Želja za pisanjem
četvrtak , 28.05.2015.Dođe tako dan kad poželiš uzeti papir i olovku i pisati. Samo pisati...bilo što, o bilo čemu. Izbaciti dio svoje duše na papir, jer pisanjem se, istina Bog, puno izbaci. A ovako je sve počelo...Jedan dan, ležim na krevetu i slušam kako vani pada kiša...doslovno se ubijam od proklete dosade. Vani mokro, hladno, nema čovijek ni volje nekud ići. I tako se ubijajući od dosade, uzimam roman Ahmeta Umita- Magla i noć, i čitam. Poprilično dobar psihološko-politički triler, moram priznat. Nakon nekog vremena provedenog čitajući, uzimam stanku ( jer mi se cijeli vrat ukočio na krevetu), palim cigaretu i razmišljam. A razmišljam o tome koliko sam do sad u svom životu knjiga pročitala. Od krimića, trilera, ljubavnih romana, ali i brojnih psiholoških knjigica za samopomoć..haha. Prvo što mi pada na pamet u sljedećem trenutku je to koliko su svi ti pisci uložili truda i vremena u pisanje te neke svoje knjige, samo da bi je netko poput mene jednog dana uzeo u ruke i pročitao. I tu se javlja ideja... Hej! Ako su svi oni mogli nešto napisati, zašto ne bi mogla i ja!? Ok, razmišljam i kužim, nije to sve sam tak jednostavno, ali ako postoji volja i strpljenje sve se može. Sad čvrsto odlučujem, želim jednog dana napisati knjigu. Ili ne, bolje rečeno, jednog dana ću napisati knjigu. Nebitno kakvu, o kome, samo znam da ću je napisati. Ponekad mi misli navru tolikom brzinom da ih ni ne stignem sve zapisati, a ponekad inspiracija doslovno curi na kapaljku ne stvarajući mi ni potpunu rečenicu. S obzirom na trenutni tijek zbivanja u mom životu, vjerujem da ću imati o čemu pisati...voljela bih to. Da se malo opustim, izbacim sve iz sebe i olakšam ovaj teret koji me guši.
komentiraj (0) * ispiši * #
Uvod u nepoznato..
Za neki početak, bilo bi u redu da se predstavim. Prvo, ni sama ne znam odakle mi ideja da počnem pisati blog, jednostavno me ideja "bubnula" u glavu, i eto me ovdje. Dakle, ja sam jedna tvrdoglava djevojka koja luta po ovom nepravednom svijetu i trudi se nešto promijeniti. Osoba koja bi željela ostvariti sve što se ostvariti da, koja bi skinula zvijezde sa neba kada bi to bilo moguće uraditi...ja sam osoba koja vječito traga za nečim, a ni sama ne zna za čim. Svojeglava sam, uporna, ambiciozna i pomalo blesava. Al ovo blesava smatram kao vrlinu, a ne manu. Dijete sam rastavljenih roditelja, volim čitat knjige, blogove, kolumne...sve i svašta. Veliki sam radoholičar, kada bi dan trajao 48 sati, ja bih svih 48 sati provela radeći nešto, i još ne bi stigla sve obavit. Jako sam emotivna i osjećajna osoba, no samo između svoja četiri zida i na papiru. Ne ispoljavam svoje emocije prema van, zato koristim pisanje da izbacim sve iz svoje, ajmo reć, komplicirane dušice.
komentiraj (0) * ispiši * #
