Bubamarcic i maslacak

Još jedan tjedan je gotov JUPI! Barem onaj radni dio, al opet, kak za koga.

Razmišljam cjeli dan o nećemu što se zove obećanje. Naime, kao što svi znamo to bi trebala biti riječ kojom se obvezujemo ispuniti ili ostvariti nešto što smo rekli. Ima ljudi koji svoja obećanja održe ili ako ih u potpunosti ne mogu ostvariti, potrude se barem nekako iskupiti. Meni je riječ obećanje jedna jako teška riječ jer te obvezuje na nešto. Zbog toga ja jako dobro pazim da svoja obećanja održim ili ako znam da to neću moći ispuniti jednostavno, ne obećam jer svako neispunjeno obećanje je nepoštivanje osobe kojoj je namjenjeno. Time sami stvaramo sliku o sebi u očima te osobe.
Naime, pišem sve ovo jer jedna, meni inače draga osoba, moj dečko, upravo to radi. Svako obećanje koje sam dobila od njega nikad nije ispunjeno. On je za to baš jučer dobio jezikovu juhu, kak bi se reklo, a još odavno je dobio i to da mu više ne vjerujem. Zato, svako tko nekome nešto obeća, najbolje mu je isputniti to. Idući put nemojte obećati.
Sigurno ne želite da vam netko idući put kaže: tvoje obećanje, ludom radovanje, jer to baš i nije neki kompliment.