I ja sam bila osunčana; fizički i psihički…
Bila sam na misi nakon duuuuuuuuuuugo vremena; došlo mi da odem
Poslije sam sa starim otišla u Tower centar po koju krpicu i (naravno) u posjet jednom od mojih BEST dućana: techno max…
Kupila sam si Dookie od Green day-a (pukao mi stari), par CD-a, neke stvarčice za iPod, a tata je pikirao plazme…Joooj, on nikako da se odluči; neka mu ima PRElošu sliku, ona s dobrom slikom je PREvelika, pa se odluči za jednu, pa se predomisli….
Ali, zato sam se ja vukla oko gitarica kako bi ga podsjetila na njegovu riječ od jučer; stratocaster Fenderica…
………….
14 sati; gdje ćemo sad?
Odlučili se u interesantnu (čitaj; dosadnu
) Opatiju…Ali, dobri Bog nije htio da odemo tamo, te je stvorio prometnu gužvu pred Opatijom pa se stari okrenuo prema Grobniku…
(putem do Grobnika smo zamalo pokupili autom jednu curu…ćorava bila pa nije gledala kako prelazi cestu! Ah, ta današnja mladež…
)………….
Meni se nije dalo vozit carting, te moj pametni stari odluči gledat trke motora (on zna da mrzim motore, ali svejedno gura svoje…..dobro, ponekad (čitaj: nikad) se mora ugodit starcima…
)………….
Na stazi PRElickani
i šmeleri motoristi se jurcaju i foliraju pred njihovim curama (joj kako to mrzim)
, moj stari se nasloni na ogradu, zabulji se u motor i počne svoju spiku:“ Sijećaš li se kako sam unazad par mjeseci mrzio motore jer su nesigurni i opasni po život (meni je poginuo rođak na motoru- zato to govori)? E pa, sada sam kupio jednoga za moj gušt…”- bijedo ga gledam…(izgledala sam kao jedna od onih kuhinjskih krpa nakon što ju je netko dobo isprao domestosom)…
“ Odlučio sam ga kupiti jer sam iracionalan…”
Ja mu govorim da granice iracionalanoga ne postoje, te ga već zabrinuto gledam i pitam “Ne misliš li valjda na kakav lov na krokodile ili neš slično?”
A on izreče svoju “revolucionarnu” rečenicu:
“Ja živim iracionalno na racionalan način…”
Odmah sam ga shvatila što hoće reći (uvijek ga shvatimn u tim bolesnim, ali dubokoumnim rečenicama
) ……………
Vraćajući se doma, pričala sam s tatom o tim razumnim i nerazumnim stvarima, on mi je pričao o svom životu i kakav je bio kad je bio mali…
Sve sam ja to slušala, ali sam se sjetila svega što se događa i zbog čega sam u bedu…
Rekla sam mu da sam u teškom bedu (nisam rekla razlog
) i složila onu tužnu i izbediranu facu…
A on se samo nasmijao, nabio slušalice na uši i na sav glas zapjevao (čitaj: zakreštao
);“…nothing else matters…”
Odmah sam izašla iz beda i shvtila koliko life nije perfect, ali se s time moramo pomiriti i živjeti ga na perfect način
…tj. iracionalno racionalan način...........(stanka za razmišljanje).........
Nakon minutu sam se ubacila:
“… and nothing else matters…”
Vaša
Šukica
