11. Probudila sam se nakon nekog vremena, vani je bio mrak. Uzela sam mobitel sa ormarića.
- WTF!!?? – Viknula sam toliko glasno da se Tom probudio. - NE-MO-GU VJE-RO-VA-TI!!- Ustala sam
- Što je bilo??
- Znaš što je bilo??- Vikala sam sve glasnije – To da je Bill zvao dok smo spavali, imam propušten poziv. Kako nisam čula kad je mobitel zvonio. – Ponovno sam pogledala u mobitel. – Pa da! Krasno! Možda bi i čula da su mi tonovi uključeni!!! – Tom me počeo smirivati…
- Ajde pa zvat će opet, sigurno se zabrinuo sto se nisi javila. – Spustio mi je glavu na jastuk i pokrio me. Uzela sam mobitel u ruke i piljila u ekran.
- Tako te neće prije nazvati. – Uzeo mi je mobitel iz ruku i stavio na noćni ormarić.
- Tom, jako mi je hladno. – Čvršće sam ga zagrlila. – Sada Bill sigurno neće zvati, pa 3 ujutro je. Sklupčala sam se i privukla koljena prsima.
- Probaj zaspati sada, sigurno će zvat ujutro opet. – Zagrlio me preko ramena.
- Bill gdje si sada kad te trebam. – Počela sam nešto tiho mrmljati. – Molim te nazovi me. – Nisam bila svjesna da pričam na Hrvatskom. – Voli.. – Kratko sam otresla glavom. – Molim te. – Duboko sam uzdahnula. – A možda te i volim.
- Nešto si rekla? – prošaptao je Tom
- Ma… Ništa što ne može pričekati. – Još jednom sam duboko uzdahnula. Tom me češkao po leđima pa sam nekako zaspala.
[…]
Probudili smo se oko pola devet, zapravo Tom se probudio. Uhvatio mi je dlan i pokušao ugrijati svojim rukama. Uspjeli smo se malo ugrijati, ali smo i dalje bili promrznuti.
Odjednom mi je mobitel počeo kao lud vibrirati i zvoniti.
- O.. Napokon. – Brzo sam posegla za mobitelom. – Ili možda ne. – Brzo sam se razočarala. Poslao je samo poruku. – Sve uredu? Pomalo se brinem, please javi mi se. – Pročitala sam Tomu što piše.
- Što ga sve zanima? Ne mora znat sve što se događa? I što te drži u tolikoj kontroli?
- Tom!! Samo se brine sto tebi toliko to smeta?
- A što to tebi toliko ne smeta?
- Ja i Bill smo u jako dobrim odnosima.
- Da, to sam vidio neku večer! – već je počeo zvučati sarkastično
- Tom!! – Sada sam ja povisila glas. – Hoćemo li opet o tome!?
- Dobro, ne.
- Bill mi je najbolji prijatelj. Uostalom brat ti je, i to ne samo brat, nego dio tebe. Čemu toliko ustručavanje??
- Uredu, uredu. Nećemo o tome. – Klimnula sam glavom. – Al' čini se da tvoj stomak nije uredu.
- Uh, da. Gladna sam da bi mogla sama pojest jedno veće prase. – Nasmijao se
- Idem vidjeti što bi mogao napraviti za jest. – Ustao je iz kreveta i zbundao me u sve moguće pokrivače.
Uzela sam mobitel, otišla sam u slike. U slikama sam imala datoteku «BFF <3», unutra je bila hrpa slika. Gledala sam i redom. Bilo je svakakvih, neke su bile samo Billove, a na većini slika smo bili zajedno. Sve slike su bile od preksinoć. Izmamljivale su mi osmijeh. Na nekima smo bili čupavi, na nekima se beljili, gledali u križ, plesali, a na nekima pjevali. Došla sam do jedne na kojoj sam zastala. Bila je predivna. Nešto u meni je zatreperilo. Bill. Samo on. Smijao se. Veliki, vedar, topao, prelijep osmijeh. Morala sam se i ja nasmiješiti. Prošla sam prstom po ekranu mobitela. – Fališ mi. – Tiho sam prošaptala. Zagledala sam se u njegove velike smeđe oči. Sve se vidjelo kroz njih. Otkrivale su točno njega, njegovu osobnost, njegov karakter. Predivnu osobu u njemu. Ljepši osmijeh nisam vidjela. Izgledao je predivno bez šminke. Oči, lice, kosa. Sav je blistao. Prebacila sam na slijedeću sliku. Imao je širom otvorene oči, a usne namještene kao da šalje poljubac. Prislonila sam mobitel usnicama. – Kako bi htjela da si ovdje. – Nekako sam bolni uzdahnula. Otišla sam u poruke. Morala sam nešto napisati. Htjela sam iznijeti nešto iz sebe, nešto kako se sada osjećam. Počela sam tipkati « you know how life can be, it changes over night, it's sunny but raining, it's alright. Friend like you always makes it easy I know that you kidding me every time. Thru every up thru every down you know I'll always be around thru anything you can count on me. All I wanna do is be with you only you, no matter where life takes us nothing can break us apart, I just wanna be with you…» Znala sam da poruku ne mogu poslati, ali nešto me tjeralo da makar probam. Kliknula sam OK, utipkala Billov broj pa ponovno OK. Pisalo je slanje… Već sam počela gubiti nadu. Zaklopila sam oči u nadi da će brže proći vrijeme dok čekam. Ponovno sam otvorila oči: poruka poslana. Srce mi je počelo ludo brzo kucati. Tko zna što sam mu sada poslala. Brzo sam provjerila poruku. Malo mi je laknulo, nije bilo ništa strašno.
- Ana! Dođi doručkovati! – Zvao me Tom iz kuhinje. Ustala sam iz kreveta kad mi je mobitel zazvonio.
- Bill! - Viknula sam mu u slušalicu. – Bill jesi ti?? Bill?
- Ja sam, sve uredu?
- Bill brzo dođi trebam te!
- Što je bilo? Reci mi gdje si
- Brzo ne mogu više.
- Reci mi gdje si dolazim odmah
- Ja i Tom smo ostali zatrpani u snijegu u Andreasovoj vikendici. Smrzavamo se.
- Dolazim odmah. – Brzo je izgovorio i spustio slušalicu.
- Tom! – Otišla sam do kuhinje. – Zvao je Bill, dolazi.
- Napokon. – Prišao mi je i zagrlio me. – Sva si poplavila, jesi dobro?
- Užasno mi je hladno. Ne mogu se prestati tresti.
- Usnice su ti poplavile. – Poljubio me tako da me jedva dotaknuo usnicama. Njegove su također bile hladne. – Nemoj onda biti ovdje. – Odveo me do kreveta. Jeli smo na brzinu i nastavili čekati Billa.
[…]
Došao je za kojih sat i pol sa čitavom hrpom ljudi. Tom je spavao, ja sam se tiho ustala iz kreveta i otišla do vrata. Za tren su očistili sav snijeg, pa sam mogla otvoriti vrata. Otvorila sam vrata i odmah pogledom tražila Billa. Kad sam ga ugledala potrčala sam prema njemu. U meni je ponovno nešto zatreperilo. Doslovno se bacila na njega. Zagrlila sam ga što sam čvršće mogla. Stavila sam lice na njegov topao vrat. Pasalo mi je biti u njegovom zagrljaju, osjetiti njegov miris, meku kožu. Osjetiti nešto toplo.
- Uđimo unutra. – Uhvatio me za ruku i krenuo prema ulazu. – Gdje je Tom?
- Spava, oboje smo se smrzli.
Neka dva čovjeka, pretpostavljam Billovi tjelohranitelji otišli su u drvarnicu po drva za vatru, a Toma smo pokrili električnom dekom.
- Ona tvoja poruka što si mi poslala, stvarno je prelijepa. - Zagrlio me. – Puno mi značiš. – Tiho je prošaptao. Dotaknuo je obrazom moje čelo. – Ajme, Ana, pa ti goriš. – Ja sa se i dalje smrzavala i drhtala kao luda. Bill je odmah probudio Toma i krenuli smo nazad u grad. Parkirao je pred njihovom kućom.
- Tu ćemo biti dok ne ozdraviš.
Ušli smo u kuću. Bila je lijepa, ne pretjerano velika. Udobna, nekako toplog izgleda. Izgledala je kao prava obiteljska kuća. Iza kuće je bilo veliko dvorište čitavo prekriveno snijegom. Bilo je već predvečerje. Večerali smo i Bill me smjestio u sobu. Dao mi je neke tablete i ušuškao u debeli pokrivač.
- Vraćam se odmah. – Poljubio me u čelo i izašao iz sobe. U međuvremenu sam zaspala.
Osjetila sam kako mi neka ruka prolazi po kosi. Probudila sam se ali sam i dalje ostala žmiriti.
Bill je tiho pjevao : «Can You imagine? What would happen? If we could have any dream I'd wish this moment was ours to own it and that it would never leave then I would thank that star that made our wish come true cause it knows that where you are is where I should be too right here, right now Im looking at you and my heart love the view cause you mean everything».
Okrenula sam se prema njemu. Prestao je pjevati. Uhvatila sam ga za ruku. – Nastavi, molim te. – Prošaptala sam. - Right Here, I'll promise you somehow that tomorrow can wait for some other day to be but right now there's you and me.
- Prelijepa je. – Nasmiješila sam se. – Nedostajao si mi.
- I ti meni. – Gledali smo se duboko u oči. Polako mi se nagnuo i lagano poljubio. Meko, slatko. Odjednom je Tom ušao u sobu…
TO BE CONTINUED
slatikica moj <3
do slijedećeg pisanja
Kuss von Billova und Tomova
subota, 30.01.2010.
|03:04|
Komentari (60) |
On/Off |
Print |
# |
10. Razmišljala sam dali to sada znači da smo se pomirili i što ću sada s Billom. Pa i njega volim. Možda na neki drugačiji način od Toma, ali ga volim. Ujutro me probudio jer sam čula da me zove iz dnevne.
- Ana, možeš doći?? Imamo problem. – Unutra je bilo užasno hladno, izgleda da se tijekom noći ugasila vatra u kaminu. Došla sam do Toma. Povlačio je vrata za bravu i gurao ih prema van. Zbunjeno sam ga pogledala.
- Što radiš ti s vratima?
- Vidiš? – Još jednom je povukao vrata. – Ne mogu se otvorit.
- A da ih prvo otključaš? – Napravila sam neku glupu facu
- U tom i je problem, vrata su otključana. – Podigla sam jednu obrvu i pokušala otvoriti vrata.
- Zašto neće?
- Pa… Pogledaj kroz prozor. – Otišla sam do prozora i mala što vidjeti. Užasno mi je bliještilo u oči. Snijeg je napadao do centimetar ispod prozora. Svi zeleni borovi bili su bijeli, vidjela su se samo brdašca snijega. Izgledalo je jako lijepo… I hladno. Polako i začuđeno sam se okrenula prema Tomu.
- Kako je moguće da napada ovoliko snijega preko noći?
- Čuj, izvan Njemačke smo, u alpama, skoro na 1000 metara na nekom proplanku. Sve je moguće. A znaš što je najgora stvar u svoj toj priči?. – Odmahnula sam glavom. Uhvatio me za ruku i ponovno odveo do prozora. – Vidiš onu najveću uzvisinu tamo? – Pokazao je prstom. Klimnula sam glavom. E vidiš… To je moj auto. – Nešto je tiho prošaptao, okrenuo se leđima od prozora i uhvatio za glavu.
- Ja to ne mogu ni gledat
- Daj, Tom. Autu neće biti ništa
- Kako ne? Kako ne? Sva ta vlaga i hladnoća…
- Tom… - Uhvatila sam ga rukama za lice. – Autu neće biti ništa, ma sto posto. Grickao si je doljnju usnicu.
- A moj autić… Moja ljubav… - Pogledala sam ga očempričašti pogledom. – Moja druga ljubav, naravno. – Da. – Uzdahnula sam.
- Idem se ja obući, ovdje je ledara. Mogao bi potpaliti vatru.
- E, da. Još jedan problemčić. Nemamo više drva, ne unutra. Jedino ako uspijemo izaći van…
- Ček, ček, ček! – Prekinula sam ga. – Hoćeš reći da ćemo se smrzavati tu dok se vani snijeg ne otopi. – Podigao je i spustio ramena. Zavrtjela sam glavom.
[…]
Došla sam u dnevnu, a Tom je i dalje gledao kroz prozor.
- Zaboravi sada na to, moramo smislit kako ćemo izaći van. – Povukla sam ga za ruku od prozora. Sjeli smo na dvosjed. Nervozno sam počela tresti nogom.
- Molim te jel možeš prestat, radiš to iritantnije od Billa. – Opet sam ga glupo pogledala i prestala.
- Pa da!!! – Poskočila sam. – Ne mogu vjerovat kako sam glupa. – Stavila sam ruku na čelo. – Haha. – Uzela sam mobitel i počela pisat Billov broj. Začudila sam se kako ga znam napamet.
- Uzalud ti. Nema signala.
- Molim!?? Koji kur…
- Možemo jedino čekat da nas netko nazove. Tako bi uspjeli primiti signal, al' ovako ništa.
- Jako utješno. – Već sam počinjala biti nervozna. – A da jednostavno guramo vrata i odguramo snijeg
- To je nemoguće. Brava se sigurno sledila i to je prevelika količina snijega za drvena vrata. Uostalom da i izađemo van ne bi mogli nigdje. Sigurno se sledila i brava od auta. A da ne pričam o kvačilu, gasu i kočnicama. Osim toga sve ceste i putovi su zatrpani snijegom. Ovdje ne čiste kada napada snijeg.
- O super, ostat ćemo ovdje u hladnom danima?
- Nadajmo se da će se Bill zabrinuti i da će zvat. – Privukla sam koljena k sebi. Počela sam se tresti koliko je bilo hladno. – Užasno mi je hladno. – Približila sam mu se.
- Znam, i meni. – Zagrlio me. – Uz sve to užasno sam gladan.
- Jeli ima hrane ovdje?
- Ne znam, treba pogledati. – Ustala sam i otišla do hladnjaka. Ostala je kutija s 4 jaja, jogurt, maslac i pola salame. Otvorila sam jedan element i tamo našla kruh.
- O hvala bogu. Ima hrane. Ispeći ću nam jaja.
- Andreas, zahvaljujem! – Viknuo je iz dnevne. – Toliko sam gladan da bi te mogao pojesti.
- Hej, to ostavljamo za jednu drugu priliku. Po mogućnosti za ljeto.
- Zar ću morati toliko čekati? – Nasmijala sam se
- Ili jednostavno negdje gdje nije minus deset. – Uzdahnuo je
- Da nisi valjda mislio…?
- Pa ne znam… Vrijedilo je pokušat. – Izmamio mi je osmijeh na lice. Pojeli smo kajganu i otišli leći u krevet. Pokrili smo se svim mogućim pokrivačima i zagrlili se. Samo da se što više ugrijemo.
- Ana… Jel smo mi sad ovo između nas riješili? – Prošaptao je
- Pa ja se nadam
- Znaš.. htio bi da sve opet bude uredu jer… - Zašutio je
- Pokušavaš mi nešto reći
- Pa… Da… Malo mi je neugodno…
- Ne mora ti biti.
- Znaš… Prvi puta mi je žao da sam to napravio
- Znači ipak priznaješ da si spavao sa njom? – Prekinula sam ga
- Ne, nisam spavao s njom. Samo sam ju poljubio.
- I hvatao pred mojim očima!! – Opet smo se počinjali svađat
- Ne prekidaj me sada! Pokušavam ti se otvorit i reći ti nešto a ti me napadaš.
- Uredu, oprosti
- Pa… Prvi puta mi je žao da sam to nekoj curi napravio. Ja… Ja se stvarno želim promijenit, ali teško mi ide. Kad vidim sve te cure… Možda ja ne bi njima prišao da one ne priđu meni, kužiš? Ali vjerujem da mi ti možeš pomoći u tome. Jer ti si nekako drugačija od drugih cura, i drugačiji si tip cure kakve inače volim. Mislim da se zaljubljujem u tebe.
- Ovo je stvarno bilo iskreno. – Poljubila sam ga. – Ja sam već zaljubljena u tebe. – Šapnula sam mu na usne. – Zajedno ćemo raditi na tvojoj promjeni. – Igrala sam se s njegovom pletenicom. – Prvo mi obećaj da se neću samo ja truditi.
- Ma sve za tebe, mala. Obećajem! – Rekao je nekako ponosno.
- Hmm… Sviđa mi se to mala. - Poljubio me, a onda smo zaspali.
[…]
Probudila sam se nakon nekog vremena, vani je bio mrak. Uzela sam mobitel sa ormarića.
- WTF!!?? – Viknula sam toliko glasno da se Tom probudio. - NE-MO-GU VJE-RO-VA-TI!!- Ustala sam
- Što je bilo??
- Znaš što je bilo??- Vikala sam sve glasnije – To da je Bill zvao dok smo spavali, imam propušten poziv. Kako nisam čula kad je mobitel zvonio. – Ponovno sam pogledala u mobitel. – Pa da! Krasno! Možda bi i čula da su mi tonovi uključeni!!! – Tom me počeo smirivati…
TO BE CONTINUED…
Bill na modnoj reviji u Milanu
Do slijedećeg pisanja
Kuss von Billova und Tomova
nedjelja, 24.01.2010.
|10:12|
Komentari (70) |
On/Off |
Print |
# |
9. Na Toma sam naišla u predvorju hotela.
- Trebam razgovarat s tobom. – Prišla sam mu ne gledajući ga baš u oči
- I ja mislim. – Zvučao je pomalo drsko. Uhvatio me za ruku i povukao prema izlazu. Ušli smo u auto.
- Idemo u staru vikendicu mog prijatelja. Tamo ćemo imati mira.
Sjela sam na suvozačevo mjesto, pogledala sam u njega, a on je samo blijedo piljio u cestu. Skroz je nervozno stiskao gas, još nije ni izašao na autocestu, a naveliko je vozio preko 200.
- Tom…
- Ne sada! – Prekinuo me. Na kratko je pogledao u mene, a onda nastavio gledati u cestu.
Nakon sat vremena vožnje počeli smo se približavati alpama. Vani je bilo jako hladno, počele su padati velike pahulje snijega.
- Tom…
- Ne sada. – Ponovno me prekinuo. Bijesno sam ga pogledala
- Tom, vani pada snijeg, ti ne vidiš kako sam ja obučena? – Pokazala sam prstom prema starkama i povukla kožnu jaknu. Opet je samo na kratko pogledao.
- Ne ćemo biti vani. Uostalom i tako si bolesna, zar misliš da bih dopustio da se smrzavaš?
- Nisam bolesna! – Uvrijeđeno sam povisila glas
- Vidio sam sinoć.
- Tom ja više nisam bolesna!
- Do jutra ne možeš ozdraviti. – Bio je uporan
- Ti i Bill baš morate sve isto govorit??
- Mi smo identični blizanci, sjećaš se? – Samo sam odmahnula glavom, ne vrijedi mi se s njime prepirat.
[…]
Zaustavili smo se pred malom drvenom kućicom. Bila je okružena visokim borovima i snijegom. Ušli smo unutra. S vrata se odmah ulazilo u blagovaonicu. Tamo je bio mali drveni stolić sa dvije stolice, na stolu je bila zapaljena crvena mirisna svijeća. Malo dalje od stola su bili kuhinjski elementi, također drveni. Na drugoj strani sobe se nalazio smeđi trosjed, mali stolić i crveni tepih ispod. Na prozorima su bile prljavo bijeli zastori do poda. Suprotno od prozora se nalazio veliki drveni kamin. Svijeće su bile posvuda. Na stoliću u dnevnom boravku, na kaminu, na policama sa starim slikama… Iz dnevnog je vodio mali hodnik. Na kraju hodnika bila je spavaća soba. U njoj je bio ogroman drven krevet sa svilenim crvenim plahtama i stari ormar. Na noćnim ormarićima bile su svijeće i ruža na svakoj strani. Pored sobe bilo je malo kupatilo.
- Predivno je ovdje
- Da, Andreas je spremao prije nego što smo došli.- Sjela sam pored njega na trosjed. Nije me htio pogledati u oči, gledao je negdje u prazno.
- Onda… Koja su tvoja opravdanja? – Bio je sav nekako prazan
- Mislim da bi se ti trebao pravdati.
- A što sam ja to napravi da bi se trebao pravdati?? – Širom sam otvorila oči, a on me samo hladno gledalo. Znam da je glumio mirnoću.
- Ne znam, Tom, ne znam. Možda bio sa mnom cijelu večer i onda mi se pred očima drpao s nekom plavušicom.
- Pa ti si zato kriva.
- MOLIM!?? – Počela sam se derati kao luda. – Što bi trebala?? Trčati k'o pas za tobom, gušit te i ne dat ti mira!!???
- Ti me trebaš znat zadržati za sebe. – Lupkao je prstima po nozi, to ga je odavalo, bio je nervozan. Znam što treba učiniti da poludi. Isprovocirati ga. Baš to sam i htjela.
- O ja znam kako. Al' zašto da se trudim. Oboje dobro znamo da si player. Čudim se sama sebi što sam te zadržala i par tjedana. To je za tebe i više nego uspjeh. Jel da?? – Unijela sam mu se u lice. – Samo tražiš neke cure okolo koje bi mogao svaku večer jebat. – Otela sam se kontroli, počela sam psovat, vikat, ne vikat - vrištat, prijetila sam mu rukom. Htjela sam se bacit na njega i očerupat ga k'o životinju. – Al onda kad one tebe zajebu, onda ih okolo tužiš za neke fotke il' još gore. Udaraš ih, ha!?? – Polako je okrenuo glavu prema meni, sijevalo mu je iz očiju. Gledao me baš kao da on mene hoće očerupat.
- Ne spominji mi to! – Tiho je izgovorio kroz zube. Podigla sam jednu obrvu i odmahnula glavom. – Kako ti onda objašnjavaš svoje drpanje meni pred očima s Billom, i ono sinoć. U Billovoj sobi.
- Naravno da sam to napravila kad sam te vidjela, s tim, tom.. plavušom. Šta bi trebala? Dotrčat do tebe dok se žvališ s njom i upoznat se??- Zašutio je. Sjela sam pored njega. – I samo da znaš sinoć u Billovoj sobi nije bilo baš ništa. Otišla sam kod njega da ne moram otići kod tebe.
- Dakle još si me i izbjegavala?
- Tom, Isuse više! Zašto se ponašaš tako djetinjasto!?? Bio si toliko pijan da nisi znao za sebe.- Bila sam sva zadihana koliko sam vikala. Oboje smo šutjeli.
- I baš s mojim bratom, mojim blizancem. Nisi mogla otići na primjer s Gustavom.
- Ne poznam Gustava.
- Očito te moram upoznat s njime.
- Tom daj prestani više. – Još uvijek nisam mogla doći do zraka. Zgrabio mi je lice dlanovima i počeo ljubit. Ostala sam začuđena, a onda stavila svoje ruke njemu za vrat. Osjetila sam njegove ruke ispod moje majice. Počeo mi je otkopčavati grudnjak.
- Ovdje? – pitala sam ga. Odmahnuo je glavom. Uhvatio me za ruke i stavio oko svog vrata. Okrenuo se leđima pa me kao na konjiću odveo do sobe. Legli smo na krevet. Bila sam umorna pa sam čitav posao prepustila njemu i uživala. Kasnije smo se mazili i zajedno zaspali. Razmišljala sam dali to sada znači da smo se pomirili i što ću sada s Billom. Pa i njega volim. Možda na neki drugačiji način od Toma, ali ga volim. Ujutro me probudio jer sam čula da me zove iz dnevne.
- Ana, možeš doći?? Imamo problem
TO BE CONTINUED
Fotke s novog photoshoota
do slijedećeg pisanja
Kuss von Billova und Tomova
nedjelja, 17.01.2010.
|19:09|
Komentari (86) |
On/Off |
Print |
# |
heei.
e tak, opet je počela škola, pa se vraćamo na postove samo subotom :(
8. Brzo sam zaspala pored Billa. Češkao me po leđima, njegov miris kao da me omamljivao. Zaspala sam jako brzo u njegovom naručju. Dogovorili smo se da ćemo ujutro otići do Toma…
Srce mi je počelo lupati prebrzo, disala sam kao da sam upravo otrčala krug na atletskoj stazi, kosa mi je bila mokra koliko sam se uznojila. Osjetila sam da me neko trgnuo.
- Ana, smiri se, što je bilo? –Bill je zvučao jako zabrinuto
- Ne znam. –Jedva sam dolazila do daha
- Ovo je već treću put da si počela vrištati u snu, jako si me zabrinula. –Prošao mi je rukom po mokroj kosi
- Stvarno ne znam. Nešto sam čudno sanjala, svaki put ispočetka, od kako sam zaspala.
Počela sam se tresti jer mi je bilo hladno.
- Jako me zabrinjavaš. –Složio je nekakvu tužnu facu i ugrizao se za usnicu.
Stavio mi je ruku na čelo i glasno prošaptao – Pa ti goriš!
Otišao je do ormara i uzeo još jednu deku, pokrio me, na brzinu obukao trenerku i patike. Otrčao je do WC-a stavio naočale i kapu. – Vraćam se za 5 minuta. – Odjurio je iz sobe.
[…]
Čula sam da netko tiho ulazi u sobu i sjeda pored mene. Osjetila sam nečije ruke na obrazima. Iako sam već odspavala nekoliko sati nisam imala snage otvoriti oči od umora. Onda sam osjetila dobro poznati miris. Netko me lagano poljubio u usta, osjetio se nekakav alkohol. Još jedanput me je netko uhvatio za ruku, a onda je pustio i otišao iz sobe. Jedva sam otvorila oči i pogledala tko je to. Vidjela sam samo široku sjenu kako izlazi iz sobe. Sa hodnika je dopiralo slabo svijetlo, sjela sam na krevet i nagnula glavu. To je bio Tom.
- Tom! – Viknula sam promuklim glasom, ali se nije odazivao. Ustala sam iz kreveta, jako mi se zavrtjelo u glavi, pridržala sam se za zid i obula starke. Nije me bilo briga što sam samo u majci namjeravala izaći van. Došla sam do vrata i otvorila ih, vidjela sam kako hodnikom odlazi Tom.
- Tom! – Viknula sam još jednom. Zastao je kod lifta, kao da je htio doći, onda okrenuo glavu i ušao u lift.
- Tom, Tom vrati se! – Počela sam tiho govoriti i ići za njime. Zastala sam na pola puta jer mi se užasno zavrtjelo. Naslonila sam se na zid, pred očima mi je bilo mutno, nekako sam hodala. Pažljivo sam išla nogu ispred noge. Izgubila sam ravnotežu. U zadnji tren osjetila sam da me neko čvrsto uhvatio. Osjetila sam da me netko uhvatio u ruke. Podigla sam ruku i prošla mu po kosi, osjetila sam nešto kao pletenice u rukama. Naglo sam otvorila oči.
- Tom, ti si? – Pitala sam ga drhtavim glasom i čvrsto ga zagrlila
- Ja sam, ne brini se.
Ušao je ponovno u Billovu sobu. Stavio me na krevet i pokrio.
- Nemoj ići, molim te. – Uhvatila sam ga za ruku
- Vidim da je vam je bilo jako zanimljivo večeras. – Rekao je pomalo prezirnim glasom i okrenuo se po sobi koja je bila u neredu. Velikim i nekako ljutim koracima izašao je i zalupio vratima. Ponovno sam ustala. Nisam stigla do vrata kad ih je netko ponovno otvorio.
-Ma gdje si ti krenula? Bill je zvučao jako zabrinuto
- Tom je.. Tu je bio…
- Pusti sad njega, razgovarat ćemo s njime kad ti bude bolje. – Odveo me do kreveta i izvadio hrpu lijekova i vitamina C iz vrećice. Odmah mi je pola toga utrpao da popijem. – Sad spavaj, moraš se odmoriti da ti bude bolje. – Umotao me u sve moguće deke i pokrivače i legao pored mene. Nisam mogla više spavati, bilo je 5 sati ujutro. Čitavo vrijeme sam razmišljala o Tomu.
Zaspala sam tek negdje oko 7.
[…]
Ponovno sam se probudila oko 10 sati. Bill je sjedio na krevetu i gledao u mene.
-Već si budan? – Otvorila sam jedno oko i pogledala u njega
- Ma… Nisam ni spavao, mislio sam da bi se mogla ponovno probuditi pa sam ostao budan
- Bill, stvarno se previše brineš, bez veze sada imaš podočnjake do poda
- Nije to ni toliko bitno. Nego, kako se osjećaš?
- Pa… Bolje mi je. Iako se osjećam kao da me pregazio valjak. A sad na noge lagane, moramo ići. – Ustala sam s kreveta i počela uzimati odjeću.
- Kuda bi ti takva bolesna već? – Ustao se i uzeo mi odjeću iz ruku, te pokazao prstom prema krevetu.
- Nisam bolesna, dobro mi je sada. – Ispružila sam ruku u znak da mi da odjeću nazad
- Ne možeš ozdravit za par sati, bit će ti samo još gore. – Odmahnula sam glavom i otišla u kupatilo. Istuširala sam se i vratila u sobu u kućnom ogrtaču. Bill je ponovno dobio panični napad zabrinutosti.
- E mama, a da se ne brineš toliko? Stvarno mi je dobro.- Sada je on okrenuo očima i dao mi odjeću da se obučem.
Kada sam završila sjela sam pored njega i počela vezati starke
- Gdje ti već ideš? – Nije me pogledao u oči, samo je blijedo piljio u pod, kao da ga nešto muči.
- Znaš da moram pričat s Tomom. Znam da smo se dogovorili da ćemo zajedno, ali… Htjela bi sama probati riješiti neke stvari. – Bill je klimnuo glavom i nastavio piljiti u pod
- Nešto nije u redu? – Pokušala sam mu uloviti pogled
- Ma… Htio sam prije… Ma ništa.
- Ajde, ne mora ti biti problem ništa mi reći.
- A… Htio bi nešto napraviti, onako, zadnji put
- Slobodno… - Klimnula sam glavom. Ustao se, prišao mi je blizu, srce mi je počelo skakati po prsima. Stavio mi je jednu ruku na kuk, a drugom me uhvatio za glavu. Duboko mi se zagledao u oči i poljubio. Nježno, slatko, svaki put bolje od onog prošlog. Malo se odmaknuo i ponovno mi se zagledao u oči. Sada sam ja njega poljubila, kratko. Glavom mi je prošlo: možda je zadnji put. Prošla sam mu rukom kroz kosu, zagrlila ga.
- Sada moram ići. Vidimo se ubrzo. – Mahnula sam mu i izašla iz sobe.
Na Toma sam naišla u predvorju hotela.
- Trebam razgovarat s tobom. – Prišla sam mu ne gledajući ga baš u oči
- I ja mislim. – Zvučao je pomalo drsko. Uhvatio me za ruku i povukao prema izlazu. Ušli smo u auto.
- Idemo u staru vikendicu mog prijatelja. Tamo ćemo imati mira.
TO BE CONTINUED…
do slijedećeg pisanja
Kuss von Billova und Tomova :*
ponedjeljak, 11.01.2010.
|20:46|
Komentari (107) |
On/Off |
Print |
# |
heei.
jako mi se sviđa broj komentara na zadnji post. Skoro
ste dogurali do magične brojke, ali nema veze. Bitno je
da svratite, pročitate, zabavite se i naravno komentirate.
Hvala puno na komentarima i drago mi je da vam se sviđa
to što pišem. Bla, bla sad sam se tu raspekmezila xD. Evo novi dio..
7. Osjećala sam se grozno, kao da mi se čitav svijet srušio. Nakon par minuta čula sam da su se vrata ponovno otvorila. Bio je to Bill, sjeo je pored mene. –Oprosti, ponio sam se kao budala, samo ti otežavam. Tiho je rekao. Čvrsto sam ga zagrlila, ruke su mi se počele grčiti od stiska, ali nisam ga htjela pustiti, osjetila sam da je i on mene čvrsto zagrlio. Krenuli smo u nazad u hotel…
- Mislim da ne bi trebala sada otići kod Toma u sobu. – rekao mi je dok smo se vozili u autu.
- Zašto me onda ne voziš doma?
- Zato što idemo kod mene u sobu
- Ali.. Bill… Ovo večeras.. Mislim.. Ne bi trebao shvatiti.. Znaš.. Onako ozbiljno. To sve što se dogodilo, dogodilo se zbog Toma.
- Al si sad napravila zbrku. Heej! Nemaš brige, kod mene ne ideš na seks.
- Hvala ti Bill puno, jako puno mi znači što mogu imati nekog blizu sebe. Pogotovo sada.
- Stvarno nemaš brige, znaš da bi napravio sve za tebe
Stavila sam mu ruku na rame, i naslonila glavu. - Jako mi je lijepo s tobom. Tako sam bez briga, opuštena. Drago mi je što si tu za mene. - Bill je prvo napravio nekakvu iznenađujuću facu, a onda se nasmijao i rekao – I meni.
Došli smo do hotela, ušli smo u predvorje. Slučajno sam pogledala prema kafiću. Tom je sjedio za stolom s hrpom praznih čaša oko sebe, vidi se da je pijan. Zastala sam na tren i pogledala u njega, pogledao je i on u mene. Pogledao me nekako tužno, tužnim očima. Bill se okrenuo uhvatio me za ruku. Zastala sam i okrenula se još jednom. Bill me lagano povukao i odveo iz predvorja. Došli smo kod njega u sobu. Bila je mala i nekako topla. Sjela sam na krevet. Bill je nešto tražio po ormaru, a onda izvukao neku ogromnu majicu
- Evo jedna Tomova majica, čista je. Ako hoćeš možeš spavati u njoj, a ako ne želiš dat ću ti ja nešto svoje.
- Ma nije problem, može ta majica.
Otišla sam se istuširati, Bill je za to vrijeme raširio pomoćni krevet. Obukla sam Tomovu majicu, sezala mi je ispod koljena. Vratila sam se u sobu. Bill je sjedio na krevetu i gledao TV.
- Ooo, majica ti je baš taman. – Počeo me zafrkavati i zamrsio mi kosu.
- Haha, pa vidjeli bi tebe. – I ja sam njemu rukom zamrsila kosu . – Onda, ja spavam na pomoćnom krevetu?
- Curo ne budi luda, da ne misliš valjda da bi te pustio da spavaš na tom malom krevetu?
- E pa neću ni ja tebe pustiti, ja sam manja, ja ću lakše stat u taj krevet
- Da si odmah otišla u veliki krevet, ne želim te čuti više.
Okrenula sam očima. – U redu mama. – Oboje smo se počeli smijati. Dok se Bill tuširao vratila sam se u pomoćni krevet. Povukla sam se skroz do ruba, sklupčala se i zavukla koljena pod majicu. Bila je toliko velika da sam cijela stala u nju, i jako je mirišala na Toma. Skoro sam zaspala kad sam osjetila nekakvo podrhtavanje tj. Bill je doslovno skočio na krevet.
- Čuješ ti kad ja kažem da ću ja spavat u pomoćnom krevetu? Ha? Ha? – sjeo mi je na stomak i počeo me škakljati. Odmah sam ponovno primijetila njegove prelijepe, velike, smeđe oči. Sjale su kao biseri, a kosa mirišava i nemarno raščupana, tek osušena. Bez umjetnih noktiju, u trenerci. S velikim, bijelim osmijehom. Bill je bio kao odmor za moje oči. Bio je užitak gledati ga, dodirnuti njegovu mekanu kožu, osjetiti njegov miris. On me vraćao u dane kada sam bila dijete, kada je samo nebo bila granica. Predivno je iskustvo upoznati ga.
- Mislim da ću ipak ja tu spavati. Ti imaš veeelike noge, ne staneš ti tu.- ponovno sam mu razmrsila čitavu kosu.
-Ooo.. E sad si gotova, ovo ti stvarno nije trebalo. –
Počeo me ponovno škakljati, a ja sam se smijala kao luda. Onda smo se počeli vijati po sobi i skakati po krevetima. Vrištali smo i smijali se kao ludi. S njime sam se doslovno vračala u djetinjstvo. A onda je netko pokucao na vrata, ukipili smo se i pogledali jedno u drugo.
- Odi ti u najbolje u WC, ne bi bilo pametno da saznaju da Bill Kaulitz radi nereda u hotelu.
- A.. Imaš pravo. – Uzdahnuo je i otišao.
Otvorila sam vrata. Stajala je neka starija gospođa u kućnom ogrtaču i papučama, s maskom za spavanje na čelu.
- Gospođice, davnih dana je prošlo 11 sati, molila bih za malo privatnosti.
- Da, ispričavam se. - Nakašljala sam se i zatvorila joj vrata pred nosom. Bill je odmah istrčao iz WC-a
- Tko je bio to?? Jeli znaju da sam ja tu??
-Ma… Neka baba. Gospođice, davnih dana je prošlo 11 sati, molila bih za malo privatnosti. – Počela sam ju oponašati. Bill se samo počeo smijati.
- Mislim da će nam ovo trebati. – Uzela sam oznaku «don't disturb» i stavila na kvaku.
- Hmm… Imam jednu ideju! – Poskočio je i upalio glazbu. – Jesi za ples?
- Naravno da jesam. – Pružila sam mu ruku i počeli smo plesati kao ludi, ako se to može nazvati plesom. Bilo je to sve drugo samo ne ples. A onda smo pjevali
- Nisam primijetio da imaš tako lijep glas.
- Joj daj Bill, uopće nemam nekakav glas. U usporedbi s tvojim ja sam nula.
- Ne, ne, nisi u pravu. Stvarno lijep glas imaš.
- A svejedno hvala. – Sjeli smo na krevet uzdihani od plesanja i pjevanja . – Eh, s tobom se stvarno zaborave sve brige.
- I ja sam se baš zabavio večeras, baš mi je nedostajalo opustiti se ovako malo. Zagrlio me jednom rukom. – Bill, hvala ti što si tu uz mene. – Nemaš brige mala. Tu sam za tebe. – Mala, a? Vidjet ćemo mi još tko je mala. – Zezala sam ga. Okrenula sam glavu prema njemu i pogledala ga u oči. Krenuo me poljubiti u obraz, ali sam ja malo više okrenula glavu i poljubila ga u usta. Samo sam ostala držati svoje usnice, na njegovima. Bile su tako mekane i tople. Nisam se htjela odvojiti od njih. Ali morala sam.
- Možda… Ne bi trebali…- Počela sam zamuckivati. Bill me uhvatio dlanom za obraz i poljubio. Njegove tople usne postale su vrele, uhvatio me objema rukama za lice, a ja sam svoje ruke stavila ispod njegove majice.
- Ehm.. Oprosti… - Rekao je nekako tužno.
- Ne moraš se ispričavati, ja sam kriva. – Potapšala ga po ramenu i legla na krevet. On se ustao i krenuo prema pomoćnom krevetu . – Ti si stvarno neumoran, ajde dođi ovdje, zajedno ćemo spavati. – Misliš da je to dobra ideja? – Ajde, ajde, pa samo ćemo spavati. – Nasmijao se i došao leći. Brzo sam zaspala pored Billa. Češkao me po leđima, njegov miris kao da me omamljivao. Zaspala sam jako brzo u njegovom naručju. Dogovorili smo se da ćemo ujutro otići do Toma…
TO BE CONTINUED…
one made by me 
i još jedna made by me
do slijedećeg pisanja
Kuss von Billova und Tomova
srijeda, 06.01.2010.
|18:28|
Komentari (94) |
On/Off |
Print |
# |
Hello, hello. Novi dio :D
6. Odvezao me do kuće. – Htio bi da večeras izađemo negdje. Doći ću po tebe u 7. Klimnula sam glavom. Poljubio me i brzo sam izašla iz auta. Nisam mogla izdržati više ni trena da ne plačem, bilo mi je previše žao Billa…
Dakle, mislila sam da se najgore ne može dogoditi, ali očito da ipak je. Dva brata, da situacija bude još teža, dva brata blizanca su zaljubljena u mene. Pa ne može ništa gore biti. Još danas izlazim van s Tomom, a sigurno će i Bill izaći što znači da ću se morati suočiti s njim. Ne mogu reći da Bill nije drag, dobar i naravno sladak i lijep dečko, ali isto tako je Tom zgodan, također presladak, i obojica su mi jako dragi. Toliko sam se naviknula na njih da su mi i njihove mane postale simpatične. Vrijeme je brzo prošlo, čula sam da se Tom parkirao pred kućom. Većinu puta smo šutjeli, Tom je znao da nešto nije u redu. – Jako ste mi čudni ti i Bill danas. Poslije onog ručka oboje samo šutite. Što se dogodilo? Jeste se posvađali? Na kratko je odvojio pogled sa ceste i pogledao me u oči. Osjetila sam da su mi trci prošli čitavim tijelom. – Ma nismo se posvađali, ja sam samo malo umorna, a za njega ne znam. Duboko je uzdahnuo, znao je da nije stvar u tome. Otišli smo u jedan klub, s vrata sam vidjela Billa. Bilo mi ga je užasno žao. Sjedio je sam u mračnom separeu, pognute glave, oči su mu govorile da nešto stvarno nije u redu. Jedno vrijeme smo sjedili i razgovarali, Bill se uopće nije obraćao na mene, kao da uopće ne sjedim pola metra do njega. Kasnije smo ja i Tom otišli malo plesati, nakon pola sata ja sam otišla sjesti u separe, a Tom je otišao na šank po piće. Bill me hladno pogledao i okrenuo glavu. Nisam ga više mogla takvog trpjeti, morala sam mu nješto reći, morala sam reći bilo što da bi i sebi olakšala, nisam mogla trpjeti to što više nismo najbolji prijatelji. – Bill zašto radiš to, to uopće nije razlog za ignoriranje, ne želim da se prema meni odnosiš kao neznanac zbog toga. Na sve moguće načine izbjegavala sam reći ljubav ili zaljubljenost, kako god bi on to nazvao. – zato jer je to možda najlakši način da zaboravim na sve, na tebe. I to se zove ljubav, to što pred mnom ne možeš ni izgovoriti smatrao sam da ti znaš što je ljubav, ali sada vidim da si toliko slaba da to ne možeš ni izgovoriti. Boljelo me, naprotiv vrijeđalo me to što mi je govorio, ali ja se nisam htjela svađati s njime. Pekle su me njegove riječi. Peklo me u prsima, s lijeve strane, tamo gdje mi se do prije podneva nalazilo srce. – Ja znam što je ljubav, to mi ti ne možeš govoriti jer moju ljubav nisi ni osjetio! Sve sam više počela povisivati ton. – Da Bill ja mogu reći ljubav, LJ-U-B-A-V. Slovkala sam mu slovo po slovo. Vidjela sam mu u očima da mu nije svejedno, ali on se i dalje držao kao kamen. – Sada kada si skupila hrabrosti uopće i izgovoriti ljubav reći ću ti nešto, iskreno, oči u oči. JA TEBE VOLIM, čuješ li me?? VOLIM TE!! Unio mi se u lice, vidjela sam kako izgovara svako slovo. Imala sam osjećaj kao da mi je netko kidao komadić po komadić srca. – I mrzi me zbog toga, uopće me nije briga, ali ja ću te još više voljeti. Boljelo me, boljelo me užasno, svakom izgovorenom riječi postajalo je sve gore. Htjela sam mu to pokazati, dokazati, ali on je samo uporno izgovarao smrtonosne riječi za moje srce. Ovako što ne bi poželjela ni najgorem neprijatelju. Okrenula sam glavu u drugu stranu, sasvim slučajno sam pogledala u Toma. Bio je okrenut leđima, nisam mu vidjela lice. Neka cura, plavuša, u vrlo kratkoj minici i vrlo visokim petama i majicom koja je na njoj pokrivala vrlo malo stajala je tik do njega. Njemu očito nije smetalo, prišao joj je vrlo blizu vratu, a onda joj nešto šapnuo na uho, ona se samo nasmijala kao da joj nešto prija, onako lažno, umišljeno. Onda mu je prošla rukom po prsima, vidjelo se iz aviona da ga je odmjeravala od glave do pete, kao i on nju. A onda ga je ona poljubila, ne, nije ga poljubila, zažvalila ga je, izgledalo je i gore od toga, a on, on se uopće nije opirao. Zatim se okrenuo prema meni. Primijetio je da gledam. Ovo mi je bila samo dodatna sol na ranu. Nisam mogla više izdržati, pred očima mi je bario neku curu, samo par metara udaljen od mene, još je i dalje nekako čudno piljio u mene. Kipjela sam, željela sam da i on osjeti ljubomoru. Okrenula sam se prema Billu, uhvatila ga rukom za glavu i poljubila ga, ne, zapravo, učinila sam isto što je i on s onom plavušicom, zažvalila sam ga. Prvo sam pogledala u Billa, pogledao me nekako čudno, ali ne više onako hladno. Zatim sam pogledala u Toma. On me pogledao nekako začuđenim, iznenađenim i pakosnim očima. Iako je bio udaljen desetak metara vidjela sam njegove krupne oči kako sjaje u mraku. Sada je on nju poljubio u vrat, vidjela sam iz daljine da ju je gricnuo za usnicu, radio joj je sve ono što sam ja voljela. Nisam mogla to gledati, naravno da sam bila ljubomorna. Ponovno sam poljubila Billa. – zadnje što tražim je da se sažaljevaš nad mnom, radije zadrži ponos i priznaj da te samo peče savjest. Zarežao je Bill, kroz zube. E sad mi je došlo da ga ćušnem, pa što je tom dečku!?? Stavila sam mu dlanove na lice i okrenula mu glavu prema Tomu. Raširio je oči što je više mogao, i zinuo do poda. Tom je vidio da ga oboje gledamo pa namjerno ponovno poljubio tu napirlitanu plavušicu. Bill se okrenuo prema meni, čvrsto rukama zgrabio lice i poljubio, osjetila sam njegov piercing, jezik na svom jeziku. Tom je povukao za ruku tu… Curu… Za koju nemam riječi i krenuo prema nama. Pogledala sam ju takomisvegaubitćute pogledom, složila je nekakvu čudnu facu i pogledala u Toma, a on, on joj je samo sa smiješkom na licu stavio ruku na guzicu i poljubio u vrat. Bili su sve bliže nama. Bill me uhvatio oko struka i privukao sebi u krilo pa smo se ponovno počeli ljubiti. Tom i ta neka su prošli pored nas – Mogli bi smo otići do moje hotelske sobe. Nisam mogla vjerovati da je to rekao, srce me boljelo, ali pravila sam se da nisam ništa čula. Vidjela sam da su izašli, suze su mi počele teći jedna za drugom. Ustala sam se i istrčala na stražnji ulaz. Osjećala sam se grozno, kao da mi se čitav svijet srušio. Nakon par minuta čula sam da su se vrata ponovno otvorila. Bio je to Bill, sjeo je pored mene. –Oprosti, ponio sam se kao budala, samo ti otežavam. Tiho je rekao. Čvrsto sam ga zagrlila, ruke su mi se počele grčiti od stiska, ali nisam ga htjela pustiti, osjetila sam da je i on mene čvrsto zagrlio. Krenuli smo u nazad u hotel…
TO BE CONTINUED…
a ljubica moja
do slijedećeg pisanja
Kuss von BIllova und Tomova
subota, 02.01.2010.
|18:31|
Komentari (95) |
On/Off |
Print |
# |
| |
