Bubamarcic i maslacak

Tako sam umorna, tak mi se spava, sjednim pred kompjutorom i svi gumbići su mi se ispromješali, a tek je ponedjeljak. To mi i treba kad sam jučer lumpovala, a ni danas neću rano na spavanje. Ajde, još ću ja nekako danas proć, ali sutra... Mislim da neću funkcionirat normalno. Zaspat ću... Laku noć...Ovo je bio jedan „super“ vikend. Bila sam oduševljena time što sam išla na koncert jedne super grupe. Kaže meni moj dečko da idemo zajedno. Super, kažem ja, idemo. Dodemo mi na koncert, a to naravno i kasnije počelo, a njega bole noge. On ne može stajati, jadan. Popizdila sam. Tak da i nisam bila na koncertu do kraja jer sam morala ić. Dobro, svirali su još samo kakvih 15 minuta, al opet, mogao se strpit. Jučer on meni šalje porukice, ovakve i onakve, sa raznoraznim objašnjenjima. Nisam se ja ni ljutila baš previše jer mi to baš i ne ide, ali da sam bila živčana, to jesam, ali prošlo me. Iskreno priznajem, da se dobro osjećam kad se on na sto načina trudi da nešto ispravi. Tak i treba.