Ovih me dana hvata nostalgija, ona dobra stara nostalgija. A ja, ja sam odveč lijena suprotstavit joj se, zabranit joj da mi na nos nabija stare uspomene kojih sam se davnih dana odrekla, jer su mi jednostavno bile poticaj da postajem jača, a sada sada mi ih vrača pokušava me slomit, a ja sam toliko slaba, pa joj se prepustim, dopustim joj gotovo sve, samo jedno ne, da mi vrati suze. Največa borba sa samom sobom, odveč je iza mene, nadjačala sam svoje strahove, i borila sam se svom snagom, a danas, danas živim dalje. Još u kasne sate koračam mračim ulicama, pjevam iz svega glasa pjesmu koja mi je toga dana ostala u glavi, pa poneki prolaznik se okrene, naravno smatrajuči da nisam normalna, ili nešto tome slično a ja nastavim svojim putem ne obaziruči se što on misli. Da li smo ovih godina zaboravili na išta osim sebe, da li ne vidimo dalje od svoga nosa? Mnoga mi pitanja u tome trenutku prođu kroz glavu, no ubrzo nestanu, ja nastavim svojim on svojim putem (...) Ljenost mi je postala jača strana, škola je postala pre naporna, a vrijeme koje mi je viška više provedem za laptopom.

subote me vesele barem one, spremanje za grad sa curicama ( <3 ) skakanje po kuči, plesanje, šminkanje i urlikanje jer se teško pronalaze stvari ispod tone robe, i nedera, vrištanje, peglanje, uvijanje kose, naslikavanje, smijanje, ogovaranje ( dečkiju ) oblačenje, trčanje u štiklama po ulicama, i kucanje ljudima po prozorima, plesanje u klubu, oh čekam praznikeeeee da sve opet iznova krene, da. da smo sve opet zajedno na okupu, za dobra stara vremena.




Ide mi se u Mc' Donadls, ide mi se potrošit čitav đeparac u samo jedan dan, ide mi se gađat Tinu krumpirćima jer ona ne voli Mek. ide mi se iritirat ju, ide mi se u Osijek u shopping, natezat ju po svim trgovinama pa spiskat sve novce, i tako ostat bez karte za vlak, HELL YEAH!

Ovih me dana hvata nostalgija, ona dobra stara nostalgija. A ja, ja sam odveč lijena suprotstavit joj se, zabranit joj da mi na nos nabija stare uspomene kojih sam se davnih dana odrekla, jer su mi jednostavno bile poticaj da postajem jača, a sada sada mi ih vrača pokušava me slomit, a ja sam toliko slaba, pa joj se prepustim, dopustim joj gotovo sve, samo jedno ne, da mi vrati suze. Največa borba sa samom sobom, odveč je iza mene, nadjačala sam svoje strahove, i borila sam se svom snagom, a danas, danas živim dalje. Još u kasne sate koračam mračim ulicama, pjevam iz svega glasa pjesmu koja mi je toga dana ostala u glavi, pa poneki prolaznik se okrene, naravno smatrajuči da nisam normalna, ili nešto tome slično a ja nastavim svojim putem ne obaziruči se što on misli. Da li smo ovih godina zaboravili na išta osim sebe, da li ne vidimo dalje od svoga nosa? Mnoga mi pitanja u tome trenutku prođu kroz glavu, no ubrzo nestanu, ja nastavim svojim on svojim putem (...) Ljenost mi je postala jača strana, škola je postala pre naporna, a vrijeme koje mi je viška više provedem za laptopom.

subote me vesele barem one, spremanje za grad sa curicama ( <3 ) skakanje po kuči, plesanje, šminkanje i urlikanje jer se teško pronalaze stvari ispod tone robe, i nedera, vrištanje, peglanje, uvijanje kose, naslikavanje, smijanje, ogovaranje ( dečkiju ) oblačenje, trčanje u štiklama po ulicama, i kucanje ljudima po prozorima, plesanje u klubu, oh čekam praznikeeeee da sve opet iznova krene, da. da smo sve opet zajedno na okupu, za dobra stara vremena.




Ide mi se u Mc' Donadls, ide mi se potrošit čitav đeparac u samo jedan dan, ide mi se gađat Tinu krumpirćima jer ona ne voli Mek. ide mi se iritirat ju, ide mi se u Osijek u shopping, natezat ju po svim trgovinama pa spiskat sve novce, i tako ostat bez karte za vlak, HELL YEAH!