petak, 09.03.2007.

TREAT HER LIKE A LADY.... :-)

prvo mi je guxova zaprijetila.
i bila je veri višs, kao ako-ne-napišeš-nešto-nou-mor-ljubs-bijajč višs, pa sam bila pod pritiskom.
a ja sam pod pritiskom odlična, od-li-čna, zaista, više kao fenomenalna, pa rekoh, napisat ću.

pa sam pričekala dan-dva, da bude dan žena.
kao, imat ću temu, bar ju neću morat smišljat.
jer, u smišljanju i nisam fenomenalna. uglavnom.
al onda sam pomislila da baš neću pisat na dan žena.

šta meni treba dan?
samo DAN?!

ali, što da ja napravim od pišljiva dvajesčetr sata?
ha?? ANYONE?!

pa reko, neću pisat na dan žena.
ovaj 9. 3. je podjednako dobar za objavljivanje godine žena.
mene, jelte.
i svaka druga godina je takva.
ja neću samo jedan dan, a-a, jok.

nismo endemi, ne izumiremo, nismo bolest ni povijesni dan od prije 568 godina.
ako će meni netko samo jedan dan čestitat, onda fala , al ne bi fala, rađe bi se udala.

svaka žena svaki dan napravi nešto dobro.
npr. moja mama.

trpi me. ozbiljno vam kažem, svaki dan me trpi. za ozbač i istač.
a ja, kao druga superskvo naše familije, trpim starijeg brata.
e, to treba i moć i znat.
ženama je ta moć urođena. af kors.


jučer smo se na kockici, forumu mog faksa, cijeli dan prešutavali oko položaja žena u društvu. očekujući masovan napad feministica i da se gnjev njihov sruši na bogohulnu glavicu moju, moram reć da mrzim takve rasprave.

iskreno, pričama i prepucavanjima znam da neću ništa postić.
od kad sam se iz ružnog pačeta (ali, zbilja ružnog pačeta) počela pretvarat u nešto što je imalo potencijala da s vremenom možda, ali samo MOŽDA i poprimi ženski oblik, susretala sam se sa svakakvim komentarima.
lagala bi kad bi rekla da me dira.
diralo me u startu. a onda skužiš dvije stvari:
a) ionako samo pričaju- ne samo što nisu "opasni", već su i nesvjesni koliko mi komplimentiraju tim svojim idiotnim dobacivanjima, komentarima i zaključivanjima. za dobrim konjem prašina se diže. kobilom, jelte.
b) dok oni pričaju, ja bar mogu nešto korisno i napraviti.

ionako, ja ne želim bit u svemu ravnopravna s njima.
ne želim tu übersposobnost višesatnog ispijanja piva zureći u televiziju, ne želim se ponositi svojom sposobnosti da pljuvačkom pogodim pokretnu metu s 20 metara udaljenosti a da paralelno ne mogu pogoditi wc školjku, ne želim da ne znam skuhat jaja i i da ostavljam za sobom trag od prljavih čarapa. jerbo, kako bi ujutro uspjeli nać put natrag od spavaće sobe do kauča?!

isto tako, ne želim s njima dijelit lakove za nokte, niti losione za tijelo s mirisom passion friut-a ili vanilije. ne dam im ni gušt ženskih babinjaka, laganih haljinica u ljetno vrijeme ili mirišljave duge kose kad je tek oprana. ne dam im ni amy winehouse, ni opčinjenost xavierom naidooom, ni rujanine kolumne u cosmu.
ni malo njihanja kukovima koje sve njih vrati na prvu fazu evolucije.

ne želim ravnopravnost u svemu.
samo želim da sve cure, djevojke, žene i überžene postanu svjesne svega što mogu.
i da budu sretne što imamo puno toga, a potrebno je samo malo, da nadmašimo muškarce.

know your enemy, cure moje.
samo nađite nekog dobrog frajera pa mu pokažite koliko ste dobre, a onda neka se on potrudi da svaki dan bude Dan žena.



MALI EDIT:
još uvijek me nervira ovaj brojač.
ja sam bespomoćna, nemoćna žemska. jel ima kakav moćan mužjak koji će ovoj nemoćnoj žemskoj pomoć riješit brojač-krizu?

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Bez prerada.