Pensées qui se trouvent sous les larmes

8. NOVI POČETAK OSTAJE SAN

-Ideš kasnije van?- upitala me Rochelle dok smo silazile niz stepenice na ručak. Pošto je već ponedjeljak, hodnici su puni, jer svi imaju predavanja. Za neku djecu, početak je bio stravičan. Prije par minuta, neko malo derište se uputilo na zabranjeni treći kat. Sve je bilo u redu. No kad se taj mali vratio, počeo je vrištati da gore ima zloduha. Zamalo je pao s vrha, jer je stao na stepenice koje su se u tom trenutku pomicale. Heh, ta djeca. Da nije bilo prof. Snapea, tko zna da li bismo ikad više vidjeli tog malog.
-Ne znam. Ne vjerujem. Moram učit. Kasnije imam preobrazbu, a ona stara nam je zadala pun kufer domaće zadaće.- odgovorila sam. Željela sam ić vani, al' opet me nešto tjeralo da ne idem. Možda savjest, koja mi je nakon toliko godina proradila u zadnjih par dana. Iako, ne treba me ništa mučiti. Početak moje nove „knjige“ bio je prilično dobar, iako sam tek jučer okrenula listove.

-Daj, moram te upoznati s nekim.- navaljivala je.

-S kim to?- upitala sam začuđeno.

-Neću ti reć. Prvo mi reci hoćeš li kasnije van?- igrala sam sa mnom kao da sam malo dijete.

-OK, onda ću ići s tobom.- rekla sam nevoljko. Nešto me tako tjeralo da ne idem van.

Požurile smo korak, jer smo već kasnile. Nažalost, danas nisam za gryffindorskim stolom, već za stolom, kako nas neki zovu, „odabranih“. Jutros nisam okusila to zadovoljstvo, jer sam preskočila doručak. Primijetila sam da ga u zadnje vrijeme često preskačem. Očito ću trebat razgovarat sa Starzom. Tamo su još ona umišljena Anna i John. Cura nije toliko umišljena koliko mi ide na živce.

-Onda se vidimo poslije ručka?- rekla je trčeći prema rawenclavskom stolu.

-Ne mogu. Tada imam trening. Može poslije njega?

-OK. Onda se vidimo.

Spuštene glave sam se uputila prema stolu za „odabrane“. Tamo su već bili Starz, John i Anna. Osjećala sam kako moje tijelo upija poglede. Prije mi je to bio cijeli život. Ti pogledi su mi davali energiju potrebnu za gluposti koje sam izvodila. Ali sad, mrzim ih! Mrzim te ljude koji bulje prema meni.

-Bok ljudi.- pozdravili sam i sjedajući za stol. Anna je samo frknula nosom dok su me ova dvojica pozdravili. Nije mi bilo do razgovora. Rochelle mi je pomogla da shvatim kako moji problemi nisu za svačije uši. Sad je ona bila ta koja je i sunce i kišu dijelila sa mnom.

-Dumbledore je rekao da se moramo dogovorit oko nekih stvari.- počeo je Starz. Da, samo mi je to falilo. Sad moramo i komunicirat s njima dok jedem.

-O čemu?- upitala sam nezainteresirano.

-Pa,- ubacila se Anna.- sad smo mi glavni. Više nema prefekta. Istina, bit će nam teško sve složiti, mislim odrediti, jer zapravo imamo jako važnu poziciju.

-A, što mi to trebamo složiti?- Starz i ja smo upitali u isti trenutak.

-Pa, određujemo neka nova pravila. Ali, stvar je u tome da će nam biti jako teško. Stoga je Dumbledore dopustio da uključimo nekog svog prijatelja da nam pomaže. Nije važno u kojem je domu.

-OK, amo onda odmah odrediti.- zapoćela sam.- Starz?

-Uf, ja bih Alexandru.

-Može. John?

-Ja bih Orlanda.- rekao je sa smješkom. To je nemoguće! Pa, ne može Orlanda.

-Jesi li siguran da bi baš Orlanda? Mislim da on nije dozreo ovakvom poslu.- pokušala sam ga odgovoriti.

-Dumbledore je rekao da možemo koga hoćemo i ja biram njega.

-Slažem se s Elinor.- kako je ovo bilo čudno čuti iz Anninih usta.- Mislim da Orlando nije dorastao tome. Ja biram Alienor.- sve ide k vragu. Iako mi je čudno što je Anna stala na moju stranu. Pa, mi se mrzimo. Ali, u svakom dobru ima i zla. Izabrala je Alienor.

-Znači, Alexandra, Alienor i Orlando.- rekla sam. Koja ekipa.

-A, koga ćeš ti?- upitao me Starz.

Nisam sigurna koga bih izabrala. Trenutno sam najbolja s Rochelle, al' nedostaju mi moji stari prijatelji. Željela bih Draca, ali i Nessu. Iako, Evelyn mi je najbolja prijateljica od rođenja. May je tako odgovorna. Alexz bi možda pretjerivala, pa bolje nju ne. Uf…

-Ja ću Draca.- odgovorila sam naposljetku. Nisam ja tako odgovorna osoba za ovo. Trebao bi mi netko tko će se zajebavat sa mnom. Rochelle još nije spremna za to.

-Odlučili smo. Alexandra, Alienor, Orlando i Draco.

…

Mučilo me to što sam odabrala Draca. Ostali će se vjerojatno ljutit. Ili pak ne, zbog toga što nitko ne bi želio bit među izabranima.

Šetala sam među žutim cvijećem koje je vodilo do Hagridove kolibe. Voljela sam žutu boju. Iako sam vječno bila zavijena u crne krpe, crna mi nije bila najdraža. Ona mi je služila da se izrazim, tj. da pokažem ljudima da sam nesretna. Možda sam pogriješila u tome, jer nikoga ne zanima moj život. Barem prije nije. Nadam se da mi Rochelle može biti najbolja prijateljica. Ne želim to od nje tražit jer bih bila sebična. Uostalom, tko mene želi za najbolju prijateljicu?! Uvijek se žalim na svoj život. Možda je razlog taj što moj život zaista je težak, ali ipak ponekad znam bit sebična. Ali nije mi jasno zašto mi nitko nikad nije proturječio? Znam i sama da sam loša osoba. Ali ne mogu se promijeniti ako mi drugi ništa ne govore. Pomislit ću da me vole ovakvu kakva jesam. Znam da to nije istina. Ali ipak…

Obuzeta vječno istim mislima čekala sam Rochelle. Zanimalo me s kim će me upoznati. Nadam se da neće bit neki dečko. Njih mi je dosta za cijeli život.

-Ej.- netko me uhvatio za ramena. Imala sam grozan osjećaj. Željela sam vrisnuti, jer nisam mogla pretrpjeti da me itko dira. Ne želim osjećati ničiju kožu na svojoj, makar i preko odjeće. Polako sam se okretala željevši saznati tko me to dirnuo.

-Ah to si ti.- rekla sam kad sam ugledala Starza. Iako je to bio samo Starz, neprimjetno sam mu micala ruke s mojih ramena. Kao što rekoh, ne želim da me itko dira.

-Čekaš nekoga?- upitao me.

-M da. Čekam Rochelle. Čini se da me treba s nekim upoznati.

-Aha. U redu onda. Neću smetati. Idem ja.

-Ma ne, ne smetaš uopće. Ostani ako želiš.

-Hajde dobro.- rekao je veselo. Iako sa, stvarnio željela da ostane, vidjelo se da to i sam želi. Njegova želja i okljevanje za ostankom, bile su malo previše primjetne. Al' nema veze.

-Jebemu, nemoj mi samo to reći.- psovala sam kopajući po torbi.

-Što je bilo?

-Ma, ostale su mi cigarete u sobi. Imaš li slučajno ti koju?- upitala sam, nadajući se kojem dimu.

-Da, naravno. Ne idem nikuda bez cigara.- počeo je tražiti po džepovima. Činilo mi se kao da mi Starz želi naglo udovoljiti. Ali, ipak, u zadnje vrijeme mi se štošta čini.

Pružio mi je cijelu kutiju.

-Uzmi koliko želiš.

-Uzet ću tri, ako smijem.- uzela sam mu tri cigarete iz kutije.-Imaš upaljač?

-Da.- rekao je i pružio ga.

-Hvala.- pripalila sam si cigaretu.

Rochelle kasni! Čini se da smo ja i Starz sami. U zadnje vrijeme, javljali su mi se čudni osjećaji prema Starzu kad bismo bili sami. No, ne i ovaj put. Shvatila sam da smo samo prijatelji. Mislim, znala sam to oduvijek. Ali, kad mi je izjavio ljubav, od tada se sve poremetilo.

-Elinor, dođi da te upoznam s nekim.- trčkarala je prema meni Rochelle.

-Elinor, ovo je Sarah. Sarah, ovo je Elinor.- upoznavala nas je Rochelle. Već otprije poznata cura pružila mi je ruku. Nisam mogla vjerovati da je to ona. Nadam se da neće ponovno ugroziti moje i nečije prijateljstvo. Dokazano je da me mrzi!

Napokon novi post!! Meni se ne sviđa, i ne očekujem da se vama svidi… Molim vas, iskreno komentirajte! Post je kratak, ima samo 1200 riječi, iako sam odlučila da mi post ima najmanje 2000 riječi. Razlog zašto je kratak je taj što nemam inspiracije. Već sam bila napisala dva posta unaprijed i imala sve osmišljeno u glavi. Ali, to što sam napisala i ideje koje sam imala, naposljetku mi se nisu svidjele. Ovim putem se ispričavam Jessici što joj prije nisam komentirala post. Starz, želim ti sreću u pisanju romana. Ako netko slučajno na bilo koji način kontaktira Miu, koja je pisala priču, neka joj poruči da mi se javi!!

Vaša Elinor^^

7. NOVI PRIJATELJI, NOVI POČETAK

Čula sam Ameliein smijeh. Samo njega i ništa više. Naglo sam se digla. Iako je dan bio po mojoj mjeri- kiša je pljuštala na sve strane, s neba su se nadzirali tamni oblaci- osjećala sam se grozno.

Jučer sam se poslije onog događaja odlučila vratit ne tulum. Ono je već sve bilo ludo. Čak je i Alexz pila. Doznala sam od Evelyn da me Starz tražio. Nažalost nisam ga uspjela naći. Al više me nije briga. Najradije bih se vratila u bezjaćki svijet i zauvijek tamo ostala. Zapravo, Orlando uopće ne zna da sam ljuta na njega. Jučer je pio s dečkima kad sam došla, pa nisam ni išla do njega. Jednostavno me više nije briga.
Ubrzo sam otišla jer više nije bilo pića. A nisam imala ni povoda za ostati. Evelyn me tjerala da ostanem, ali nije zadugo, i ona je bila pijana.

Čini de da sam zaspala u odjeći. A ne znam ni kako sam se doteturala do dvorca. Sad nije ni važno, jer svaku sitnicu koja se događala u mom životu zaboravljam. Zaboravljam cijeli moj život, jer mi ga je dosta. Shvatila sam da u njemu samo griješim. I zato polažem zakletvu da više neću imat dečke, bar na neko vrijeme. Mislim da su oni krivnja za cijeli moj upropašteni život. Ne znam bi li plakala, ili se smijala. Jednostavno ne znam, ne znam više ništa. Ne znam ni tko sam.

Možda bi bilo dobro da napišem zadaću iz Čarobnih napitaka. Snape nam je dao da napišemo sve o Višesokovnom napitku na 20 cm pergamenta. Uostalom, za čarolije trebam vježbati nešto, al ne znam točno što. Iz Ooms-a imam proučiti od 20-30 str. vukodlake.

Da, tako je. Elinor Vivian Lily Potter okreće stranice svog života.
Bit će teško priviknuti se, ali moram. Možda je tako najbolje. Al koliko god okretala te stranice, one neće moći promijeniti učinjeno. Rana na mom srcu zauvijek će stati.

-Elinor!- veselo je doskakutala Nessa. Još uvijek je bila u pidžami narančaste boje. Kosa joj je bila tako raščupana da ne znam kako će je uspjeti počešljati. –Idemo vani rasti na kiši?

-Ne, mislim da ću ostati ovdje. Imamo zadaću iz Ooms-a, Čarobnih napitaka i čarolija. A sutra imam Metlobojski trening, tako da neću sve stići.- opravdavala sam se. Zapravo je sve to bila istina.

-Ti mene zezaš?- stala je smijući se.- Otkad ti to pišeš zadaću?

-Od danas. Mislim da je vrijeme za novi početak. Uostalom, protekli događaji nisu bili baš dobri, pa da bi mi moj stari način života nedostajao. Možda bi i tebi bilo bolje da baciš oko na knjigu. Čula sam da su OČI jako teške.

-Daj prestani. Nekoć mi je bilo zabavno šaliti se na račun učenja, ali ovo postaje zabrinjavajuće. Ti i knjiga nikad niste bile dobar par. Nebo i zemlja.- pogledala sam je blijedo.- Nemoj me tako gledati! Znaš da nikad nisi učila, a uvijek si imala dobre ocjene. Uostalom, kad službeno postanemo smrtonoše, nikakvo znanje ti neće trebati. Treba ti samo prijezir prema mutnjacima.

Opet oni sa smrtonašama. Zar nitko ne shvaća?! Ja ne želim bit smrtonoša. I ostat ću pri svom naumu. Nitko mi neće govorit što ću činiti! Pogotovo ne ta gnjusna budala. Mrzim ga, jednostavno mrzim. Zbog njega ću izgubiti sve prijatelje, zbog navodnog Gospodara tame. Uostalom, njemu je otac bezjak, tako da je on za mene neka vrsta mutnjaka. a sam ih se želi riješit. Najbolje da počne od samog sebe. Rado ću mu pomoć. Bila bi mi čast gledati ga kako umire, makar mi to bilo zadnje.

-Nessa, draga, ne znam da li si me slušala dok sam ti pričala da ne želim bit smrtonoša. Ne znam što u ovoj rečenici nisi razumjela. Ako treba, još jednom ću ti objasniti, ali molim te shvati.

-Danas nam je netko ustao na lijevu nogu. Pa, ne možeš odjednom promijeniti svoj cijeli život.

-Mogu. Neće meni nitko naređivati , a pogotovo ne onaj ružni stvor i tvoj gnjusni otac. Neka se maknu iz mog života! Ne želim imati posla s njima. Ja NISAM smrtonoša!

Izjurila sam iz sobe, iako sam još uvijek bila u pidžami. Uputila sam se prema društvenoj prostoriji da tamo malo sjednem.

-Auć- zabila sam se u nekoga.

-Pazi kako hodaš.- rekao je poznati glas.- Mogla bi se ozlijediti.

Ovaj dan jednostavno ne može biti normalan. Zar sam se baš morala zabiti u Orlanda? Zemljo, znaš već što ti je činiti…
Produžila sam naprijed jer se nisam željela zadržavati s njim.

-Gdje ćeš?- rekao je držeći me za ruku.

-Što dalje od tebe.

-Netko je ustao na lijevu nogu.

-Hoćete li više prestati to govoriti?! Nisam ustala na lijevu nogu, samo ne namjeravam stati s budalama koji tvrde da Svatko može bez svakoga!!

-Oprosti.- nježno je stavio ruke oko mene.-Znaš da nisam tako mislio. Želio sam ti reći kako mi je sinoć bilo predivno. Želio bih da to ponovimo.

-Ne brini, ponovit ćemo. Ali ne zajedno!

-Zašto si ti uopće ljuta na mene?- upitao je začuđeno. Izgledao je tako iskreno.

-Možda zato što si ono rekao. Zato što si to obavio na brzinu, jer su ti prijatelji bili važniji. I zato što si me nagovorio da to učinim iako nisam željela.

-Oprosti, rekao sam to bez razmišljanja.- opet je stavio ruke oko mene.

-Ne diraj me! Hajde, nastavi.

-Nisu mi prijatelji važniji, već sam morao popiti nešto, a i obećao sam im da se neću dugo zadržavati. A, ja sam te nagovarao zato što sam želio s tobom voditi ljubav. molim te, oprosti mi ako sam te povrijedio, znaš da to nisam želio.- krenuo je usnama prema mojim. Nježno me poljubio i ja sam mu uzvratila. Bacili smo se na sofu i nastavili ljubiti. Pored nas su prolazili neki prvašići i vrckasto se smijali, al nas nije bilo briga.

-Stani!- uzviknula sam i odmakla se od njega.- Ovo je greška! Ne želim opet zažaliti. Nađi si novu lutku s kojom ćeš se igrati, a mene ostavi na miru!- okrenula sam se i vratila u sobu. Zamalo da sam nasjela na njegovu foru.

Odlepršala sam na krevet i stala razmišljati.
Nemam ni jednu osobu kojoj se mogu povjeriti s kojom mogu pričati. Nessa i dalje misli da ću biti smrtonoša, Evelyn je previše zauzeta opijanjem, Alexz je preozbiljna, Alexandra će me nagovarati da budem sa Starzom. A nisam toliko luda da pričam s muškima o tome. Draco je tip za zajebanciju, Arnold je Orlandov najbolji prijatelj, s Johnom nisam toliko dobra.

Previše sam se zaokupila mislima, da sam i zaboravila na vrijeme. Bilo je već 12:00h, znači za pola sata je ručak. Doručak sam preskočila, jer nisam imala volje za njega. Otišla sam se u kupaonicu srediti. Kad sam se istuširala, oprala zube i počešljala, odjenula sam svoju crnu haljini bez naramenica koja nije bila svećena, već jednostavna i u mom stilu. Preko toga sam prebacila crnu, kožnu jaketicu i obula marte.

Spremna za klopu.
Putem sam susretala osobe koje su mi tako išle na živce.
Arnold mi je prstom pokazivao na Orlanda i ustima obilkovao „Opaa“. Alienor i Anna su trčale za njima dvojicom kao pas za vlasnikom. Samo što su one izgledale kao muhe bez glave.

Susrela sam se s May.
-Ideš dolje na ručak?- Upitala me.

-Da. Ti?

-Aha. Još najbolje da neću, gladna sam k'o pas! Nisam imala vremena za doručak, čitala sam predobru knjigu bezjaćkog autora. Mislim da se zove „Sumrak“. Uglavnom, predobra. Znam da ti inače ne čitaš knjige, ali ovu moraš pročitati. Majka će mi poslati i nastavke.

-Ma da? Super. Mogla bih se i ja uhvatit čitanja.

-A gdje si ti jučer otišla?

-Duga i žalosna priča. Ispričat ću ti jednom, ali sad trenutno nemam vremena.- uzdahnula sam. Kako mi nije palo na pamet? Pa May je tu. S njom mogu pričati. Iako je ona pomalo osoba kojoj su to nevažne stvari u životu. Slažem se s njom, i meni je to nevažno. Od danas.

-Sad više ne možemo sjediti zajedno?- upitala je kad smo stigle u Veliku dvoranu.

-Nažalost ne. šteta što ti nisi predstavnica Hufflepuffa. Mi predstavnici imamo neke prednosti. Na primjer, možda uspijemo izvući od Dumbledora da sjedimo za ostalim stolovima. Hvala Bogu da nemamo svoj posebni. Vidimo se onda kasnije. Bog.

-Bog.

Kraj mene sjedi Orlando, krasno. Imat ćemo baš lijepih tema za razgovor. Mo'š mislit.

-Gospođice Potter.- obratila mi se McGonagallova.- danas vam je zadnji dan da sjedite za gryffindorskim stolom, jer ćete vi predstavnici dobiti svoj posebni stol.

-Aha.- promrmljala sam.-Hvala nastavnice što ste me obavijestili.

Krasno. Ovo treba zapisati. Sad još imamo posebni stol. Izgledat ćemo poput nekih čudaka. Još će nas počet zvat izabrani. prije bi u tome bila dobra stvar što ću sjediti sa Starzom. Al postoji mogućnost da je saznao za moj i Orlandov spolni odnos. Ako je saznao, a vjerojatno je, neću ga više moć pogledat u oči.

Sjela sam na svoje mjesto za stolom. Uskoro su došle Evelyn i Nessa koje su se poprilično dobro skompale. Do mene je, nažalost, sjeo Orlando.

Polako se stol već popunio.
-Evangeline.- Orlando joj se obratio.- Znaš što se sinoć desilo između mene i tvoje prijateljice?

Ona je samo odmahnula glavom. Rekla sam joj da sam bila s njim u sobi, ali ne i što smo radili. Orlando je vjerojatno upitao da vidi jesam li joj rekla.

-Pa, samo da znaš, vodili smo ljubav.- nasmijao se i pružio Arnoldu ruku. Potapšali su jedan drugome rame kako muški to inače rade.

-Otkud ti pravo da to ikome govoriš? Uostalom, to što smo radili ne zove se vođenje ljubavi, već seks. I samo da znaš, nisi mi bio prvi.- slagala sam.

-Dobro, gospođice-za-jednu-noć.

-Ti mi se javi, muška kurvo. Odjebi od mene i mog života. Sebični kretenu.

-Uh, čini mi se da bi netko htio još.

-Pa, vidiš, možda bi i htjela još, ali nikako s tobom.- digla sam se od stola i otišla. Otkud mu pravo da ikome govori što se zbilo među nama?!

Odlučila sam otići do vijadukta gdje i inače rješavam svoje probleme. Milim da je ono pohranjivalo sve moje suze, ali i sreću. Kiša je lagano padala po mojoj kosi i bilo mi je hladno rukama, jer nisam željela obući kožnjak koji sam ponijela, već sam ga držala u ruci.

Čini se da netko već tamo sjedi.
-Oprosti, nadam se da ne smetam.- rekla sam djevojci koja je sjedila na mom mjestu.

-Ne, nikako. Rochelle Fox.- pružila mi je ruku. Bila je to tamnoputa djevojka, ne znam jeli crnkinja ili mulatkinja, s kosom koja joj pada do ramena. Lice joj je predivno, iako na njemu nema ni trunku šminke. Možda jedino krema za hidrataciju lica. Nosila je žutu haljinici koja joj je isticala tamnu put te na nogama crne starke.

-Elinor Vivian Lily Potter, ali zove me Elinor. Drago mi je.- uzdahnem. –Na kojoj si ti godini?

-Na šestoj, isto kao i ti.- osmjehnula se.

-Aha, oprosti, nisam te zamijetila. Nova si?

-Ne, od prve godine sam u Hogwartsu.

-Koji si dom?- upitah znatiželjno. Osjećala sam se glupo jer ju nikako nisam zamjećivala.

-Rawenclav. Ti si Gryffindor, zar ne?

-Da, kako znaš?

-Pa tko te ne zna. Najbolja si tragačica u školi i usto kapetanica gryffindorske metlobojske momčadi. Uostalom, najpopularnija si u Hogwartsu i ne postoji osoba koja te ne zna.- objasnila mi je.

-Aha.- osjećala sam se još gluplje nego prije.- Onda si vjerojatno načula svakakve priče o meni. Moram ti reći da je većina njih istina, jer sam ja stvarno velika kučka.

-Aha.- nasmijala se.- Onda si stvarno jučer spavala s Orlandom McAdamsom?

-Nažalost, i to je istina. Šta već svi znaju?

-Da,. Pričalo se po našoj društvenoj. Sori što sam ovako napadna i što se petljam gdje mi nije mjesto.

-Ma, nema veze. Ionako, ono što znaš o meni, sada je prošlost, jer okrećem nove stranice života. Nema više onih sranja kojih mi je život bio pun.- došle su mi suze na oči. Izvadila sam cigaretu iz džepa i zapalila.- Hoćeš?- ponudila sam je.

-Ne, hvala. Ne pušim.- zastane na trenutak. –Obožavam kišu.

-Da i ja isto.- i skupa izađemo iz skrovišta te počnemo šetat po kiši.

-Često ovako dođeš sama?- upitah je.

-Da. Ovom mjestu pripadaju sve moje emocije.

-Znam kako ti je. Svaki dan sam ovdje i razmišljam. Razmišljam o sranjima koje sam učinila, koje činim i koje ću učinit! Ovo mjesto je jednostavno izvor moje sreće i jedino kad sam tu, sretna sam.

-Istina. Ovo mjesto je baš posebno.

Nastavile smo šetat dok je kiša lagano rominjala.
Iako sam bila gladna, što sam više šetala, glad me prolazila. Do maloprije sam razmišljala o tome kako nemam osobu kojoj se mogu povjeriti, ali upravo sam je našla. Rochelle je prijateljica kakvu samo možeš poželjeti. Volimo iste stvari, skroz smo slične. Samo što ona ima mozga u svojoj glavici i razmišlja, dok ja činim sranja zbog kojih kasnije žalim…

Dosta dug post. Čak 2132 riječi. Bio je jedan veći, ali nije važno… odlučila sam poraditi na dužini svojih posteva i pokušat ću da nijedan ne bude imao ispod 2000 riječi. Nadam se da vam se sviđa. Počela sam malo više spominjat sve vas. U ovom postu došao je i novi lik. Rochelle Fox, koja je pisala crnog anđela(Divine Feux). Želim joj sreću u pisanju iako ona to ne treba jer je njen crni anđeo bila moja najdraža priča. Šteta što je više ne piše, ali sretno u objavljivanju!! Mislim da je za vas bolje da posjetite njen blog, jer će te tek onda vidjeti što znači znati pisati…

Vaša Elinor Vivian Lily Potter

6. SVATKO BEZ SVAKOGA MOŽE

Malo perverzan post..

-Što je?- upitao me kad smo izašli van.
Tamno nebo je bilo prepuno zvijezda. Svaka je bila posebna na svoj način. Oko svake zvijezde se stvarao mali svjetlucavi prostor. Ali oko moje najviše. Eno je, ona zvijezda što najjače sije je moja zvijezda. Često ju gledam iz gryffindorske kule. Danas je bila posebno lijepa.

-Oprosti što sam te izvukla ovako, ali moramo razgovarati. Točnije, moram ti se ispričat.- objašnjavala sam mu.

-Dobro. A, zašto mi se moraš ispričat?

-Daj, ne pravi se glup. Moram ti se ispričat zbog onog poljupca. Stvarno oprosti ako sam te povrijedila.

-Ali nisi.

-Je, sigurno. Znam da si plakao.- stavila sam mu ruku na rame. Pažljivo je pogledao i naposljetku rekao.

-Otkud ti to? Nisam plakao. Što je s tobom?- vidjela sam mu na licu da laže.

-Starz, iako se ovih dana nismo družili, znam kad lažeš. Ne moraš se sramiti, prijatelji smo.

-No, dobro.- rekao je sramežljivo.- Jeli to sve?

-Je, ako mi opraštaš.

-Dobro, opraštam ti. Ali ono nije bilo u redu od tebe.

-Znam, žao mi je. Ponio me trenutak.- rekla sam žalosno.

-Ali, to nije opravdanje. Oprosti, ponio me trenutak, sad ću te ubit.- zastao je.- To ne bi bilo opravdanje. Elinor, molim te odrasti.

-Pravi mi se javio!- frknula sam. Toliko me sve ovo iživciralo, pa sam uzela cigaretu iz torbe i zapalila.-Hoćeš?- ponudila sam mu cigaretu.

-Ne, hvala. Imam svoju.- počeo je kopati po džepovima, dok nije izvadio kutiju crnog Walter Wolfa. Iz kutije je izvadio cigaretu i upaljač.

Sjedili smo tu desetak minuta, dok svak nije popušio desetak cigareta.
Pričali smo o nekim nevažnim stvarima samo da pokrijemo tišinu. Vidjela sam kako me gleda. Boljelo me što mu nisam mogla uzvratiti istim pogledom.

Na mene je opet navalio onaj osjećaj, i svim srcem sam ga željela poljubiti. Nažalost, nisam, jer učim iz pogrešaka. Možda više ne bih trebala biti kučka koja sam prije bila.

-Hoćemo se vratiti?- upitao me.

-Da, možda bi to bile najpametnije.- odvratila sam.- Uostalom vjerojatno te čeka Alexandra ili neka pratilja s kojom si došao.

-Zapravo, nisam došao s nikim.

-Ti me zezaš? Ti nisi došao s nikim?

-Da, što je tu čudno?- upitao me posramljeno.

-Oprosti, nisam tako mislila. Nego, čudno mi je što veliki Starz Skrable došao sam.

-Nisam sam. Imam prijatelje.

-Da, tako je. Prijatelji su najveće blago.- bacila sam pogled na njega. Nedostajao mi je naš odnos. Ali kako može opet se biti isto, kad me on voli? Ali zašto? Nitko me ne voli, osim mojih prijatelja. Da, ja sam lutka kojom se svi poigravaju. Ali zašto to dopuštam?! Imam svoje dostojanstvo, bar sam ga nekoć imala. Pogazila sam ga, kao što ga i drugi gaze.

Razmišljala sam o tome.
Zapitala sam se Tko sam ja zapravo? Možda bi bilo bolje da sam ona curica kakvom me Dumbledore i Max- moj otac- smatraju.

Vratili smo se na tulum.
Mislim da je bilo pijanih ljudi. Alexz je pokušavala smiriti neke od njih, tako da im je zabranjivala da piju. Ona ponekad zna biti previše zrela. Ne dopušta ljudima da se zabavljaju. Možda bi bilo dobro da meni da malo te zrelosti i odgovornosti.

Ponekad poželim biti poput nje. Ona nema ni blizu problema kao i ja. Moj život je jedan veliki problem. Željela bih se ubiti i zauvijek napustiti svoj problem(život).

-Gdje si ti dosad?- upitao me Orlando.

-Ma, pričala sam sa Starzom. Što ima ovdje?- upitala sam.

-Ma, Brad i Owen drže glavnu riječ. One cure skaču za njima ko lude.- pogledavao je na Alienor i Annu.

-Hoću nam donijeti piće?- upitala sam.

-Idem s tobom.

Došli smo do stola na kojem je skoro presušio alkohol. Uzela sam dvije votke, malo za promjenu. S bocom u ruci, otišla sam s Orlandom do plesnog podija.

Plesali smo ko ludi.
Votka je nestajala, jer sam je brzo pila. Izvadila sam cigaretu iz torbe i zapalila. Bila mi je potrebna. Istina, plešem, ali meni je uvijek vrijeme za zapalit.
Snažno sam poljubila Orlanda, koji mi je uzvratio istom mjerom. Više nismo plesali, stali smo na podiju i ljubili se. Imala sam osjećaj da svi gledaju u nas. Al' nije me bilo briga. Željela sam poletjeti.

Sad me uhvatio za ruku i povukao za sobom.
Nisam vidjela gdje idemo. Nije bilo ni važno. Bila sam s Orlandom.

-Ima li ovdje soba?- upitao je nekoga.

-Opa mali. Naravno da ima. Donijet ću ti ključ.- prepoznala sam glas Arnolda Brycea.

Stali smo kraj sofe i čekali Arnolda.
To vrijeme mi se činilo kao cijela vječnost. Tako je uvijek bilo kad bi čekala nešto. A ovo sam silno željela. Željela sam Orlanda.

-Drži!- Arnold je bacio ključ Orlandu.

-Hvala mali.

Penjali smo se drvenim stubama.
Ne znam točno jesu li drvene, već mi se pomalo mantalo u glavu. Al', taj osjećaj mi nije bio čudan. Puno puta sam osjetila kako mi alkohol udara u glavu.

Orlando je brzo otključao vrata.
Ušli smo takvom brzinom u sobu.

Skočili smo na krevet i počeli svlačiti odjeću.

Nježno mi je skinuo majicu i pomazio me po struku. Naježila sam se. Sebi je doslovno raskidao košulju i bacio je na pod. Nastavio me strastveno ljubiti.

-Spremna?- počeo je skidati moju minicu.

-Za što?- Upitala sam.

-Daj, ne pravi se glupa. I tako nemamo puno vremena. Hoćemo učinit to ili ne?

Rekao bi čovjek da je ovo ostvarenje mojih snova. Prvi seks u životu bit će ujedno s osobom koji obožavam, ali svejedno nisam željela to učiniti. Skoro sam već spavala s Dracom, prošle godine. Taman kad smo svu odjeću sa sebe zakrmili smo, jer smo bili užasno pijani i napušeni.

-Pa, ne znam baš.- izvlačila sam se.

-Daj, ne budi dijete. Znam da želiš to. Hajde.- privio me uza se.

-Ne znam. Možda još nisam spremna.

Počeo se smijati.
-Nemoj reći da već nisi.

-Nisam.- rekla sam sramežljivo.- Skoro, ali ipak nisam.

-A dobro. Pa bolje ti je da to učiniš sada sa mnom, nego s nekim neiskusnim klipanom.

-Što ti već jesi?

-Naravno.

-Možda si u pravu. Možda bismo trebali to učiniti.- približila sam mu se i uzvratila poljupce.
Učinili smo to.

…

Stojim uz rub neke ulice u Hogsmeadu. Osjećam se prljavo i osakaćeno.
Zašto sam to morala učiniti? Ne znam, nije problem u Orlandu ili ipak je. Sve je bilo u redu, možda baš kako sam sanjala, ali mi je žao što sam to učinila.

Al', nije mi jasno zašto se ovako osjećam?!
Možda zato što sam mu rekla „Znaš čini mi se da bez tebe više ne mogu živjeti.“ Na što je on odgovorio: „Svatko bez svakoga može.“
Usto, nismo imali vremena, jer je on morao ići prijateljima zabavljat se. Da, krasno. Sve je moralo bit tako ubrzano, samo zato što se on mora zabavljati?!

Mogu se i ja ići zabavljati, zaboraviti sve ovo. Napit se, iako mi se već manta, i napravit budalu od sebe. Joj, uups, već sam je napravila spavavši s Orlandom.

Kad bih barem propala u zemlju.
Još ono njegovo pitanje: „Nemoj reći da već nisi.“
Kao trebala sam?! Istina, pružalo mi se mnogo prilika, u kojima sam stvarno željela to učiniti, ali naposljetku nisam jer sam mislila da nisam spremna. Pa zašto sad nisam razmislila glavom i skužila da nisam spremna?!

Mrzim sebe,a i Orlanda!!
Možda sam se krivo procijenila. Ipak, u nekim trenutcima bih učinila to još jednom, a u nekim vratila vrijeme. Ne znam…

Uostalom, zašto se osjećam ovako kako se osjećam? Pa, on bi trebao biti dečko mojih snova, iako mi se ne čini da trenutno to je. Ali, ipak…

Najbolje je da se vratim.
Ali kako ću se ponašat?! Možda je to normalno, mislim je i normalno, pa bih se trebala i ponašat tako. Ali već onaj njegov Arnold zna da smo to učinili, jer mu je dao ključeve. Možda je rekao još nekome? Možda svi znaju? Ako svi znaju, zašto ja ne znam što treba učiniti?!

Hoću li ići u dvorac kao zadnja jadnica ili ću se vratit na tulum?
Biram ono drugo!!

Malo je perverzno, a šta da van kažen…
Takav je post i neću ga minjat!!
Naprotiv, mislin da san se prominila na bolje u pisanju… lol

Vaša Elinor

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Affichage pas moi

Autre...

Amis d'un autre monde...

Copyright ©

8. NOVI POČETAK OSTAJE SAN

7. NOVI PRIJATELJI, NOVI POČETAK

6. SVATKO BEZ SVAKOGA MOŽE