Nakon prošlog posta (OBAVEZNO GA PROČITAJTE KAKO BI ZNALI O ČEMU PRIČAM)…
Čekam da pročitate…
Čekam…
Čekam…
Uh, jeste li više…
Čekam…
E valjda jeste…
Dakle, nakon posta sam se bacila u krevet, bolje reći “lansirala” kao raketa u svemir i raspalila mjuzu u svojoj prostranoj sobi (joj, kako ju volim…
), te sam razmišljala, razmišljala i razmišljala…
Sva sam bila izbedirana (čudno za mene
)…samo sam gledala na sat kada će doći 19 i 30 da mogu šmignut na moj voljeni ples…
…
U 19 i 40 sam se našla s mojom ljubljenom besticom Barby i pričale smo, pričale…
Sve sam joj ispričala (i još neke stvari koje nisu za vaše okice
), a onda je krenulo tješenje;“Joj, ma Šukica moja….jadna ti ful se teško zaljubiš, a kada se zaljubiš…stvarno nemaš sreće…”
Ali me tako još više izbedirala…
Onda me zove moja druga bestica Teja zvana Baltazar (pročitala je post); “Ajme, šta je to istina, ajme, ajme…”
…
Uđem ja lijepo u moju najdražu prostoriju na svijetu (osim moje sobice); plesnu dvoranu…
Kad ono (cure su skužile da nisam happy kao inače) počne roj frendica…”Šukica, Šukica, šta je bilo, tko te ljutio da ga razbijem”, a Tici (treća bestica) mi se vješa oko vrata…”Šukice, pusa, pusa” i tako svi “Pussa, pussa, nemoj biti u bedu, ti si uvijek happy…”
…
Uspjele me oraspoložit, ali ne toliko one (jaaaaaako se se trudile, moram priznati) već moja najveća ljubav;
…
Taman ja lijepo zaboravila na sve, rasplesala se, ožednila i krenula napuniti precijenjene vode kako mi moje usne ne bi bile osušene, kad na vratima Teja zvana Baltazar;
“Sorry, sorry, sorry, ja sam sve zasrala…sorry”, ja njoj da je sve dobro, a ona meni ”pričat ću ja sutra s njim ozbiljno, ne može on moju best frendicu tako…ne može (prijeti prstom)”…ja nju uvjeravam da je sve u redu, da ne treba…
U sebi se smijem…tada sam shvatila kako je ovo sve glupo…i počnem se smijat i sprdat…
Shvatila sam (nije bitnno kada i zašto, oni koji trebaju znat će znat) da sam se malo puuuuuuuno prenaglila
…Shvatila sam da se u njega uopće nisam zaljubila već da mi se samo sviđao…
Joooooj, evo vam još jedne bitne životne mane; “Ne mogu razumijet svoje osijećaje”
…
I tako ja sada u 23 i 15 (noćna ptica, uvijek bila i ostala
) lijepo za ljubljenim compom i slušam mjuzu, a starci i ljubljeni bracek već duboko hrču…Nadam se da im ova mjuza ne rastura uši kao inače…
Šta je je; ponekad stvarno pretjeram s nabijanjem muzike…
Dva puta mi glupa baba ispod mene zvala policiju (mamicu joj njenu)…
…
Eto, je sad kužite kako sam glupa??!!
Umijesto da sam malo razmislila i došla do ovog racionalnog zaključka, ja (glupača) sam odmah pobjegla kod Čine na standarno jadanje…ma krasno…
Pretpostavljam da mu je Čina sve rekao, pa sam zasrala i prijateljstvo…
(To samo ja mogu)
Možemo se kladit da će se tomorow u školi ponašati kao da nismo ni frendovi...
A još gore, možda ga i počnem živcirat...
Fuck, kad bi se tako ponašao; ne bi to podnijela...
Kad smo već kod prijateljstva; shvatila sam (po 100-ti put) da je tprijateljstvo puuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuno i 7 puta toliko, važnije od bilo čega…
Eto vam pravog zaključka!!!
…
Na kraju moram reći koga sve volim…
Volim:
- Sve frendice s plesa (Bog ih blogoslovio)
- Činu koji mi je puuuuuuuuuuuno pomogao
- Tetu Paulu koja me poštedila od prevelikog napora danas na plesu
- Teju zvanu Baltazar koja me fuuuuul voli
- Svoj compić koji (Hallelujah) nije riknuo pa vam mogu ovo pisati
- Moj maleni mozgić koji je napokon nešto shvatio
- Moje nožice i rućice zahvaljujuć kojima mogu uživati u životu; plesati
- Svoj novi iPod (ne treba se objašnjavati zašto)
- Barby koja je tako zbunjena, ali ju zbog toga beskrajno volim
- “staaru ljubav” (pročitaj u prošlom postu) koja mi je pomogla da shvatim kako nema pravila u ljubavi…kako dečki znaju biti gadovi…koja mi je pomogla da samog zaboravim
- Sve koje nisam navela
- Sebe…
- I…naravno…onoga zbog kojeg sam danas skoro cijeli dan bila u bedu (da,da...),
Ali…naravno…ovaj put kao frenda…
E da, poželite mi sreću da se ne ponaša kao što sam navela u tekstu...
Vaša…
Šukica
