Upravo sam se vratila s nekih umobolesnih maškara u još umobolesnijoj “Kalvariji”…
Prije toga sam bila s tatom vani… Rekao mi je da je bio lud za Pink Floydom, da ima sve njihove CD-e, pa čak i one koji nikada nisu izdani i tako sve nešto njihovo…Ah! Znala sam ja da on njih voli, ali ne toliko…Šta ćeš; moj stari ima fuuuuuuuuuuuuuul dobar ukus šta se tiče glazbe, a sada mene podučava…hehe…
Sljedeći put kad dođe će mi dat sve CD-e od Floyda i nekih još bendova (po njegovom izboru)…
Odlučila sam da ću poslušati svu glazbu (ne cajke) pa odlučiti što mi najviše paše…
Sada otkrivam metal koji mi doista paše…
E da, reako mi je stari da će mi kupiti Fendericu- Stratocaster, a ako stvarno budem opako zagrizla za gitaru kupit će mi GIBSONICU!!!! Yeah…Danas je bio stvarno dobre volje…hehe…
No, prijeđimo na glavnu temu (sadržana je u naslovu):
Stalno sam u bedu- Glumim da sam sretna, ali nisam…to me stvarno zabrinjava jer ja NIKADA nisam takva…Već su se frendovi i frendice počeli brinuti oko toga…A šta je najgore, jedino me dvije stvari mogu vratiti u dobro-veselo-staro stanje; Ali je gotovo nemoguće da se bilo koja od te dvije stvari dogodi…
Kad god me netko pita jesam li u bedu, ja kažem da nisam i nasmiješim se…(ali tako ne mislim)
Onda; ponekad sam fuuuuuuuul ljubomorna, ali ne u materijalnim stvarima niti među sposobnostima, nego…ne znam kako da objasnim…ma, nije bitno…Poruka za Trevora: Nisi mi komentirao zadnji post! Buaaaaaaaaaaaaaaaaaaah!
Poruka za Noru; malo, ali stvarno malo se popravilo, ma pričat ću ti…
Poruka za Baki: Čestitam na rođenju malog brace!!! Sve najbolje!!!!
…..
Tužna, izbedirana, čudna, neshvatljiva i ona koja se nada de će se neš promijeniti…
Vaša
Šukica
