotovo jer je u nevolji), a u pratnji joj je bio i njen petnaestogodišnji sin. Muža nigdje?! A ionako mi je njen muž „dosadan ka proliv“ i sve ove godine trpim ga radi moje prije koja je stvarno dobra ka kruv.
Nismo se ni našle, a ona je počela pričati;

-Došla sam ti ja u Grad, još prije 20 dana, ali od tuge i jada, nisam izlazila iz kuće i nikom se nisam javljala, ali ne može to tako.....bla...bla...bla.....pa sam izašla.
- Što ti je bilo?! Jel te boli , jesi bolesna, jel ko umra.....- milijun pitanja.
- Ma nije ništa takvog...nego rastavljam se!
- Aaaaaaaaa, nije lipo, ali glavno je da si ti meni živa i zdrava. Mali je dobro i što te briga za Njega- nisam tila reći ljigavca jer ipak joj je muž s kojim ima dite i ne sluša ona mene uopće nego nastavlja;
-Doveza' je mene i malog u Grad i otiša' na aerodrom po ljubavnicu i s njom se uputija na Hvar....7 dana....i onda zaplače;
- A mene nikad nije vodija na Hvar- e sad već ne mogu pratiti i pitam se što je veći problem; to što je nikad nije vodija na Hvar ili to što je ostavija nju i sina i krenija s kurbom na ljetovanje?!
- Znaš, ja mu nisam tila udovoljavati u......- e sad je mene sram i pisat to što je ona meni govorila, ali ..slušam ja... i nije to problem,nego problem je u tome što i mali sluša.... i nikom ništa. Ona je moderna mama, a ja sam ta lulava zatvorena Šuša .
Mene bilo sram zbog malog, a ona bez pardona „ožeži po mužu" i pogledavši na sat shvati da je prošla ponoć i digne se, povuče malog za sobom, i mirno kaže:
- Moram ići , muž nas čeka kraj mosta!!!!!

Jesam dobro čula?! Jesam dobro shvatila?!!!!
JESAM; i dalje živi s ljigavcem i kuva mu i pere i to je ka moderno.
-Ti to ne razumiš- kaže ona, a ja se poveselim što ne razumin ništa i što sam zatucana i glupa, samo; što si me onda gušila svojim zvizdarijama cilu večer. Ja se skroz sažalila nad njom, a onda sam joj samo rekla:
- Ma vas dvoje ste isti- i ona se samo nasmijala misleći da se ja šalim, a meni nije bilo do šale. Em mi je prošlo moje vrime za ići leći, em mi je napunila glavu s glupostima.

Za slučaj broj 2 trenutno nemam ni snage ni živaca..... možda jednom i ispričam...


- 09:32 -

Komentari (22) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Bez prerada.

< kolovoz, 2019  
P U S Č P S N
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31  

Kolovoz 2019 (3)
Srpanj 2019 (5)
Lipanj 2019 (7)
Svibanj 2019 (8)
Travanj 2019 (6)
Ožujak 2019 (12)
Veljača 2019 (11)
Siječanj 2019 (9)

Opis bloga

Vesele i manje vesele priče jedne Šušunjare.