28.5.1956.
Došavši u poštu u Žepču Chesnjak je otvorio svoj poštanski pretinac i uz razne pohvale i priznanja tamo je stajalo jedno pismo kojem se Chešnjak jako razveselio.Odmah je primjetio da je kuverta od finog rižinog papira i vidjevši otisak prsta na njemu odmah mu je bilo jasno tko je to pismo poslao Bilo je to pismo jednog njegovog dugogodišnjeg druga iz Japana ( Vidi 18.06.2006. ) Zatoichia, slijepog masera koji se bori protiv svojh protivnika pomoću sluha. Chesnjak se isprva jako veselio pismu no kada ga je pročitao nije više baš bio tako veseo. U pismu je pisalo:
Xuanlai Chesnjak!
Jiu khan sai lu xen Pingu Sai. Hujin tu xas poi lung ten huyi poeiu koxiu
lui kwang sei Zatoichi.
Drag` Chesnjak
Ja se eto borim sa duvom Pingu Sai. On ti je rodjak onog pedera sta sam ga glumio, deder dodi pomagaj
ajd` bok tvoj Zatoichi.
Chesnjak i Zatoichi su si uvijek pisali bilingualno radi boljeg razumjevanja ako ovaj napiše nešto što ovaj drugi ne shvaća, makar su šanse za takvo što bile izuzetno male skoro nikakve. I tako Chešnjak krene na svoje putovanje u Japan ka svome drugu da mu pomogne u borbi sa zlim duhom.
Stigavshi u Tokijsku zračnu luku češnjak već iz aviona osjeti miris svog dragog prijatelja i krene pravo k sljepom Zatoichiu. Zatoichi ga chuje kako Chesnjak pita stjuardesu: "Očemo`l se još dugo voz`t do oniju tunela šta vodaju u aerodrom?" i krene ka Chesnjaku. Taj susret je bio jedan od onih dirljivije prirode s obzirom da je Zatoichi Chešnjaku donio bočicu praha sa krila leptira, a Chešnjak njemu pak zemlju s groba Karla Marxa.
Kada je Zatoichi ispričao Chešnjaku o kome se tu radi i koje su mu namjere Chešnjak odlučno reče:"Moramo zaustavit` tog duva jerbo je on naš`o˙tvoju raju dirat da ga svi boju i sve to!" Zatoichi se složi s time i reče Chesnjaku:"Xui lan jun hen hiyo!" ili ti na bosanski " Ajd da napravimo plan!"
I tako krene planiranje kako ubiti duha Pingu Sai-a. Nakon dugog razmišljanja i par sati raspravljanja Chešnjak napravi rezime svega što su do sad pokušali protiv njega:
Ne boji se vatre
Nemože ga nitko lupiti jer je od zraka
Odvratno izgleda i to možda ne straši Chešnjaka i Zatoichi-a ali plaši raju
Ne pomaže ni jedan svečenik niti monah jer je ovaj bio ateista
oliti raja je najebala.
Nakon rezimiranja češnjak se nečeg sjeti. Jedan od najhrabrijih ljudi s kojima se borio za raju je bio Moša Pijade. I predloži on Zatoichiu da bi mogli prizvati duha Moše Pijade jer ako mu već oni nemogu ništa zato što su živi onda mora uspjet ako ga duh napadne.
Sjetio se Chešnjak da je jedna od največih strasti Moše bila prevođenje Marxovih djela, i odluči da će to biti glavna relikvija za prizvati duha Moša Pijade. I tako donešena zemlja sa groba Marxa bi prosuta po crvenoj zvijezdi koja je bila u jednoj od prostorija Zatoichieva doma. Na prosipanje zemlje su se počela gasiti i paliti svjetla i čula se pjesma "U gori raste zelen bor" i počne se pojavljivati Moša. Kada je Chešnjak ispričao svome dragom drugu Moši šta ga muči ovaj mu obeća da če sve srediti i da se ništa ne brine. I nakon par trenutaka eto ti Pingu Sai i počne pokušavati zastrašiti njih troje svojom odvratnom pojavom i još gorim glasom. Na to Moša ga udari kundakom svoje puške i ovaj pade ko pokošen kao i mnogi njemci koje je Moša na isti način tjekom rata porobio. I zarobi njega Moša i reče svojim drugovima "e ovog drkađiju vodim gazdi i nečete više s njim nikada imati problema on je sada u mojim rukama". Sretni razvojem situacije Zatoichi i Chešnjak shvate da je tren za rastanak jer jedan čuva raju na području od 0-180 meridijana a drugi od 180-360 meridijana. I tako se oni oprostiše, a zašto je Chešnjak dobio prah s krila leptira pročitajte u sljedečoj priči o Chešnjaku i njegovim zgodama!
 Moša Piajde
|
