17
subota
prosinac
2005
Marko Brecelj
FAP CERADA” MARKA BRECELJA U „BUNKERU” SKC NOVI SAD
Kad je samoupravni socijalizam vladao čudne stvari su se dešavale na umetničkoj sceni SFRJ. Jedna od najčudnijih svakako je bila pojava “blesavog” benda “Buldožer” u Sloveniji, jednog od najautentičnijih i najvažnijih sastava ne tako skromne jugoslovenske rok istorije. Nekih 30 godina kasnije ljudima se nameće i na vrata kuca liberalni kapitalizam, roka više nema, nema odavno ni “Buldožera”, ali Marko Brecelj je i dalje “frontmen”, onaj koji je uvek napred.
Nakon dve-tri prijateljske ofanzive na Srbiju proteklih godina, u ponedeljak uveče je ponovo bio tu. Ovaj put, mesto susreta bio je “Bunker” SKC Novi Sad, a predstavi sreće “što nas kravate nisu zadavile, a mame nisu pobacile” Brecelj je dao naziv “FAP cerada”.
Iako protiv kulta ličnosti, lika i dela Marka Brecelja, Marko Brecelj je i dalje dovoljno veliki za takvo što. Vodeći Društvo prijatelja umerenog napretka veoma je aktivan u nevladinom sektoru (www.dodogovor.org), još uvek upravlja Mladinskim kulturnim centrom u Kopru, kako voli da kaže, s “malo para i mnogo muzike”, a sad je već standardan u postavi odbornika u Gradskom veću Kopra, gde izluđuje i “leve” i “desne”, ali priznaje da je zbog ovih aktivnosti malo zanemario svoje nadaleko čuvene i intrigantno “skandalozne” performanse, među kojima je i u ponedeljak bilo zanimljivo videti kako se meko hapse američki marinci, “vatentatom” (atentat vatom) “ubijaju” lažljivi političari, ekstremno klerikalni rod šalje “nazaj” u Vatikan i “bombarduje” Američka ambasada i Vlada Slovenije.
Priznaje Brecelj da i poeziju nikako da objavi, pesme nikako da snimi, da mu nedostaju aktuelni modni pop maniri, ali da je uvek spreman da rečju/ stihom i gitarom materijalizuje dozu emocije dovoljnu za utisak da čovek, u idealnom smislu te reči, još živi i ne predaje se katastrofama, među kojima trenutno najaktuelnija porobljavajući i za najveći broj ljudi ponižavajući kapitalizam, sa svim pratećim trendovima povampirenja ostrašćenih.
komentiraj (1) * ispiši * #
14
srijeda
prosinac
2005
Lajko Feliks Trio i Orkestar Bobana Markovica
LAJKO FELIKS TRIO I ORKESTAR BOBANA MARKOVIĆA RASPALILI PO SAVA CENTRU
Koncert Lajka Feliksa i orkestra Bobana Markovića - „spoj nemira severa i ritma juga“ kako ga je nazvao direktor koncertne agencije Sava centra Vuk Žigić - obeležio je proteklu nedelju u našem glavnom gradu.
Medijska kampanja za ovaj događaj nije bila ni blizu agresivna kao za nastupe inostranih izvođača, bar što se tiče bilborda, plakata i udarnih TV termina, ali u popunjenost naše reprezentativne dvorane niko nije sumnjao. Štovaoci imena i dela dva muzičara spadaju u red najzahvalnijih konzumenata, bar kada je PR menadžment u igri, i organizatori su dobro znali koliko jako moraju pritisnuti papuču promotivnog gasa. Iako nigde nećemo pročitati grafite sa njihovim imenima, niti su klasični „fan-bendovi“, čije svirke sa najmanje uloženih para privlače najbrojniju publiku, Lajko i Boban u rukavu drže keca sasvim druge boje. Oni su rodonačelnici novog mejnstrim zvuka, verovali ili ne.
Srpski „saundsglobal“ melos uveliko je overio multipas vize u srcima slušalaca i potrošača. Istoimeno audio izdanje u produkciji B92 i dalje se prodaje odlično, a njegovi kupci su po obrazovanju, običajima i urbanoj vokaciji daleko od prosečnih gostiju iz Guče i lokalnih kafana. Svaki na svoj način, muzičari su uspeli da uklope „ono naše“ sa „onim njihovim“. Lepše rečeno, njihova muzika jeste ogledalo balkansko-panonskog sentimenta, nemirnih duhova u nama i oko nas, ali su njeni aranžmani i izvedba retuširali poimanje domaćeg izvornog zvuka. Otud i odlična igra reči u imenu omnibus kompakt diska, gde između ostalih gostuje i kralj Šaban Bajramović. „Globalan zvuk“ Srbije pokušao je i uspeo da razgraniči tradicionalne note sa jeftinim svadbarsko-slavskim emocijama, a Lajko i Boban postali su rodonačelnici novog žanra u nas, nazovimo ga progresivni etno. Slučajno ili ne, poslednji put su ukrstili trubu i violinu pre tačno 2005 dana, što je demografski šarenu publiku dodatno namamilo u SC.
Nastup je otvorio Lajko Feliks i to svirajući cimbal! Spontano, kao da nastupaju pred dvadesetak ljudi u čardi, a ne 2.500 u centru Beograda, „Lajko Feliks trio“ insistirao je na jezgrovitosti zvuka i nastupa. Blisko okrenuti jedan drugom, naizgled ne hajući za publiku, muzičari su izuzetno efektno izneli emotivno nabijeni repertoar. Ovako hermetična postavka ne samo da je otklonila efekat pustoši ogromne bine, već nas je podsetila da strune rđaju bez intime. U kafani, ili pred vašim kućnim 5.1 dolbi sistemom, Lajkova violina zahteva prisnost, složenu komunikaciju za koju vam sagovornik često nije potreban. Trio je to činio znojem, mimikom i pokretom, uzburkanim talasima iščezlog mora, pod kojim i dalje stvara ekscentrični Bačvanin. Kritičarima je podario dovoljno materijala za domišljanje koliko je zapravo njegova muzika pankerska, a koliko folk, gde su granice novog etno talasa i zašto je improvizacija važan deo umetničke ličnosti. Poslovično škrt na rečima, zamenivši po sopstvenom priznanju jezik gudalom, Feliks nije želeo da glasom remeti postojeću koncertnu amtosferu. A kakva je samo bila, na momente smo se osetili kao da flertujemo sa vampirom, na njenom terenu. Burno, strastveno i opasno. Valjda će se Lajka setiti neki od belosvetskih režisera, rimejkera večne sage o besmrtnom Balkancu.
Pola časa docnije na scenu su izašli trubači Bobana Markovića, njih tuce. Čovek koji je u karijeri pokupio sve šta se moglo izuzetno je opušteno pristupio koncertu i njegovo iskustvo bilo je očigledno, ali ne i pretenciozno. Svu slobodu raskošnog ritma, a ima tri udarača, prepustio je svom mlađanom sinu i solisti Marku, kom je za osamnaesti rođendan obećao na poklon – orkestar! Najnoviji, 11. po redu album Bobana Markovića „Obećanje“, na kom je gostovao i Subotičanin, svoje ime duguje baš ovom Bobanovom gestu. Zbog narečenog, Boban Marković je na momente strahovito podsećao na Gorana Bregovića, barem kada je scenski rol-plej u pitanju. Gospodar situacije, čovek koji odaje utisak kreativnog vođe i producenta više nego aktivnog učesnika u muzičkoj predstavi. A ona je „global“ u pravom slislu te reči, možda više nego Lajkova, jer sa manje eksperimentisanja poklapa tradicionalan bleh zvuk i moderna očekivanja, da se ne lažemo, tržišta. Čak su i mlađi poklonici rokerskog, odnosno elektro zvuka, priznali da bi na rođenoj svadbi voleli da čuju njegov bend, ako ponoć već moraju da obeleže trubači. Najveće promene u klasičnom aranžmanu pretrpele su udarački instrumenti. Naravno, to ne znači da se Marković odrekao neparnih ritmova sa kojima se srpsko čeljade odmah identifikuje, već ih je učinio glamuroznijim. Na trenutke čak latino! Da je moguće, bez problema smo mogli preseliti 12 muzičara u neki od njujorških otmenih klubova posleratnog perioda, u kom bi srpska truba začinjena polukaripskim „bitom“ postali instant hit! U šali smo prijateljima rekli da bi gostovanje Tita Puentea na koncertu bilo ravno kocki ratluka uz kafu, bez ikakave dileme da li bi se Kubanac uklopio. Želeći da ostane veran publici, orkestar nije odoleo izazovu pesama „Zajdi, zajdi“, „Kalašnjikov i „Bubamara“, a prvu je odlično otpevala Bobanova rođaka Jelena Marković. Neverovatno je koliko ta devojka svojim dramski napuklim glasom budi sećanje na DŽenis DŽoplin, samo iz neke totalno različite, balkanske priče.
Dvočasovni koncert nije mogao bez povremenih upadica iz publike, uglavnom odobravanja i zahteva, nekada simpatičnih, nekada ne. Akustična sala pristojno se izborila s nesvakidašnjim zvukom, mada su na balkonu, gde su bili smešteni novinari, povremeno pucketale bubne opne na visokim registrima. Pretpostavljamo da je ekipa za miksetom potcenila tonove srednjih i visokih frekvencija, što se posebno osetilo na picikato deonicama kontrabasa. Kiks tehničke prirode uzeo je ozbiljniji danak tokom zajedničkog nastupa tria Lajka Feliksa i orkestra Bobana Markovića. Publika jeste bila oduvana fantastičnom sinergijom umetnika i hemijom nastalom dugogodišnjom saradnjom, ali je zvuk ipak bio prezasićen. Kao posledica, dva majstora imala su objektivno bolje nastupe solo, samo zato što ih je buka na momente ugruvala.
S druge strane, topao učinak imala je namera izvođača da pojedine numere ustupe jedan drugom. Oštro uho moglo je da čuje da li senzibilitet pesme nosi violina ili truba, odakle je naracija majstora preuzela stvar u svoje ruke. Verujemo da bi koncert bio još i bolji da je organizator računao na ples! Komforna, ali sedeća amosfera, primetno je gušila merak dobrog dela gostiju, kojima su se kontroli otimale noge i ruke. Osim na balkonu, gde je mlađarija uz igranje napravila malu žurku.
Igor Mihaljević
komentiraj (1) * ispiši * #
05
ponedjeljak
prosinac
2005
Orkestar Bobana Markovica
Muzička produkcija B92 sa ponosom predstavlja novi album našeg najboljeg trubačkog sastava, Boban Marković Orkestra. ''Obećanje'' je osmi album u karijeri ovog trubača koji, osvojivši više puta sve najprestižnije nagrade u Guči, već nekoliko godina gradi izuzetno uspešnu međunarodnu karijeru koja podrazumeva više od stotinu koncerata godišnje, od Njujorka, Cikaga, Londona i Pariza, do Osla, Berlina, Beča i Budimpešte.
Virtuozno lavirajući izmedu izvornog melosa i sofisticiranih aranžmana, Boban Marković svakim albumom postavlja novi reper u svetskim razmerama. Posebnu vrednost ovom, kao i prethodnom albumu, daje ravnopravna uloga Bobanovog sina Marka – ne samo da je dostojan baštinik očevog talenta u pogledu kompetencije i smelosti kojima pristupa svom instrumentu, već je i glavni pokretač čitavog orkestra kada treba pristupiti komplikovanim zahtevima komponovanja i aranžiranja. Zbog toga ''Obećanje'' donosi, više originalnih tema čiji su autori Boban i Marko nego ijedan album do sada, a kada su u pitanju obrade poput Vasilis Saleasove ''Papigko'', brižljivost izbora čini da se izvanredno uklapaju u celinu ploče. Konačno, mlada pevačica Jelena Marković svojom interpretacijom tradicionala ''Ajde, ajde Fato'' i ''Baro Biav'' unosi dodatnu dozu erotičnosti najvrelijem trubačkom orkestru na svetu.
Konačno, naziv ''Obećanje'', u ovom slučaju ima simboličko značenje – Boban je Marku, za punoletstvo, obećao – sopstveni orkestar!
B92
komentiraj (2) * ispiši * #